0
Nemački mediji naširoko pišu o gafu hrvatskog šefa diplomatije Gordana Grlića Radmana koji je pokušavao da poljubi nemačku koleginicu Analenu Berbok. Ali, to nije jedini problem sa Grlićem Radmanom.
Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman još jednom se našao u epicentru afere, nakon što je prošle sedmice sreo nemačku koleginicu Analenu Berbok na konferenciji EU u Berlinu.
Naime, prilikom zajedničkog fotografiranja učesnika, Grlić Radman se rukovao s njom i pokušao je da je poljubi u obraze, ali mu se ona izmakla. „Napad poljupcem“, pisali su nemački mediji. Preneto je i da se Grlić Radman izvinio.
Tako neugodan gaf oduševio je deo hrvatskih medija uvek gladnih skandala, dok je one ponešto ozbiljnije podsetio na niz ozbiljnijih skandala u koje je Grlić Radman upleten, prenosi Dojče vele.
Prethodna afera svakako je bila teža: Ministarstvo koje on vodi vrlo loše je obavilo akciju zbrinjavanja hrvatskih državljana zatečenih u Izraelu i Palestini nakon 7. oktobra, kao i komunikaciju s njima.
Pre toga, jedan događaj odjeknuo je snažno u javnosti: ministar u imovinskoj karti nije bio prijavio 1,6 miliona evra privatne poslovne zarade. Posredi su bile dividende od udela u poduzeću Agroproteinka, zapravo kafileriji koja posluje i s državom.
Potom se pokazalo da država i dalje plasira veliki novac tom poduzeću, a najviše prometa je zabeleženo otkako se po direktivi uspavljuju svinje u Slavoniji, zbog pojave svinjske kuge.
Ionako revoltirani stočari uočili su da državno finansiranje poduzeća Gordana Grlića Radmana predstavlja najurednije segment te inače prilično haotične operacije.
Preduzeće u kojem ministar ima udeo jedino se u hrvatskoj bavi zbrinjavanjem lešina svinja koje su stradale zbog straha od kuge. Do sada je ubijeno preko 25.000 svinja.
Stoga se onaj neprilični poljubac doima kao nebitan ispad u odnosu na druge probleme u kojima se ovaj ministar zatekao.
Božo Kovačević, predavač na Visokoj diplomatskoj školi Dag Hammarskjöld u Zagrebu i bivši hrvatski diplomata, za DW kaže da je upitana i „spoljna politika“ koju vodi Grlić Radman.
Zapravo to što ovaj visoki član HDZ-a više koristi pozornicu da kritikuje predsednika Zorana Milanovića (SDP).
„Naš ministar spoljnih poslova tretira svoj posao, odnosno hrvatsku spoljnu politiku, kao neku vrstu stranačke agitacije protiv predsednika“, kaže Kovačević.
Okršaj s Milanovićem uklapa se u „krovni“ sukob između predsednika i premijera Andreja Plenkovića, ali u nju se ne uključuju svi ministri, nego tek dvojica ili trojica njih.
Grlić Radman, uz ministra obrane Marija Banožića, u tome prednjači, pa i mediji u Hrvatskoj kod njega neretko prepoznaju – dodvoravanje premijeru.
„Onda mu se katkad događaju i smešni protokolarni propusti kao što je bio ovaj najnoviji, o kojima se potom razgovara više nego o njegovoj politici“, zaključio je Božo Kovačević.
Nameće se tako enigma zbog čega vlada i premijer podržavaju takvog ministra, osim što ga prati glas udvorice.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Dubiozan je i odnosu Grlića Radmana prema aferi oko bivše prve sekretarke hrvatske ambasade u Nemačkoj Elizabete Mađarević.
Naime, njoj je prošle je godine uručen otkaz zbog javnih rasističkih i homofobnih stavova – ali tek tri godine nakon što ih je objavila. No ministar Gordan Grlić Radman tad je izjavio da nije znao za njene stavove o tim pitanjima, premda je dosta indikativna činjenica to da mu je ona bila – najbliža saradnica dok je bio na dužnosti ambasadora u Nemačkoj.
„Bio je i ostao čovek bez profila“, kaže o ministru Tomislav Jakić, novinar i publicista koji je dugo bio spoljnopolitički savetnik bivšeg predsednika Stjepana Mesića.
„Moj je dojam da je Grlić Radman poslušni, da ne kažem uslužni izvršitelj naloga i instrukcija, da ih sprovodi bez razmišljanja. Kao takav očito odgovara aktuelnom premijeru“, kaže Jakić za DW.
Hrvatska još nekako i može izaći na kraj s ekscesima kao što je bio onaj s nepriličnim berlinskim poljupcem, ili onaj komični gaf kad je Grlić Radman na krunisanju britanskog kralja Čarlsa nazvao francuskom varijantom imena – „Šarlo“.
Ali činjenica da takav čovek vodi spoljnu politiku, kažu sagovornici DW, porazna je po Zagreb.