0
Dr. Nikolas Kristakis kaže da kada se pandemije završe, često postoji period u kojem ljudi traže intenzivne socijalne interakcije, za koju predviđa da će biti druge "bučne dvadesete“, baš kao što je bilo i nakon pandemije gripa 1918. godine. To može uključivati "seksualnu razuzdanost", liberalno trošenje i "ponašanje suprotno religijskom".
Prošlo je skoro godinu dana otkako su kineski naučnici identifikovali koronavirus SARS-CoV-2 kao izvor nove, za neku smrtonosnu respiratornu bolest covid-19.
Sa više od 1,5 miliona ljudi koliko je umrlo širom sveta, i ekonomijama koje su se nekoliko puta zatvarale, ljudi su se izolovali u svojim domovima i gledali kako odmori i praznici prolaze bez bliskih susreta porodice i prijatelja. Pred nama je godina u kojoj će se preduzeti logistički najizazovnija kampanja javnog zdravstva ikada.
Ali u svemu tome, profesor na Jejlu i socijalni epidemiolog dr Nikolas Kristakis takođe donosi malu utehu, kao što je primećeno u njegovoj novoj knjizi „Strelica Apolona: Duboki i trajni uticaj koronavirusa na način na koji živimo“. I to zato što u svemu vidi obrazac.
Jedan od argumenata u knjizi je da se mnogim ljudima ono što nam se dešava, može činiti neverovatnim i neprirodnim, ali pošasti nisu nove za našu vrstu – one su samo nove za nas, rekao je Kristakis.
Evo utehe koja bi se mogla izvući iz Kristakisovih zapažanja o bolestima i epidemijama tokom milenijuma: pošasti i pandemije prestaju. Uvek se završe. Završile su i pre nego što smo imali vakcine da odgovorimo na njih. A kako ćemo reagovati na ove viruse – na primer, kroz socijalno distanciranje – određeno je snagom kojom oni utiču na naše društvo.
Dalje, iako će distribucija vakcina protiv korone biti jedan od najvećih izazova u javnom zdravlju našeg vremena, ona takođe predstavlja jedno od velikih dostignuća čovečanstva.
Ako uspemo da vakcinišemo dovoljan deo populacije (po nekim procenama približno 75 procenata), privešćemo pandemiju kraju mnogo ranije i sa manje smrtnih slučajeva nego kad bi čekali da se sama završi.
„Mi smo prva generacija ljudi koja se ikada suočila sa takvom pretnjom koja im omogućava da u realnom vremenu odgovore efikasnim lekovima“, rekao je Christakis. „To je čudesno“, dodao je.
Kraj pandemije često prati period u kom ljudi traže socijalnu interakciju, za koju Kristakis predviđa da će biti druge „bučne dvadesete“, baš kao što je bilo i nakon pandemije gripa 1918. godine.
„Tokom epidemija dolazi do porasta religioznosti, ljudi postaju suzdržaniji, štede novac, izbegavaju rizike i sve ovo vidimo sada, baš kao i stotine godina ranije tokom epidemija, rekao je Kristakis.
Isto tako, ekonomije drevnih civilizacija su se srušile u vreme bolesti.
„Čini se da mnogi ljudi misle da akcije naše vlade usporavaju ekonomiju“, to je netačno, rekao je on. „Virus je taj koji dovodi do usporavanja ekonomije, jer su se ekonomije srušile čak i u davnim vremenima kada su se dešavale pošasti, čak i kada nijedna vlada nije rekla da zatvara škole ili kafane.
Ova budućnost, predviđa Kristakis, neće doći dok društvo ne bude imalo vremena da distribuira vakcinu, verovatno do nekog trenutka 2021. godine, i dok se ne oporavi od socioekonomske devastacije koju je izazvalo, verovatno do 2023. Ali vizija koja će doći 2024. godinu. biće ispunjena iskustvima za kojima sada čeznemo: pretrpani stadioni, prepuni noćni klubovi i cvetajuća umetnost.
Te 2024. svi ovi pandemijski trendovi biće obrnuti, rekao je, ljudi će neumorno tražiti socijalne interakcije.
To može uključivati „seksualnu razuzdanost“, liberalno trošenje i „ponašanje suprotno religijskom“.
U narednoj godini, njegova predviđanja se oslanjaju na dalje poštovanje mera socijalne distance. To je zato što čak i sa dve vakcine odobrene za distribuciju u SAD-u trenutno postoje dovoljne doze za vakcinisanje samo 150 miliona Amerikanaca. A ostatak sveta tek dolazi.
Sledeća godina će testirati otpornost sveta da nastavi da održava socijalnu distancu, nosi maske i izbegava gužve, što je i odgovor na pošasti 14. veka i strategije koje poput lukobrana zaustavljaju plimni talas sile koji se širi svetom.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
