6
Rusija je dva dana pred kraj 2023. godine pokrenula talas raketnih napada na ukrajinske gradove, i Kijev. Kako prenose mediji, današnji napad je ocenjen kao jedan od najvećih od početka rata. Najmanje 18 civila je ubijeno, dok je više od 130 osoba povređeno u napadima na stambene zgrade u Kijevu, Odesi i drugim gradovima na zapadu i jugu zemlje. Državni zvaničnici saopštavaju da su u Dnjepru pogođeni tržni centar i porodilište.
Glasne eksplozije čule su se u petak rano ujutro u Harkovu na severu zemlje, a bombe su odjekivale po gradu koji se graniči sa Rusijom najmanje tri sata. Nadležni strahuju da bi broj žrtava mogao da poraste, a smatra se da je veliki broj građana zarobljen pod ruševinama.
Anastasija Kostjuk (51) i njena ćerka Vita (33) prodavale su jelke kada su videle „veliku belu raketu kako leti iznad njihovih glava“. Rekle su Gardijanu da su pobegle na obližnju stanicu metroa kako bi potražile zaklon.
„Zemlja se tresla, imala sam osećaj kao da je zemljotres“, rekla je Anastasija.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je Rusija u napadu ispalila oko 110 projektila.
„Danas je Rusija koristila skoro sve vrste oružja u svom arsenalu. Pogođeni su porodilište, škole, tržni centar, stambene zgrade i kuće i parkinzi… Mi (Ukrajina) će sigurno odgovoriti na terorističke udare i nastavićemo da se borimo za bezbednost cele naše zemlje, svakog grada i svakog građanina. Ruski teror mora prestati i izgubiti“, poručio je Zelenski, a preneo Gardijan.
Ukrajina je saopštila da je Rusija u svom napadu koristila hipersonične, krstareće i balističke rakete, uključujući rakete koje je bilo izuzetno teško presresti.
Zelenski je u četvrtak zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama na paketu oružja Ukrajini, jer raste neizvesnost o daljoj pomoći. Američki Kongres ovog meseca nije odobrio paket pomoći od 50 milijardi dolara.
Zelenski je rekao da bi bilo kakva promena politike SAD, glavnog saradnika Kijeva, mogla imati snažan uticaj na tok rata.
Posle napada u petak, pomoćnik ukrajinskog predsednika Andrij Jermak pozvao je zapad da njegovoj zemlji nastavi da pruža podršku.
„Činimo sve da ojačamo svoj ‘vazdušni štit’. Ali svet treba da vidi da nam treba više podrške i snage da zaustavimo ovaj teror“, napisao je Jermak na Telegramu.
Zapadni i ukrajinski zvaničnici ranije su upozorili da Moskva stvara velike zalihe raketa koje planira da iskoristi ove zime za gađanje energetskog sistema zemlje.
„Rusija je prikupila velike zalihe raketa uoči zime i vidimo nove pokušaje udara na električnu mrežu i energetsku infrastrukturu Ukrajine, čime pokušavaju (Rusi) da ostave Ukrajinu u mraku i hladnoći. Ne smemo da potcenjujemo Rusiju“, rekao je prošlog meseca generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Napad Rusije usledio je nakon što je ukrajinska vojska uništila ruski ratni brod u krimskom lučkom gradu Feodosiji. Kremlj je priznao taj vojni gubitak.
Ukrajina je saopštila da su njene vazdušne snage uništile desantni brod Novočerkask, a Zelenski je na društvenim mrežama rekao da se brod pridružio „ruskoj podvodnoj crnomorskoj floti“.
Najnoviji napadi na Ukrajinu takođe dolaze i usred oprečnih medijskih izveštaja o planovima Vladimira Putina da otvori pregovore o prekidu vatre u Ukrajini. Prošle nedelje, Njujork tajms je izvestio da je ruski lider preko posrednika rekao da je otvoren za prekid vatre.
Pročitajte još...
6
0
0
Tokom sastanka prošlog marta sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom, Putin je navodno obećao da će rat sa Ukrajinom trajati još „najmanje pet godina“.
Tokom svog govora na kraju godine, Putin je kazao da će „mir u Ukrajini nastati tek kada Rusija postigne svoje ciljeve“, pozivajući na demilitarizaciju Ukrajine.
Tu retoriku podržao je bivši predsednik zemlje Dmitrij Medvedev, koji je rekao da je krajnji ratni cilj Rusije da se „reši“ Zelenskog, nazivajući ukrajinske gradove Kijev, Odesu i Harkov „privremeno okupiranim gradovima“.
BONUS VIDEO Bivši diplomata objasnio zašto bi Rusija mogla dobiti rat u Ukrajini. Tri su razloga