Posle karantina čovečanstvo na skeneru infracrvenih kamera

U svetu posle korone - tačnije posle karantina - za prepoznavanje zaraženih ljudi mogla bi da se koriste infracrvena svetla koja će registrovati povišenu temperaturu kod ljudi, pošto upravo povišena telesna temperatura predstavlja jedan od najučestalijih simptoma koronavirusa. To znači da ćemo početi da merimo temperaturu mnogo češće i svuda.

Epidemiolozi i stručnjaci već preporučuju da se temperatura meri na svim mestima na kojima se okuplja veći broj ljudi, naročito ukoliko je reč o zatvorenom prostoru kakve su škole ili kancelarije. Njujork tajms piše da su vlasti brojnih gradova već počele da nabavljaju infracrvene kamere u nadi da će im one pomoći da prate širenje bolesti i eventualno ga zaustave.

Kada je pandemija uhvatila maha, čak su i kompanije poput Amazona počele da koriste ovu tehnologiju za identifikovanje zaraženih među zaposlenima, a termalne kamere počele su da se koriste i u restoranima i na kruzerima.

Rapidno usvajanje infracrvene tehnologije svakako otvara pitanje koliko je ona zapravo od pomoći i mogu li kamere i detektori da zasutave širenje virusa dok čekamo vakcinu.

Reporter Njujork tajmsa je sa jednom ovakvom kamerom pošao u obilazak Mejplvuda, grada u Nju Džerziju koji je dosad zabeležio više od 18.000 potvrđenih i 1.700 smrtnih slučajeva. I ovaj grad se, međutim, polako otvara.

On je uočio da je izuzetno važno na koji se način kamere koriste. Na primer, ako je reč o masi ljudi koja, recimo, ulazi u fabriku, kamere neće biti sasvim precizne kada označe radnike sa povišenom temperaturom.

Stručnjaci takođe objašnjavaju da je važno i koliko je osoba udaljena od kamere i da su rezultati, naposletku, najprecizniji ako se jedna kamera fokusira na jednu osobu. Takođe, važan je fokus očitavanja, a faktor koji igra jednako važnu ulogu je i činjenica da nemaju sve osobe identičnu temperaturu tela ni kada su zdrave.

Temperatura tela ne samo da zavisi od uzrasta, pola, ishrane i fizičke aktivnosti, već se i kod jedne osobe menja u toku dana.

Pored tehničkih zavrzlama, korišćenje infracrvene tehnologije tiče se i pitanja privatnosti. Eksperti za građanske slobode upozoravaju da se podaci o zaposlenima prikupljaju i koriste bez njihove dozvole. Predlažu se zakoni koji bi štitili privatnost i u ovum slučajevima, ali u Americi je legislativni postupak zapeo u Kongresu.

Neki čak ističu da se korišćenje infracrvene tehnologije treba nazvati pravim imenom – ona je možda s dobrom namerom implementirana, ali predstavlja dalju normalizaciju kamera i nadzora i da bi bilo naivno misliti da će se kamere koristiti isključivo za merenje povišene telesne temperature.

Situacija može da se dodatno zakomplikuje tako što će kamere izazvati paniku; zamislimo kako bi reagovali učenici neke škole da u učionicu uđe neko ko je upalio alarm kada je prošao ispod kamera. To čak ni ne mora da znači da sa njegovom telesnom temperaturom nešto nije u redu, ali je panika praktično neizbežna.

Kamere mogu biti od nekakve pomoći dok vakcina protiv koronavirusa konačno ne bude bila dostupna, ali je još uvek mnogo nerazrešenih pitanja u vezi sa njihovom upotrebom i sa njima će svet definitivno biti suočen u postkarantinskoj fazi ukoliko kamere budu šire primenjivane.