Poljski premijer optužio Nemačku i SSSR za Drugi svetski rat

"To nije bio samo totalni rat, već totalitarni, jer su ga pokrenula dva totalitarna režima. Totalitarna u svojim zamislima, uništavajuća, varvarska i u punom značenju te reči zločinačka, genocidna", kazao je premijer Moravjecki na ceremoniji povodom 81. godišnjice bombardovanja Vjelunja i početka Drugog svetskog rata.Kao i predsednik Poljske, Andžej Duda u Gdanjsku, na poluostrvu Vesterplate, gde su salve sa nemačkog vojnog broda Šlezvig-Holštajn na poljski garnizon na poluostrvu započele Drugi svetski rat, i premijer Moravjecki se pojavio u Vjelunju u zoru, kada su avioni Luftvafe pre 81 godinu bombardovali uspavani grad."Noć je najcrnja pred svitanje. Stojimo ovde pre svitanja, tako kao oni. Mislimo na one koji su tada ulazili u više nego petogodišnji rat. Kao oni iščekujemo zoru. Istoričari pitaju - zašto Vjelunj? Zašto bespomoćni grad? Bombe su ubile preko hiljadu ljudi. Teško je naći odgovor na to pitanje. Tu se pokazala varvarska zamisao Nemaca - genocid i likvidacija", kazao je premijer Moravjecki.Poljski premijer rekao je da su za bombe koje su pale na Vjelunj odgovorni Hitlerova nacistička Nemačka i komunistički Sovjetski Savez, a da Poljska ostaje čuvar te istine koja se danas često u svetu zataškava.

Predsednik Poljske Andžej Duda, odajući u zoru poštu poginulim braniocima poluostrva Vesterplate i Gdanjska, kazao je da je Vesterplate veliki i sjajni simbol junaštva poljskih vojnika, koji su uprkos nemačkoj nadmoći čitavih sedam dana branili garnizon, a za svet da je to simbol šta znači imperijalizam."Za ceo svet to je upozorenje šta znači imperijalizam, šta znači brutalna politika koja dovodi do rata, upozorenje da se takvi događaji nikada više ne ponove, jer su povukli za sobom tragediju naroda,milione ljudi koji su poginuli ili bili ubijeni, doveli su do holokausta i svega najstrašnijeg što se desilo u toku Drugog svetskog rata", kazao je na Vesterplate predsednik Duda.U Drugom svetskom ratu u Poljskoj je prema procenama istoričara stradalo 5,9 miliona njenih građana, od čega su najmanje polovina bili poljski Jevreji.Poljske konzervativne vlasti stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog najavljivale su da će na 81. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata objaviti izveštaj specijalne parlamentarne komisije sa novim bilansom razaranja, pravljen za to da se zatraže ratne reparacije od Nemačke, jer ih se Poljska odrekla u vreme kada je bila satelit SSSR, te prema tvrdnjama sadašnjih poljskih vlasti to odricanje ne važi."Izveštaj neće biti objavljen na godišnjicu. Mislim da će od političke odluke zavisiti kada i u kojim okolnostima će biti objavljen. Objavljivanje je neizbežno, ali istovremeno ima veliku međunarodnu težinu i obavezuje Nemačku da isplati svoje neplaćene dugove Poljskoj", kazao je za državnu poljsku televiziju TVP.info šef te parlamentarne grupe koja priprema izveštaj, Arkadijuš Mularčik.

Taj poslanik vladajućih konzervativaca nije želeo da saopšti na koliko je u izveštaju procenjena ukupna ratna šteta, samo je kazao da ne važi broj 850 milijardi dolara, kako se procenjivalo ranije.Materijalna razaranja najmasivnija su tokom Drugog svetskog rata bila u Varšavi i prema parcijalnim procenama Mularčikove Komisije, od ukupnog računa Hitlerovoj Nemačkoj od 12 milijardi evra samo za pretvaranje poljskih gradova u ruševine, 8,5 milijardi evra u preračunu otpada na Varšavu."Štete u drumskom saobraćaju procenjene su na 6,9 milijardi evra (u preračunu), u železničkom na 16 milijardi evra, a štete u poljoprivredi dostigle su 12,6 milijardi evra", izneo je prve parcijalne procene iz izveštaja pre dve godine profesor Tehničkog univerziteta u Varšavi Mječislav Pristupa.Nemački zvaničnici svakom prigodom naglašavaju moralnu odgovornost Nemačke za zločine i stradanja naroda u Drugom svetskom ratu, ali kada je reč o isplati reparacija Poljskoj, pravno je za zvanični Berlin to pitanje okončano, budući da je odricanje od ostatka reparacija iz pedesetih godina 20. veka zajedno sa Sovjetskim Savezom, potvrđeno i bilateralnim ugovorom o priznavanju granica Nemačke i Poljske na Odri, a to odricanje nije osporavala nijedna demokratski izabrana poljska vlada od pada komunista 1989. godine sve do 2016. godine.