0
Povlačenje američkih vojnika i talibansko preuzimanje vlasti gurnuli su Avganistan u haos i izneli na videlo pogrešne procene Vašingtona. SAD su prokockale svoj kredibilitet, smatra Ines Pol.
PROČITAJTE JOŠ:
Ne postoji dobro rešenje za avganistansku dilemu koju je američki predsednik Džo Bajden nasledio od svojih prethodnika. Donald Tramp je u jednom od svojih poslednjih poteza na vlasti najavio povlačenje svih američkih jedinica iz Avganistana. A njegov prethodnik Barak Obama je propustio mogućnost pripremanja povlačenja s validnim argumentom da je nakon smrti Osame bin Ladena invazija u stvari postala bespredmetna.
Džo Bajden se nalazi pod velikim unutrašnjepolitičkim pritiskom da konačno okonča taj rat. Većina Amerikanaca više ne želi da se rizikuju ljudski životi i izdvajaju nove milijarde dolara za zemlju u kojoj većina stanovnika američke vojnike i njihove saveznike ne slavi kao oslobodioce nego se bori protiv njih kao okupatora, prenosi Dojče vele.
A Bajdenu su hitno potrebni uspesi. I dok su mnogi američki predsednici počinjali ratove kako bi pobedili na izborima, ovaj predsednik mora da okonča jedan rat da na izborima sledeće godine ne bi opet izgubio svoju tesnu većinu u oba doma američkog Kongresa.
Zapadni civili su u velikoj opasnosti
Sve to treba uzeti u obzir pri ocenjivanju aktuelne situacije. Ali složenost ne može biti opravdanje za dramu i humanitarnu katastrofu koja se trenutno odvija u Avganistanu. Nisu bez zaštite ostavljene samo hiljade Avganistanaca sa porodicama koje su tokom protekle dve decenije radili za zapadne vojnike.
Čini se da vojni savez čak ni sopstvene civile nije u stanju da smesti na sigurno. Kako je moguće da osoblje ambasada, saradnici nevladinih organizacija i druge grupe nisu prebačeni avionima iz Avganistana pre nego što je vojska napustila velike delove zemlje i tako oslobodila put za pobednički pohod talibana?
Kako je moguće da su još pre samo nekoliko dana takozvani stručnjaci u Beloj kući tvrdili da Kabul neće tako brzo pasti? Sada u glavnom gradu vlada potpuna panika jer je avganistanska vojska, naravno, odmah promenila stranu.
Iz straha od nadmoći talibana, ali i zato što se ne isplati boriti za vladu – na čelu s predsednikom Ašrafom Ganijem – koju je teško nadmašiti u korupciji. Šta to govori o kvalitetu tajnih službi i poznavanju zemlje? I koliko, s obzirom na to, vrede reči Džoa Bajdena koji je nedavno naveliko izjavljivao da Avganistan više ne predstavlja terorističku pretnju pa ta zemlja opet može da se prepusti sama sebi?
Pomagači ostavljeni na cedilu
Rat u Avganistanu je započet kao reakcija na napade na SAD od 11. septembra 2001. Džo Bajden je, logikom koju je teško shvatiti, najavio da je na 20. godišnjicu napada povlačenje – završeno. Verovatno se nadao da će napokon zaključiti još jedno neslavno poglavlje američkih vojnih invazija i na spomen-području u Njujorku proglasiti pobedu u bici protiv međunarodnog terorizma.
U ovih 20 godina nije bilo pobede. Ali je istovremeno prokockano vrlo mnogo kredibiliteta. I to upravo kod onih koji su svojom spremnošću da rade za zapadni vojni savez na kocku stavili ne samo svoje živote nego i živote svojih porodica. I koji su sada tako sramotno ostavljeni na cedilu. To se tiče svih nas. I mora sve da nas postidi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
