Kandidat u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, u nedelju, sadašnji šef države Emanuel Makron smatra da molbe za članstvo u Evropskoj uniji Ukrajine, Gruzije i Moldavije krajnje teško mogu biti razmotrene, dok Zapadnom Balkanu treba dati podstrek i zato je Francuska, predsedavajuća EU, za jun i sazvala susret vodja Unije i tog regiona.
Kandidatkinja krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, kako proizlazi iz njenih i stavova njenih saradnika, protivi se ulasku u EU novih članica sa Zapadnog Balkana, posebno Albanije i delova tog regiona gde je stanovništvo, kako naglašava, većinom muslimansko, a ukoliko bi postala predsednica Francuske, opozvala bi francusko priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Marin Le Pen je poručila da članice EU moraju biti oslobodjene prevlasti „birokratije u Briselu“, uz vraćanje nacionalnih granica, a to se vidi kao kraj i EU kakvu znamo sada, kao i vrlo verovatno bilo kakvog proširivanja, saglasni su i zvaničnici u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji u Briselu.
Čelnica Nacionalnog okupljanja je takodje za izlazak Francuske iz vojne strukture NATO, jer, kako kaže, ne želi da „Francuska biva uvučena u ratove koji nisu njeni“.
Stav većine čelnika i medija u članicama EU je da je pobeda Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj ne samo poželjna zarad jačanja Unije, već i preko potrebna jer bi dolazak krajnje desničarske kandidatkinje na vlast u Parizu značio kraj EU kakva sad postoji, odnosno njen istorijski, politički raspad i raspad vrednosti na kojima počiva.
To su, u dosad nezapamćenom zauzimanju za jedno političko opredeljenje na izborima u nekoj zemlji Unije poručili u zajedničkoj izjavi socijalistički premijeri Nemačke, Španije i Portugalije, Olaf Šolc, Pedro Sančes i Antonio Kosta, što svedoči da se nedeljni izbori u Francuskoj vide kao presudan trenutak za EU.
Opstanak i jačanje Evropske unije ovakve kakva je sada je za većinu ostalih partnera u EU zalog nedeljnih izbora u Francuskoj.
Jer, pobeda Le Penove, pristalice „saveza nezavisnih država“, teško bi uzdrmala temelje Unije i učinila da se njeno ustrojstvo i mehanizmi delovanja potpuno preinače i nametnu se vladajuće garniture u zemljama koje su za vraćanje mnogih ovlašćenja sa institucija Unije na nacionalnu ravan, poput Madjarske i Poljske pre svega.
Bliska saradnica Le Penove, poslanica i članica svih delegacija za saradnju s partnerima na Zapadnom Balkanu u Evropskom parlamentu, Dominik Bild to posebno temeljito stalno obrazlaže i tako je već ranije poručila da bi „ulazak Albanije u članstvo EU bio tempirana bomba, islamizam i terorizam…“.
Ovakav stav se u Nacionalnom okupljanju obrazlaže širim ciljevima odbrane Evrope od masovne imigracije, islamizma i terorizma, za šta se naročito optužuje nepromišljenost i odsustvo prave politike u institucijama EU.
Još 2017. je u kampanji za predsedničke izbore, koje je izgubila, Marin Le Pen poručila: „Poništiću priznanje Kosova… Prema Srbima je načinjena ogromna nepravda devedesetih i Evropa je dužna da tu nepravdu ispravi, Kosovo je sveta srpska i hrišćanska zemlja koja je poslednja brana stvaranju nove islamske države u Evropi“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare