2
Rat Rusije u Ukrajini prelazi u novu fazu usresređenu na region Donbasa na istoku, a većina građana ovog dela države ne želi da rizikuje i ostaje u gradovima koji više nisu bezbedni. Gradonačelnici regiona rekli su za Observer da procenjju da je oko 70 odsto stanovništva otišlo od početka ruske invazije krajem februara.
Grad Kramatorsk na istoku Ukrajine deluje pusto. Samo nekoliko supermarketa, restorana i hotela je i dalje otvoreno. Prozori duž glavnih ulica su zakucani daskama. Mnogi stanovnici su se iselili iz svojih stambenih blokova u kuće u susednim selima, gde procenjuju da će biti bezbedniji. Nekoliko meštana šeta po gradu kao da ne mogu da čuju kako sirene zavijaju i čini se da se više i ne trzaju od povremene grmljavine nadolazećih granata.
Donbas, koji kontroliše Ukrajina je okružen ruskim snagama sa severa, istoka i juga. Ukrajinske vlasti veruju da ruske snage imaju za cilj da opkole teritoriju presecanjem linija snabdevanja sa zapada.
‘After Bucha, I’m afraid of Russian soldiers’: people in east Ukraine prepare for fresh assault https://t.co/EHGWtGLD7K
— The Guardian (@guardian) April 17, 2022
Snage koje podržava Rusija držale su oko trećinu regiona od 2014. godine. Rusija se nadala i verovatno očekivala da će njeni pokušaji da zadobiju više teritorija biti popularniji kod dela stanovnika koji uglavnom govori ruskim jezikom. Ali osam godina od početka sukoba, a posebno poslednjih osam nedelja, učinili su svoje.
„Broj ljudi koji podržavaju Rusiju drastično je opao“, rekao je Aleksij Jukov, šef dobrovoljačke organizacije Crne lale koja prikuplja i prenosi tela ljudi sa obe strane linije sukoba od 2014. godine. Jukov je rekao da je region Kramatorsk bio relativno miran. Od potpune ofanzive u februaru nije video značajno povećavanje broja leševa. Međuitm, on i njegov tim su pokupili tela ubijenih civila, koji su nastradali kada ruska granata pogodila železničku stanicu u Kramatorsku 8. aprila.
„Međutim, proruski stavovi i dalje postoje. Ima ljudi koji ne vole Ukrajinu i ne mogu ni da objasne zašto. Njihova objašnjenja su bez analize. Ako neko bude ubijen pre dnjihovim očima bez razloga, izgleda to ništa ne menja. Žele da veruju u ono u šta već veruju i ne žele da to preispituju. Propaganda još uvek prolazi, a Ukrajina nije učinila dovoljno za ovih osam godina da to zaustavi“, rekao je on.
Međutim, gradonačelnik Kramatorska Oleksandr Gončarenko, rekao je da su blokada Marijupolja u regionu Donjecka i njene katastrofalne humanitarne posledice odigrale odlučujuću ulogu u promeni umova ljudi.
„Do 2014. godine 60 odsto grada bio je proruski, rekao bih da je sada ta brojka oko 15 odsto“, rekao je on.
Gončarenko je jedan od političara Donbasa koji je predstavljao ukrajinske proruske stranke. Gončarenko je rekao da se njegova politika promenila nakon što je bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič „izdao“ Ukrajinu 2014. godine. On je rekao da u Kramtorsku neće biti „Donjeske Narodne Republike“ i da će se naoružati ako grad bude okupiran.
U susednom gradu Slavjansku, severno od Kramatorska i bliže linijama fronta, gradonačelnik Vadim Ljah, rekao je da je primio brojne telefonske pozive i poruke od ruske strane u kojima su mu nuduli imovinu i sigurnost za njegovu porodicu u zamenu za prelazak na drugu stranu. On je rekao da ih je ignorisao. Dodao je da ruska strana nije obećala sigurnost za narod Slavjanska.
Kao lokalni odbornik, Ljah je pozdravio separatističke snage koje je podržavala Rusija kada su preuzele njegov grad 2014. godine i glasali su za stvaranje Donjecke Narodne Republike, nešto što sada nije bio voljan da komentariše.
„Mislim da nema razlike između Kramatorska, Slavjanska i Kijeva. Sve je to Ukrajina i društvo neće prihvatiti da postane deo Rusije“, rekao je Ljah.
On je dodao da je većina ljudi u Donbasu pod kontrolom Ukrajine, videla da imaju bolje živote pod ukrajinskom vlašću nego u republikama koje podržava Rusija stvorenim 2014. godine.
„Ali ne mogu reći da su svi ovo razumeli. Mogu samo da kažem da su vojne akcije smanjile broj ljudi koji podržava ruski svet“, rekao je on.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodao je da je 1995. godine došao u Slavjansk da studira i da se tada nije razgovoralo o pitanju identiteta.
„Tada su svi gradovi bili ukrajinski, nije bilo problema. Onda su 2000-tih godina političari počeli da ratuju“, rekao je on.
U obližnjem gradu Kremina u regionu Luganska, pored dva grada na liniji fronta o kojima se svakodnevno izveštava, desetine ljudi pakuje kofere.
„Većina ljudi ovde čeka ruske vojnike“, rekla je Viktorija Slobodjansk (61), penzionisana nastavnica engleskog jezika koja se dobrovoljno prijavila u ukrajinsku vojsku.
„Ljudi žele da čuju samo ono što žele da čuju. Misle da su u Rusiji živeli bolje. Zato sa odlučila da napustim Kreminu. Ne bojim se granatiranja, ali posle Buče i Hostomelja bojim se ruskih vojnika“, dodala je ona.
BONUS VIDEO: Masovne žrtve u Buči
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
