0
Velika gasna kriza i nestašice osnovnih životnih namirnica pogodile su brojne zemlje širom sveta. Nedostaje svega - goriva, vode, kafe, uglja. Ljudi u redovima stoje i kupuju ono što im treba, ali i ono što im ne treba, sve iz straha za budućnost. Balkansko podneblje naviklo je na ovakve prizore zbog bogate krizne istorije, ali ljudi širom sveta nisu, i sada je zavladao opšti strah.
Iako postoji mnogo faktora koji su doveli do svetske krize, kao glavni krivac pominje se pandemija koronavirusa. Možda sm mislili da sledi kraj i da ćemo se uskoro vratiti normalnom životu, efekti pandemije se tek sada osećaju u raznim sferama.
Svet su obišle fotografije praznih rafova u Velikoj Britaniji i ljudi koji stoje u redovima za gorivo i toalet papir. Reklo bi se – ništa neobično, to smo već videli. Istina, ali Britanci nisu. Kako je ranije za naš portal rekla Kristina koja živi u Londonu – „Britanci paniče više od prosečnog Srbina, a njima su bombe padale“. Slučaj je isti u mnogim zemljama, koje se suočavaju sa nestašicom.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kriza nazvana „Savršena oluja“ u Kini pogađa kupce i preduzeća u zemlji i inostranstvu. Utiče na sve, od papira, hrane, tekstila i igračaka do čipova za Ajfon, objasnio je Majkl Mejdan, profesor sa Oksforda. Božić i predstojeći praznici biće posebno težak period, jer će mnogih artikala „faliti“, rekao je Mejdan.
Problem uglavnom potiče od krize sa električnom energijom, tokom koje je više od 20 indijskih provincija doživelo nestanak struje.
Više od polovine električne energije u zemlji dolazi iz uglja, koji je poskupeo u celom svetu. Ovi troškovi se ne mogu preneti na kineske potrošače zbog stroge granice cena, pa energetske kompanije smanjuju proizvodnju.
Čak i kada se potražnja za kineskom robom povećala, od fabrika je zatraženo da smanje potrošnju energije ili da se zatvore na nekoliko dana.
To će uticati i na zalihe igračaka, kao i potrepštine kao što su toaletni papir i flaširana voda, nova odeća i hrana za kućne ljubimce.
Deo problema je zastoj u američkim lukama. Četiri od 10 brodskih kontejnera koji ulaze u SAD dolaze kroz samo dve luke – u Los Anđelesu i Long Biču u Kaliforniji.
Rekordna 73 broda morala su nedavno da stanu u red ispred luke u Los Anđelesu, što je pojava koja nije zabeležena pre kovida.
Američki gigant sportske odeće – Nike, mnoge svoje proizvode izrađuje u zemljama jugoistočne Azije, poput Vijetnama, gde su fabrike sada zatvorene.
Najveći indijski proizvođač automobila, Maruti Suzuki, doživeo je pad proizvodnje, delimično i zbog globalnog nedostatka računarskih čipova.
Ovi čipovi upravljaju funkcijama kao što su napajanje motora i kočenje u nuždi.
Nedostatak je uzrokovan poremećajima povezanim za pandemijom u zemljama poput Japana i Južne Koreje.
Globalna potražnja za čipovima – koji se takođe koriste u telefonima i računarima – već je rasla pre pandemije zbog usvajanja 5G tehnologije. Prelazak na rad kod kuće doveo je do još jednog povećanja potražnje, jer su ljudima bili potrebni prenosivi računari ili veb kamere.
Takođe, zalihe uglja u Indiji su niske. Ekonomija je pretrpela udarac nakon smrtonosnog drugog talasa koronavirusa, što je dovelo do povećanja potražnje za energijom. Međutim, globalne cene uglja su porasle, a uvoz Indije – pao.
„Čitav proizvodni sektor – cement, čelik, građevinarstvo, sve će biti pogođeno kada dođe do nestašice uglja“, upozoravaju naučnici iz Indije.
Porodice u Indiji će takođe biti pogođene, kako kažu stručnjaci, jer cene električne energije rastu. Visoka inflacija znači da su cene osnovnih potrepština, poput hrane i ulja, već porasle.
Najteža suša pogodila je Brazil ove godine i delimično je odgovorna za razočaravajuću berbu kafe. U kombinaciji sa mrazom i prirodnim ciklusom žetve, suša je doprinela značajnom padu proizvodnje kafe.
Izazove za proizvođače kafe pogoršali su visoki troškovi transporta i nedostatak kontejnera.
Njihovi rastući troškovi preneće se na kafiće širom sveta, jer je Brazil najveći proizvođač i izvoznik kafe. S obzirom da većina električne energije u zemlji dolazi iz hidroelektrične energije koja koristi rezervoare, nedostatak vode ima direktan uticaj na snabdevanje zemlje energijom.
Kako cene energije rastu, vlasti traže od ljudi da ograniče potrošnju električne energije, kako bi izbegli katastrofu.
Ministar energetike rekao je da je od vladinih agencija zatraženo da smanje potrošnju električne energije za 20 odsto, navodi Vašington Post.
Nigerija se suočava sa nedostatkom tečnog naftnog gasa (TNG), koji se uglavnom koristi za kuvanje. Cena TNG -a porasla je za skoro 60 odsto u periodu od aprila do jula, što je dovelo van domašaja mnogih Nigerijaca.
Kao rezultat toga, domaćinstva i preduzeća okrenula su se mnogo prljavijem drvenom uglju ili ogrevnom drvetu za kuvanje. Jedan od razloga za povećanje cena je globalna nestašica ponude.
Stručnjaci upozoravaju da bi nedostatak TNG-a mogao da ima alarmantne posledice po zdravlje i okolinu, jer se ljudi okreću jeftinijim, ali opasnijim alternativama za gorivo.
Građani Libana izuzetno su zabrinuti zbog nestašice vode, lekova i goriva.
U poslednjih 18 meseci zemlja je preživela ekonomsku krizu, koja je tri četvrtine njenog stanovništva dovela do siromaštva, osakatila joj valutu i izazvala velike demonstracije protiv vlade i političkog sistema Libana.
Ekonomija zemlje je imala problema pre nego što se dogodila pandemija, koja je dodatno pogoršala stvari.
Nedostatak goriva doveo je do čestih nestanka struje, pa su preduzeća i porodice ostali zavisni od skupih privatnih dizel generatora električne energije, pod uslovom da to mogu da priušte.
Pandemija, masovne praznične narudžbine i Bregzit spadaju među glavne krivce zastoja u velikim svetskim lukama, zbog kojih su morale da intervenišu i vlade.
Analitičari kreditne agencije „Moody’s“ pre nekoliko dana upozorili su da će se stanje lanaca nabavke „pre pogoršati nego poboljšati“.
„Sve je očitije da će problemi koji more globalne lance nabavke otežati oporavak svetske ekonomije koji se taman zahuktava“, stoji u izveštaju agencije „Moody’s“.
Međunarodni monetarni fond (MMF) ovih je dana svoju projekciju rasta američke ekonomije smanjio za jedan posto, što je najveće smanjenje predviđenog rasta neke G7 zemlje. MMF je rekao da projekciju snizio zbog problema u lancima nabavke i slabljenja potrošnje.
„Kontrole na granicama, ograničena mobilnost, nedostupnost globalne kovid propusnice i potisnuta potražnja zbog zarobljenosti ljudi u domovima doveli su do toga da globalna ekonomija pati zato što se dostave ne ispunjavaju na vreme, što pak dovodi do rasta cena i troškova. Sve to znači da rast BDP-a na globalnom nivou neće biti toliko robustan“, piše u izveštaju.
BONUS VIDEO Britanska vojska u dostavi goriva širom ostrva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
