0
Ugostio je Ivu Josipovića, Radu Borić, Vilija Matulu, Vlatka Silobrčića, Milorada Pupovca, don Antona Šuljića i mnoge druge.
Pročitajte još:
Hrišćanstvo je vera ljubavi i mira, svi narodi i svi pojedinci su jednaki, a zadatak Crkve je da služi miru i jedinstvu. Nastaviću da služim svom narodu u meni dragoj Hrvatskoj, koja je postala moja druga otadžbina. U Zagrebu sam vodio dijalog i stekao sam mnoge prijatelje, koji su nas i branili ako je nekad to trebalo. Nastojaću da tamo gde su Srbi većina budem drugima takav prijatelj kakve sam stekao u Hrvatskoj i Sloveniji, rekao je u svom inauguracionom govoru novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Porfirije Perić.
Ekumenski istup imao je vrlo pozitivan odjek u hrvatskoj javnosti, koja je Porfirija dobro upoznača tokom šest i po godina, koliko je živeo u Zagrebu. Međutim, samo retki znaju da je Porfirije dve godine organizovao redovne sastanke intelektualaca različitih profila, koji su u prostorijama Pravoslavne gimnazije na zagrebačkom Svetom duhu, raspravljali o društvenim, etičkim i političkim temama. Susreti su počeli 2017. godine, održavali su se jednom u mesecu, a kako je organizator bio tadašnji mitropolit, dobili su neformalni naziv: Porfirijevi kružoci.
Porfirijevi kružoci
Broj i sastav učesnika je varirao, ali neretko ih je bilo između 50 i 60, a tehnički deo organizacije obavljao je novinar Drago Pilsel. Mnogi od učesnika Porfirijevih kružoka čine intelektualni krem današnje Hrvatske. Tako su na razgovore dolazili bivši predsednik Ivo Josipović, katolička teološkinja Ana Gruenfelder, isusovac Tvrtko Barun, rabin Moše Prelević, glumac Vili Matula, profesori Tvrtko Jakovina, Hrvoje Klasić, Dejan Jović i Dražen Lalić, akademik Vlatko Silobrčić, Milorad Pupovac, čelnik SDSS-a, feministkinja Rada Borić, protestantski teolozi Peter Kuzmič i bračni par Rafai, novinar Branimir Pofuk, katolički sveštenik don Anton Šuljić, lekari, naučnici, nastavnici…
Nekoliko njih potvrdilo je da je Porfirije bio gostoljubiv domaćin, ali prilično diskretan. Najčešće bi ih dočekao, zatim se povukao među publiku i pratio razgovore, a pred kraj bi i on učestvovao u njima.
Još nešto pada u oči – većina pozivanih na „Porfirijeve kružoke“ pripada levo-liberalnom miljeu u Hrvatskoj, a mnogi od njih, možda i većina, nisu religiozni. Uprkos tome, pozivani su kako bi govorili o problemima savremene Hrvatske. A u pozadini je bio tadašnji mitropolit Porfirije, o kojem je u to vreme počelo diskretno da se govori kao o jednom od mogućih naslednika patrijarha Irineja.
Rodio se 22. jula 1961. godine u Bečeju, kao najstariji od troje dece Radivoja i Radojke Perić koji su se nakon Drugog svetskog rata, iz sela Osinje kraj Dervente u Bosni i Hercegovini doselili u Vojvodinu. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnoškolsko obrazovanje stekao je u Čurugu, a gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ završio je u Novom Sadu 1980. godine. Pohađao je studije arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je ubrzo počeo da studira i na Bogoslovskom fakultetu SPC-a, na kojem je i diplomirao 1987. godine.
Zamonašio ga je, 1986. godine, njegov duhovni otac, tada jeromonah Irinej (Bulović), sadašnji episkop bački. Iste godine episkop raško-prizrenski Pavle (Stojčević), koji je kasnije postao patrijarh srpski, rukopoložio je monaha Porfirija u čin jerođakona u manastiru Svete Trojice u Mušutištu 23. juna 1986. godine.
Na poziv episkopa bačkog Irineja, Porfirije je 1990. godine privremeno prekinuo postdiplomske studije teologije u Atini i prihvatio se dužnosti igumana svetoarhangelske obitelji u Kovilju, na kojoj je ostao do 2014. godine. Njegovim postavljenjem za igumana počeo je preporod manastira i za nagradu, u maju 1999. godine, izabran je za episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.
Na Porfrijevu inicijativu, formirane su četiri terapijske zajednice za lečenje zavisnika pod nazivom Zemlja živih, kroz koje je između 2005. i 2021. prošlo gotovo 4000 štićenika.
Kad je stigao u Zagreb, program svog pastirskog delovanja novoimenovani mitropolit Porfirije je predstavio u pristupnoj reči na ustoličenju, u junu 2014. godine, rekavši: „Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hršćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voljeću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božju“.
Bio je domaćin Osmog sastanka Svepravoslavne mreže za proučavanje religija i destruktivnih kultova koji je, pod pokroviteljstvom Eparhije zagrebačko-ljubljanske, održan 2015. godine u Ljubljani, pisao je knjige o Zagrebu, a Udruženje za versku slobodu u Republici Hrvatskoj dodelilo mu je priznanje za mirotvorni doprinos u promovisanju kulture dijaloga i verskih sloboda.
Tajna okupljanja i promocija kulture dijaloga
Svo vreme, ti njegovi disketni „kružoci“ ostali su obavijeni velom tajne. Navodno je postojao dogovor da se ne obaveštavaju mediji, kako bi mogli da razgovaraju u miru i bez pritiska javnosti. Ovo je prvi put da neki od njih otkrivaju šta se događalo na tim skupovima u Pravoslavnoj gimnaziji na Svetom duhu.
Među učesnicima je bio i nekadašnji hrvatski predsednik Ivo Josipović, koji se za Jutarnji list prisetio kako je Porfirije Perić, mitropolit, sada patrijarh Srpske pravoslavne crkve, došao u Zagreb u vreme njegova mandata.
„Upoznao sam ga praktično prvog dana njegovog služenja u Zagrebu. Reč je o blagom, mudrom i vrlo obrazovanom čoveku koji je bio posvećen svojim vernicima i veoma ekumenski nastrojen. Kao predsednik, poštujući naše sugrađane pravoslavne vere, učestvovao sam mnogo puta na verskim događajima koje je predvodio. Vera, mir i ljubav bili su mu vodilja u svim njegovim javnim nastupima“, rekao je Josipović.
Bivši šef države potom je ispričao kako su izgledali susreti u Pravoslavnoj gimnaziji.
„Nakon mandata, učestvovao sam mnogo puta na kružocima koje je organizirao pozivajući ljude vrlo različitih svetonazora, ljude raznih vera i nacionalnosti. Zapravo, organizovao je susrete za otvorenu raspravu o osetljivim društvenim svetonazorskim pitanjima koje su uvek, uprkos nekad i suprotnim mišljenjima, pratile otvorene i sadržajne rasprave. Takvi su susreti kod nas vrlo retki i mislim da je njihovom organizacijom episkop Porfirije dao dragocen doprinos kulturi dijaloga u Hrvatskoj“, rekao je on.
Episkop Porfirije više me puta pozvao i na slavu. Zanimljivo, i tu je bilo vrlo različitih ljudi, pa i onih koji su u javnosti vodili oštre polemike. Imao sam prilike razgovarati s episkopom Porfirijem i o nekim temama vezanim za hršćanstvo. Njegova su mi obrazloženja, primera radi, razlikuje li se Bog iz Starog zaveta od onoga iz Novog zaveta, bila vrlo zanimljiva i argumentovana. Naravno, nije od mene napravio vernika, ali me obogatio svojom erudicijom i ljudskošću. Želim mu puno uspeha na novoj, najvišoj dužnosti u SPC-u te da je obavlja u duhu svih onih vrednosti koje je zastupao kao mitropolit, rekao je Ivo Josipović.
Ugodna druženja
Među učesnicima Porfirjievih kružoka bila je i Rada Borić, poznata feministkinja i saborska zastupnica Nove levice. Ona i tadašnji mitropolit upoznali su se u Šibeniku na festivalu Fališ, koji se održava u letnim mjesecima, a onda je pozvana i na druženje u Pravoslavnoj gimnaziji. Odmah joj se svidelo jer su, kako je rekla, teme bile svetovne, i bavile su se pitanjima kao što su obrazovanje, položaji manjina ili strahovi, a nakon nekoliko uvodnih govornika, uključili bi se i drugi učesnici i usledio bi neusiljen razgovor.
„Pamtim ugodna druženja na kojima smo raspravljali o zanimljivim temama. Bile su to prilike za susrete i upoznavanje drugih i drukčijih, recimo, vernika, ako ste kao neki od nas odrastali u ateističkim porodicama. Kada sam bila u Indiji, Siki su me odveli u svoje hramove, a kasnije i kuhinje, da vidim kako žive i uvek volim da saznam kako je drukčijima od nas“, ispričala je Rada Borić.
I ona je jednom prilikom bila uvodničarka, a držala je govor o važnosti obrazovanja. Pritom je citirala misao Virdžinije Vulf – „trebaju nam ljudi koji redovno propituju sebe i svoje znanje“.
„Razgovarali smo o školstvu, građanskom odgoju i položaju verskih institucija u društvu. Bila sam na nekoliko takvih sastanaka, a potom sam dosta dugo bila van Hrvatske i više nisam dolazila. Sada kada je Porfirije otišao, mogu reći da je Hrvatska izgubila njegovim odlaskom jer je on otvarao prostore dijaloga, baš kao što je Srbija na dobitku. On je važan kao vladika pa patrijarh, ali pre svega, kao čovek“, rekla je ona.
Slično misli i katolička teološkinja Ana Grunfelder koju je posebno impresionirala raznolikost učesnika tih skupova. Ali, s druge strane, i izazvala tugu jer, kako kaže,“nije li žalosno da Katolička crkva u Hrvatskoj odbija organizovati ovakva okupljanja“.
Čest gost bio je novinar i kritičar Branimir Pofuk koji ne skriva oduševljenje novim patrijarhom SPC-a, koji će reći da se u kontekstu crkvenih velikodostojnika u Zagrebu, vladika i mitropolit Porfirije od samog svog dolaska pokazao kao jedinstvena pojava.
„Možete li da zamislite da na nadbiskupa kardinala Bozanića naletite slučajno na ulici, u knjižari, u pozorištu ili na koncertu“, pita Pofuk i odmah odgovara: „Nemoguće. Upoznao sam ga kao silno obrazovanog, znatiželjnog i prema ljudima i pojavama otvorenog čoveka i ubrzo se s njim sprijateljio. Naši su razgovori uvek bili otvoreni i poticajni te u svakom slučaju dvosmerni. On je čovek komunikacije“.
Znak njegove gostoljubive i prijateljske otvorenosti, ispričao je za Jutarnji list, bilo je i otvaranje vrata institucija SPC-a ljudima koji nisu mogli ni zamisliti da će kod jednog u hijerarhiji tako visoko postavljenog crkvenog poglavara dolaziti na okupljanja i rasprave s ljudima najrazličitijih profila, zanimanja i uverenja i osećati se dobrodošlo i skoro kao kod kuće. I sve to u međusobnom poverenju, koje ne treba brkati s nekakvom tajnošću.
„Kod Porfirija me fascinira jednostavna kombinacija duboke monaške duhovnosti koja je nenametljiva i nimalo nije smetnja njegovoj sposobnosti komunikacije sa svetom. Ali, kao najvažnije, mislim da je ključ razumevanja njegove osobe i delovanja istinska i iskrena hršćanska ljubav prema svim ljudima kao temeljno pravilo njegova života i delovanja. U tom duhu sam osetio da je u svom nastupnom govoru, nakon ustoličenja, Zagrebu i Hrvatskoj i svim svojim prijateljima ovde iskazao mogli bismo reći i čast, ali u prvom redu ljubav“, rekao je on.
Velika je stvar za popravak starih i gradnju novih mostova kad tek ustoličeni patrijarh SPC-a usred Beograda, u svom prvom govoru koji sluša svet, Hrvatsku nazove svojom „drugom otadžbinom“, a način na koji smo ga ovde dočekali i zavoleli i prijateljstva koja je uspostavio izdigne na nivo uzora samom sebi u daljem delovanju, a na taj način i čitavoj Crkvi i narodu kojem je duhovni predvodnik, rekao je Branimir Pofuk.
Raste broj učesnika
Istoričar Tvrtko Jakovina bio je među učesnicima spomenutih kružoka i priseća se kako ih je na početku bilo dvadesetak pa su se okupljali u jednoj manjoj prostoriji, ali ubrzo se broj učesnika popeo na oko pedeset i preselili su se u veću dvoranu, da se ne bi gužvali.
Ovako Jakovina opisuje Porfirija Perića: „On je zanimljiva osoba, iako sam sekularist i moj senzibilitet se razlikuje od senzibiliteta teologa. Na tim sastancima Porfirije je bio ugodan i koncilijantan domaćin. Videlo se da dobro razume odnose Srba i Hrvata i želi pomoći u uspostavljanju veza između dva naroda“.
Iz sveta i regiona čitajte:
Što očekuje od novog patrijarha?
„Prvo, ne treba previše očekivati od čoveka koji ulazi u cipele nekoga koga u tamošnjoj sredini praktički doživljavaju kao sveca. Drugo, reč je o čoveku koji nije seoski sveštenik, kakvih je mnogo na ovim prostorima, nego o dubokoj i obrazovanoj osobi. Osim toga, živeo je u sredini u kojoj su Srbi manjina pa je senzibiliziran za druge i drukčije poglede od onih koji se nisu maknuli iz svog kraja. U tom smislu očekivanja od Porfirija mogu biti pozitivna, ali treba biti svestan i njegovih ograničenja na toj funkciji, i uskladiti očekivanja u skladu s time“, rezimirao Jakovina.
Sastancima u Pravoslavnoj gimnaziji nekoliko puta prisustvovao je i don Anton Šuljić koji će ih opisati kao mesto na kojem su se mogla čuti različita mišljenja o brojnim temama. Tada je upoznao i mitropolita Porfirija, makar je i pre znao mnogo o njemu.
„Vrlo rado sam učestvovao, naročito u teološko-društvenim temama, a bilo mi je drago upoznati i sadašnjeg patrijarha Porfirija, vrlo susretljivog čoveka koji je uvek pokazivao naročitu naklonost prema svim učesnicima tih susreta pa tako i prema meni. Rekao bih, naročito prema nama iz hijerarhijskog dela Katoličke crkve. Zato mi je jako drago što je postao patrijarh SPC-a i na osnovu svega što znam o njemu, nadam se da bi mogao učiniti veliki korak u međusobnom razumevanju između naše dve Crkve i naših naroda. Možda će čak doći do napretka i u gledanju na blaženog Alojzija Stepinca“, rekao je Šuljić.
Don Anton je demantovao nagađanja da u Katoličkoj crkvi nisu blagonaklono gledali na njegove odlaske na Porfirijeve kružoke: „Mislim da se u Katoličkoj crkvi niko time nije bavio. Šteta je možda što i mi na tom nivou nemamo nešto slično, gde bi se u dobroj veri razvijao dijalog različitih“.
Ugledni protestantski teolog Peter Kuzmič upoznao je Porfirija za njegova ustoličenja u crkvi Svetog preobraženja, kad je stigao u Zagreb u junu 2014. godine, a kasnije su se družili.
On je čovek koji je stvoren za dijalog i ima viziju budućnosti koja je drukčija od sadašnjosti. Opisao bih ga rečima: poverenje i pomirenje, rekao je Kuzmič i dodao da su kružoci bili skupovi različitih intelektualaca koji su iznosili svoje mišljenje.
„Nešto čega nema nigde drugde u Hrvatskoj“
Iako zbog svojih čestih boravaka u Bostonu, gde predaje teologiju, nije prisustvovao svim sastancima na Svetom duhu, reći će da je „bio dovoljno puta da prepozna kako se tamo događalo nešto čega nema nigde drugde u Hrvatskoj“.
„Razgovarali smo o raznim temama koje tište ljudsku zajednicu. O odnosima prema drugima i drugačijima, kao što su na primer manjine, na čemu sam i ja radio, pa o pitanjima ljudske savesti, reformi obrazovanja ili zdravstvu. Najprije bi o toj temi uvodnu reč dali autoriteti iz tih područja, a potom bi se slobodno raspravljalo. Jako sam srećan nakon što je Porfirije izabran za patrijarha jer je to čovek saradnje i razumevanja, a ne sukobljavanja i nerazumevanja“, rezimirao je Peter Kuzmič.
“Porfirije je bio gostoljubiv domaćin, ali prilično diskretan. dočekao bi ih, zatim se povukao među publiku i pratio razgovore”.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
