0
Džo Bajden ulazi u grupu malobrojnih ljudi koji su politički profitirali na pandemiji koronavirusa. Zahvaljujući Kovidu-19 sve slabosti kandidata demokrata za Belu kuću su ostale sakrivene ili bez negativnog uticaja na biračko telo. Bajden nikada nije bio veliki govornik, a nema ni harizmu da bi dizao mase, tako da je za njega dar s neba što ne mora da drži mitinge pred hiljadama pristalica. U Bajdenovoj kampanji su ostala su samo dva kritična momenta: televizijski dueli sa Trampom i tzv. “oktobarsko iznenađenje”, koje ponekad ima efekat martovskih ida na predsedničke izbore u SAD.
Koronavirus je izbrisao spektakularne i turbo medijske konvencije demokrata i republikanaca na kakve smo se navikli u poslednjih par decenija. Danas počinje demokratska konvencija u Milvokiju koja će biti u dobroj meri virtuelna: program sa video porukama će trajati samo dva sata po večeri, od ponedeljka od četvrtka, dok će Bajden prihvatiti nominaciju pred malobrojnim izabranima saradnicima i partijskim liderima. Ništa baloni, konfete, zastave, razdragana masa i motivaciona muzika.
Strategija Bajdenovog štaba je uklesana u rečenici: što se manje vidi i čuje to je bolje, Tramp će da odradi sve ostalo. U ovom momentu Bajden ima značajnu prednost na nacionalnom nivou ( 8-10 procenata) u odnosu na Trampa, kao i solidnu razliku u svoju korist u ključnim državama poput Mičigena, Pensilvanije i Floride. Nikada se nije dogodilo da opozicioni kandidat za Belu kuću ima tako veliku prednost u odnosu na predsednika, dva i po meseca pre izbora, otkako se meri raspoloženje biračkog tela.
Izbor kandidata za potpredsedničku funkciju je ulazio u grupu senzibilnih momenata Bajdenovog pohoda na Belu kuću. Izborom Kamale Haris je uspešno preskočena i ta prepreka. Trampova reakcija i kampanja njemu bliskih medija protiv Harisove je najbolji pokazatelj da je Bajdenov izbor pogođen.
“Fox News” je uzeo kao klasičan primer licemerja Njujork Tajmsa posvećivanje naslovnice Kamali Haris dok je, pre četiri godine, nominacija Majka Pensa “gurnuta” u desni ćošak prve strane. Međutim, nije reč o licemerju već o profesionalnosti. Pensov boravak u Beloj kući je pokazao da je Njujork Tajms bio u pravu: pored Trampa Pens je bukvalno bio nevidljiv. S druge strane, od Teodora Ruzvelta nije izabrana tako važna i snažna politička figura za potpredsedničkog kandidata kao Kamala Haris.
Razlika između Ruzvelta i Harisove je u tome što su republikanci sa imenovanjem Teodora za potpredsedničkog kandidata, pre 120 godina, želeli da ga neutrališu i sklone sa prve linije. Videli su u njemu “kauboja” i avanturistu, ali im je njegova popularnost i harizma bila potrebna za reizbor Vilijama Makinlija. Slučaj je hteo da Makinli bude ubijen na startu drugog mandata i tako je Ruzvelt sa “političkog parkinga” utrčao pravo na glavnu pozornicu Ovalne sobe, kao najmlađi predsednik u istoriji SAD, što je ostao i do danas. Harisova je izabrana da bi se spremila da postane prva žena predsednik SAD. Čak i da Bajdenu zdravlje dozvoli da završi mandat, malo je onih koji veruju da bi Bajden mogao da se ponovo kandiduje i dostigne kancelara Konrada koji je vladao Nemačkom do svoje 87. godine.
Ne postoji zvučnija, a ispraznija funkcija kao što je potpredsednik SAD. Moć drugog čoveka u Vašingtonu doseže do granica do kojih mu dopusti predsednik SAD i u najvećem broju slučajeva to je ceremonijalna funkcija, sa tu i tamo nekom misijom. Jedini potpredsednik koji je uzimao vlasti koliko je hteo bio je Dik Čejni tokom administracije Džordža Buša juniora koji je bio jedan od retkih predsednika SAD koji se nije mešao u svoj posao.
Uobičajeno je da potpredsednički kandidati kompletiraju pokrivanje biračkog tela predsedničkog kandidata, pogotovo kada su u pitanju države gde je rezultat neizvestan. Lindon Džonson je primera radi trebao Džonu Kenediju za južnjačke države, štaviše Džonson je poslednjih demokratski predsednički kandidat koji je pobedio u Teksasu. To nije slučaj sa Harisovom jer ona dolazi iz Kalifornije koja je cementirano demokratska. Harisova nije dodatna vrednost ni za osvajanje glasova manjina, dovoljan je Barak Obama, što se pokazalo i u trci za kandidata demokrata za Belu kuću: Bajden je pobedio onog momenta kada je Obama jasno stao iza njega.
Fox News – Trampova „konjica“ funkcioniše besprekorno
Bajden ima četiri slabe tačke, pored televizijskih duela sa Trampom: Ukrajina, izveštaj Džona Darama, “fake news” i Fox News. “Oktobarsko iznenađenje” se najviše vezuje za ukajinsku aferu Bajdenovog sina Hektora i raport federalnog tužioca Džona Darama o nepravilnostima i nekorektnostima u radu Obamine admnistracije prema Donaldu Trampu u 2016. i 2017. godini. Postoji realna opasnost da detalji tih izveštaja naškode Bajdenovoj kampanji.
Prvi talas lažnih vesti je krenuo od priče da Bajden pokušava da izbegne televizijska sučeljavanja. Demokratski kandidat je prihvatio sva tri TV dvoboja. Tramp od početka igra na kartu mentalne slabosti Bajdena, uključujući i pospredni nadimak “Pospani Džo”. Bajden, do sada, nije naseo na te provokacije, ali će televizijske debate biti pune zamki: dovoljno je da jednom uleti u konfuziju, da ga izda memorija, da bude kontradiktoran ili rasejan i nema sumnje da će Trampova mašinerija to iskoristiti maksimalno.
Fox News je savršenja medijska konjica koja beskprekorno funkcioniše. Naslednica Rodžera Ajlsa, na čelu Mardokove kablovske televizije, Suzan Skot se pokazala kao mnogo uspešnija, efikasnija i oštroumnija direktorka od svog prethodnika. Skot nije samo uspela da sačuva gledanost, sponzore, popolarnost Fox News-a, već je poboljšala sve performanse. Fox News bukvalno razbija CNN i MSNBC koji zajedno nemaju gledalaca koliko Mardokov kanal. Skotova je očistila Fox News od nasleđa seksualnih napasnika, ali je zadržala njihovu političku mantru, štaviše cela programska šema Fox News-a ima samo jedan cilj: reizbor Donalda Trampa.
Posebno se insistira na degeneraciji protesta “Black Lives Matter”. U Trampovom štabu i u uredničkom timu Fox News-a su ubeđeni da pokret “Black Lives Matter” može da se vrati kao bumerang demokratama i Bajdenu ako budu uspeli da porast pljački, ubistava, krađa i nasilja u gradovima povežu sa građanskim protestima protiv prekomerne upotrebe sile policije prema pripadnicima manjina u SAD.
Uraganski napad Trampa i njegove propagandne “konjice” na Harisovu se posmatra upravo kroz prizmu da je Harisova kao glavni tužilac u Kaliforniji postala simbol doslovne primene zakona, ni po babu ni po stričevima. Za Trampovu kampanju koja polazi od postulata da Amerika, sa demokratama, klizi kao haosu nominovanje Harisove, “superpolicajka” iz Kalifornije, dođe kao veoma efikasan antibiotik.
Ahilova peta Bajdena – mladi
Potencijalna Ahilova peta Bajdenove kampanje su mladi. Činjenica je da su oni najoštriji kritičari Donalda Trampa i da je njihova generacija najzastupljenija na protestima, međutim, iskustvo nas uči da se masovnost protesta na ulicama ne reflektuje automatski i na biračkim mestima. Mladi u u Americi su puno puta izdali demokrate u poslednje dve decenije, počev od izbora 2000. godine kada su glasali za Ralfa Nadera i omogućili Džordžu Bušu junioru da pobedi Al Gora do prethodne trke za Belu kuću koju su bojkotovali u dobroj meri i otvorili vrata Pensilvanijske avenije 1600 Donaldu Trampu.
Dobar deo mladih koji su izlazili danima na ulice posle ubistava Džordža Flojda bi mogli vrlo lako da ostanu kod kuće 3. novembra jer im izbori izgledaju nedovoljno revolucionarni za njihove ukuse, pogotovo ako treba da glasaju za Bajdena. Nikome nije promakla hladna reakcija Aleksandrije Okasio Kortez i njenog krila unutar Demokratske stranke na nominaciju Harisove. I to je još jedan zadatak za Baraka Obamu bez čije pomoći i snažne podrške Bajdenova kampanja može da se nasuče na “oktobarskom iznenađenju”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
