Foto:Stefan Rousseau / PA Images / Profimedia

Ledi Dajana bi ove godine proslavila svoj 60. rođendan. Malo zbog popularne serije “Kruna”, malo zbog Harija i Megan Markl, malo zbog kraljice Elizabete II koja je na dobrom putu da pomeri granicu dugovečnosti svoje mame Elizabet, duh “narodne princeze” je ponovo počeo da lebdi u svakodnevici izmučenoj pandemijom i spektakularizacijom patnje i bola.

Zamisliti Dajanu kao gospođu u zrelim godinama, sa “titulom” bake, pripada disciplini tzv. alternativne istorije. Jedno je sigurno, Dajana je promenila pravila igre i širom otvorila vrata za restauraciju monarhija na Starom kontinentu omugućivši im da ostanu na nogama bar još neko vreme.

Pročitajte još:

Dajana je pripadala plemićkoj porodici, ali je po svemu ostalom bila prva “plebejka”, u pozitivnom smislu reči, na dvoru. Da nije bilo njene ideje da i princeze imaju pravo da vole, ali i da budu voljene, kao bilo ko drugi na ovom svetu, ne bi bilo moguće da norveški prestolonaslednik Hakon oženi Mete Merit, devojku koja je već iza sebe imala brak sa kriminalcem i sina od tri godine. Bez Dijaninog usuda Hakon bi pre završio kao Edvard VIII nego na norveškom tronu.

Dajanin presedan

I španski kralj Filip VI ne bi imao mnogo šansi da se odupre svom ocu Huanu Karlosu da oženi televizijsku voditeljku Leticiju Ortiz, takođe razvedenu kao i Norvežanka Mete. Da nije bilo tragične priče Dajane i Čarlsa koji su naterani da se venčaju, kraljica Elizabeta II ne bi nikada dozvolila da svi njeni unuci i unuke, od prvog do poslednjeg, ožene ili se udaju za “commonerse”. Holandska kraljica Beatriče ne bi nikada dopustila sinu Vilhelmu da oženi Argentinku Maksimu, ćerku Videlinog ministra poljoprivrede, izgovarajući rečenicu: “Deca ne smeju da ispaštaju zbog grehova roditelja”.

Bez Dajaninog presedana ni danski prestolonaslednik Frederik ne bi skupio hrabrosti da oženi Australijanku Meri Donaldson koju je upoznao u pabu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.godine, kao što se ni švedska princeza i buduća kraljica Viktorija ne bi udala za ličnog trenera Danijela Vestlinga, uprkos snažnom protivljenju oca, kralja Karla Gustava XVI.

Foto:John Giles / PA Images / Profimedia

Dajana je platila svojim životom provaljivanje vrata evropskih dvorova zaključanih vekovima za pravo na ljubav i sreću. Zvuči paradoksalno, ali na njenom kreditu se čak i Čarls oženio sa Kamilom “plebejkom”, jedinom ženom do koje mu je stalo. I da, pitanje je da li bi se Kejt Midlton svidela Dajani i u kakvim bi odnosima bile, ali je nepobitna činjenica da Midltonova ne bi mogla ući u kraljevsku porodicu da Dajana svoji životom nije obezbedila Vilijemu i Hariju da se venčaju s kim žele.

Foto:PA/BBC / PA Images / Profimedia

„Pepeljuge“

Evropske monarhije u krizi identiteta, u sudaru sa vremenima koji su obesmislili njihovu ulogu, na primeru Dijane su shvatili značaj medijske atraktivnosti i činjenice da što je manja njihova vlast i superiornost to će biti manja želja u javnosti da im se oduzme i to malo što im je ostalo. Talasi emocija koje su zapljusnule čitav svet u kasno leto 1997. godine, okeanske mase i državna sahrana, po odluci vlade Tonija Blera, za razvedenu suprugu prestolonaslednika, nisu bili scenario holivudske sage već santifikacije Dajane, mame budućeg kralja.

Foto:PA / PA Images / Profimedia

Zato su “pepeljuge”, ljubavne priče i brakovi iz snova postali zaštitni znak evropskih dvorova na prelazu između dva milenijuma. Na novu modu u poslednjih 25 godina su ostali imuni samo dvorovi u Belgiji i Luksemburgu gde su supružnici i dalje “plave krvi”.

Švedska prestolonaslednica Viktorija je predvodnica i novog talasa kraljica na Starom kontinentu koji nas očekuje u sledećih par decenija. Vrlo je verovatno da će njenim stopama u izboru životnog saputnika krenuti i norveška princeza i buduća kraljica Ingrid Aleksandra, španska princeza Leonor, belgijska Elizabeta i i holandska Katarina Amalija. Poštujući rodnu ravnopravnost moraćemo da pronađemo i adekvatnu imenicu za mušku “pepeljugu”, tim pre što će ih biti sve više.

Foto:Ron Bell / PA Images / Profimedia

Bila bi lepa, otmena baka

Ali, šta bi bilo sa Dajanom da je kojim slučajem izašla živa iz tunela “Pont de l’Alma”? Neki veruju da bi se Dajana preselila u Ameriku bila udata za bogatog američkog biznismena sa vilom i neizostavnim velikim bazenom, odnosno da bi imala sličnu sudbinu kao Žaklina Kenedi kada se udala za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa i preko noći od ikone postala dežurna meta za kritičare.

Drugi su uvereni da bi i danas bila lepa, otmena i baka sa stilom koja i pored svih obaveza pronalazi vreme da bude sa svojim unucima, živeći u trouglu između Londona, imanja Spenserovih i vlastite vile daleko od gradske vreve. Verovatno bi u Šarloti videla sebe dok je kao mala devojčica trčala po imanju Spenserovih i ne bi propuštala nijedan važan momenat u životima svojih unuka. Treći su mišljenja da bi se Dajana preobratila u islam jer je u poslednjim mesecima svog života proučavala Kuran: da li zato da bi osvojila ponovo Hasnata Kana, paksitanskog kardiohirurga, ili da bi učvrstila vezu sa Dodijem Al Fajedom, ostaće misterija.

Foto:Stefan Rousseau / PA Images / Profimedia

Kakav bi bio odnos sa snajama?

Mišljenja su podeljena i oko odnosa sa snajama. Postoje škole mišljenja da bi Kejt imala Dajaninu podršku i da bi veoma cenila njenu doslednost u poštovanju pravila dvora, ali i da bi je stimulisala da bude buntovnija i da oblikuje više “dvor” prema sebi nego što dozvolljava da “dvor” oblikuje nju. Oko Megan su podeljeni stavovi: od onih koji u karakteru Megan, dvoličnost i glumljenje uloge žrtve, vide inkompatibilnost sa Dajanom do zagovornika idilične slike u kojoj bi Megan i Dajana išle ruku pod ruku u bitkama za slabe i protiv nepravdi.

Često se može pročitati ili čuti da je Dajana napravila veliku štetu kraljevskoj familiji i samoj instituciji koju ona predstavlja. Međutim, to što monarhija u Velikoj Britaniji i dalje ima budućnost može da zahvali u velikoj meri Dajani. Toga je najviše svesna najdugovečnija vladarka u milenijumskoj istoriji engelskog dvora, Dajanina najveća neprijateljica: Elizabeta II zna da monarhija ima mnogo više šansi da preživi sa Vilijemom kao Dajninim sinom nego sa njenim Čarlsom, i zato će radije žezlo predati unuku, pa taman morala živeti duže od svoje mame Elizabet.

BONUS VIDEO

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar