Pometnja u svetu zbog "spasonosnog leka" koji može i da ubije

Sada svi postavljaju pitanje: Da li hlorokin može zaista da pomogne u lečenju obolelih od koronavirusa?Iako je Trampova tvrdnja o leku bila lažna, ona bi mogla da odigra važnu ulogu u rešavanju problema pandemije-

Lažne vesti o hlorokinu "ubile" nekoliko ljudi

Tvrdnje Donalda Trampa o efikasnosti lekova protiv koronavirusa, odnosno leka protiv malarije koji nije testiran protiv Kovida- 19, dovele su do minimum jedne smrti u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u drugim zemljama u svetu gde su se ljudi predozirali ovim lekom.Tramp je tokom konferencije za štampu prošle nedelje pomenuo lekove hlorokin i hidroksihlorokvin kao moguće rešenje za pandemiju koronavirusa. Ovo je potstaklo neke pojedince, pa čak i čitave zemlje, uključujući Alžir i Indoneziju, da nabave ove medikamente, a Indija je najavila da će zabraniti izvoz ovog leka.Dok je država Njujork naručila 70.000 doza za kliničko ispitivanje klorokina u kombinaciji sa drugim lekom, Trampova intervencija dovela je do najmanje jedne smrti, nakon što je muškarac u Arizoni uzeo nefarmaceutsku verziju namenjenu za ubijanje parazita u kućnim akvarijumima.Novo istraživanje objavljeno u sredu ukazalo je na to da bi ponovna namena lekova kao što je hidroksihlorokin mogla da dovede do „iznenadne srčane smrti izazvane lekovima“. U radu neprofitne medicinske organizacije Maio Clinic, otkriveno je da hlorokin i Kaletra, lek protiv HIV-a, koji se takođe koristi protiv koronavirusa, mogu uzrokovati da srčani mišić traje duže nego što je normalno da se napuni između otkucaja.

Tvit doveo do nestašice leka

Trampovi komentari, za koje je dr Entoni Fauči, šef Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti SAD-a, rekao da postoje samo neki anegdotski dokazi, podstakli su neke stručnjake da upozoravaju na rizik pojedinaca koji se sami leče neproverenim i neprikladnim lekovima."Poslednja stvar koju želimo upravo sada je da preplavimo naša hitna odeljenja sa pacijentima koji veruju da su našli nejasno i rizično rešenje koje bi moglo ugroziti njihovo zdravlje“, rekao je Daniel Bruks, medicinski direktor Centra za informisanje o otrovima i lekovima u Baneru Feniks.Dodatni problem je što se neki pacijenti, koji se oslanjaju na hlorokin za lečenje lupusa i reumatoidnog artritisa, žale da posle ovog tvita nisu mogli da pronađu ovaj lek u apotekama, sve je razgrabljeno.Iako je hlorokin jedan od nekoliko lekova, uključujući postojeće lekove protiv gripa i HIV retrovirusa - koji se ispituju širom sveta kako bi se umanjili simptomi kod obolelih, a ne kao vakcine, njegova efikasnost tek treba da bude pravilno utvrđena kliničkim testovima.Hlorokin su prvi put proučavali istraživači tokom epidemije Sars-a 2002/03. godine, koji ima sličnosti sa koronavirusom.Studija u časopisu Virusologija Žurnal iz 2005. godine otkrila je da hlorokin inhibira Sars virus u ćelijama primata nakon infekcije, inhibirajući infekciju pre izlaganja, uspešno smanjujući takozvano virusno opterećenje za koje druga nedavna istraživanja sugerišu da može uzrokovati teške slučajeve.Ideja je da postojeći lekovi poput hlorokina, koji mogu usporiti ili čak ubiti koronavirus, mogu spasiti živote teško bolesnih pacijenata, a takođe i zaštititi zdravstvene radnike.

SZO uključila hlorokin u testiranje

Interesovanje za hlorokin i hidroksihlorokvin dovoljno je ozbiljno da ih je Svetska zdravstvena organizacija identifikovala kao jednu od četiri potencijalne terapije za uključivanje u globalno testiranje, poznato kao solidarnost, zajedno sa tri druge potencijalne terapije lekovima.Interesovanje za hlorokin u lečenju koronavirusa prvobitno je pokrenuto pismom kineskih istraživača u časopisu BioSajns Trends, koji je sugerisao da ima „moćnu efikasnost“ u lečenju pneumonije izazvane Covid-19, ali još uvek nisu podeljeni podaci o studijama sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.Mala francuska studija koja je obuhvatila nekoliko desetina pacijenata zaraženih virusom takođe je sugerisala obećavajuće rezultate.Uprkos interesovanju za hlorokin kao antivirusno lečenje, pokazalo se da je to slepo mesto u istraživanjima na ljudima protiv drugih virusa, uključujući dengu i čikungunju.„Istraživači su probali ovaj lek na virusu posle virusa, ali kod ljudi to nikada ne deluje. Potrebna doza je previsoka ", nedavno je rekla naučnica Suzan Herold, stručnjak za plućne infekcije na Univerzitetu Džisen.

Zemlje gomilaju zalihe hlorokina

Međutim, užurbanost oko leka naterala je neke zemlje da požure da nabave zalihe, što je opet neke upozorilo da možda neće biti dostupni onima kojima su potrebni zbog dokazanih primena kao što su malarija i neki oblici artritisa.Među tim zemljama je bila i Indonezija, čiji je predsednik Joko Vidodo rekao da uvozi milion pakovanja i lekova protiv gripa Avigan i hlorokina. Rekao je da ovi lekovi "dokazano leče Covid-19 u drugim zemljama, mada niko nije otkrio antivirus Covid-19", prenosi Džakarta Post.Vidodo, koji se suočio sa sve većom kritikom zbog načina na koji se bori protiv epidemije, rekao je da "ne postoji lek niti antivirus protiv Covid-19".Iskustva drugih zemalja, rekao je, sugerišu da bi hlorokin mogao da se koristi kako bi se pacijenti oporavili. Hlorokin bi mogao biti dostupan samo na recept i u bolnicama.