0
Poslednje ankete u Americi pokazuju da kandidat Demokratske stranke Džo Bajden ima značajnu prednost u odnosu na aktuelnog predsednika Donalda Trampa koji pokušava da uzme još jedan mandat. Do izbora ima još nešto više od dve nedelje i izbori svakako nisu gotovi, niti je bitka rešena.
Demokratska stranka sa Bajdenom na čelu prikupila je rekordnu sumu novca za kampanju od donatora i ima određenu finansijsku prednost koja će izbornom štabu omogućiti da u finišu intenzivira kampanju.
Izborne analize sve izvesnije govore da Tramp neće biti reizabran, ali ako je za demokrate ovakav razvoj situacije bolni dežavu, i treba da bude. U ovo vreme, 2016. godine, svi su predviđali pobedu Hilari Klinton, a svi znamo kako se to završilo.
Može li 2016. godina da se ponovi? BBC je analizirao moguće scenarije u kojima Tramp odnosi pobedu, uprkos svim anketama i prognozama.
Samo 11 dana pre izbora 2016. godine, direktor FBI Džejm Komi saopštio je da će FBI ponovo pokrenuti istragu o privatnim mejlovima tadašnje kandidatkinje Demokratske stranke Hilari Klinton dok je služila kao državni sekretar.
Pročitajte još:
Do izbora se najviše pričalo o tome, mediji su o tome pisali, i Trampu je ostavljen prostor za manevar.
Do izbora ove godine, 3. novembra, ostalo je nešto više od dve nedelje i sličan politički zemljotres mogao bi da Trampa katapultira pravo do pobede.
Dosad su, doduše, sva velika iznenađenja Trampu mogla samo da – u teoriji makar – naškode, od malverzacija sa porezom koje je Njujork tajms nedavno otkrio do toga da se i sam na kraju zarazio koronavirusom.
BONUS VIDEO
Nedavno je Njujork post objavio tekst o misterioznom laptopu u kojem se, navodno, nalazi mejl koji bi mogao da dokaže da je Džo Bajden povezan sa lobiranjem svog sina Hantera za ukrajinsku kompaniju gasa, i iako su neki konzervativci ovo ocenili kao događaj koji bi mogao da proizvede iste efekte kao i čuveni mejlovi Klintonove, zasad ne deluje kao da bi mnogo birača moglo da se predomisli zbog ove lažne afere.
Tramp je, međutim, obećao da će biti još iznenađenja i od njega je sasvim realno očekivati nove šokantne obrte.
Bajdenu se u anketama daje prednost praktično otkada je i zvanično proglašen za kandidata Demokratske stranke, a njegovo vođstvo deluje stabilno i sigurno čak i u ključnim sving stejtovima.
Sa druge strane, 2016. godina je najbolje pokazala da ankete mogu da predviđaju potpuno pogrešan ishod.
Ogroman broj Amerikanaca će ove godine glasati poštom, a republikanci i Tramp naročito već dugo pripremaju teren za diskreditovanje glasova pristiglih poštom. To znači da je mogućnost da veliki broj glasova bude proglašen nevažećim veća nego ikada, a gužve koje se već beleže tokom prevremenog glasanja mogle bi da odvrate određeni broj birača koji se računa u sigurne glasove.
Prašina se slegla konačno posle prve debate Trampa i Bajdena i ankete zasad pokazuju da Trampov agresivni stil i silno prekidanje Bajdena dok govori ipak nisu naišli na odobravanje određenih grupa glasača, a naročito žena iz predgrađa koje su maltene ključna demografska grupa ove godine.
Tramp je čak propustio priliku da popravi utisak kada je odbio da učestvuje u drugoj debati pošto je saopšteno da će ona biti virtuelna, ali svakako valja imati na umu da ankete i ovde mogu da daju pogrešan utisak i da je vrlo moguće da mu debata nije naročito naškodila u jezgru biračkog tela, odnosno ruralnim oblastima koje se često zanemaruju u anketama.
Iako ankete pokazuju da Bajden vodi i u ključnim sving stejtovima, odnosno neodlučnim državama, i dalje ima prostora da se kockice poklope za Trampa i aritmetika Elektorskog koledža ipak ode njemu u prilog.
Tramp je prošlog puta izgubio „popular vote“ – to praktično znači da je imao manje glasova građana od Hilari Klinton – ali je dobio glasove elektora koji suštinski odlučuju predsednika.
Zasad ne deluje da bi mogao da ponovo dobije Mičigen i Viskonsin, ali ako se izvuče u ostalim sving stejtovima, velika je verovatnoća da dobije 270 elektorskih glasova koliko mu je neophodno za pobedu.
Kampanja Džoa Bajdena zasad je dobra, naročito kada se uzme u obzir da bivši potpredsednik SAD sklon gafovima, i Bajden je uspeo da se mudro kloni situacija u kojima bi se mogao naći u nevolji jer je rekao nešto što nije trebalo.
Ipak, u finišu kampanje je neophodno da se više eksponira, a sa većim prisustvom u javnosti je veći i rizik da bi nešto moglo da pođe po zlu i košta ga prednosti u anketama. Dodatni faktor rizika je da je Bajdenovo biračko telo prilično heterogeno, što znači da nije teško da se radnička klasa rasrdi zbog nečega što je išlo naruku manjinama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
