0
Ako posmatramo uže, odnosno, ukoliko se vežemo za ono što bi bio izvestan početak moderne Kine, onda možemo početi od Sjaopinga i njegove reforme na, pre svega, polju ekonomije i obrazovanja tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina prošlog veka, piše u autorskom tekstu Ivan Vučković, diplomirani filozof master i potpredsednik Skupštine grada Bora.
Sjaoping je takođe otvorio vrata stranim investicijama te postavio temelje Kine kakvu danas poznajemo. U međuvremenu, Sovjetski Savez se raspao, kriza na Kuvajtu se komplikovala, a Avganistan je, nakon što je osamdesetih imao problem sa Sovjetima, ponovo ušao u problem početkom 21. veka ali sa Amerikom i ta „kriza“ sa Sjedinjenim Državama još uvek traje.
Za sve to vreme, uz sve svoje probleme, Kina jača. Danas, Narodna Republika Kina je moderna država koja vrlo vešto sprovodi „Hajekov neoliberalizam“ u okviru strogog komunističkog sistema.
Kroz reforme na polju nauke, tehnike, tehnologije, IT sektora, privrede i obrazovanja te, najzad, kroz razvijanje veštačke inteligencije, Kina je podigla životni standard građana do neprepoznatljivosti.
U proteklih četrdeset godina, niz tržišnih reformi joj je omogućio direktna strana ulaganja a od 1979. godine, Kina je obnovila diplomatske odnose sa SAD-om i počela je određena vrsta „Maršalovog plana“ za Kinu.
2001. godine Kina je zvanično pristupila i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Sve to omogućilo je da Kina danas postane jedna od najjačih ekonomija sveta (a po nekim parametrima, van nominalnog BDP-a, Kina je već najjača ekonomija). Međutim, vremenom, Kina je postala prilično nezavisna od stranih ulaganja i „američke pomoći“ te počela da sprovodi svoju politiku.
Odnos Sjedinjenih Država i Kine je vremenom postao nestabilan a od „pandemije Kovida 19“ dodatno poljuljan. Takođe, uplitanje Sjedinjenih Država u unutrašnja pitanja Tajvana i nedavna poseta Nensi Pelosi tom ostrvu su dodatno zategle diplomatske odnose dve zemlje.
Ne ulazeći ovde u osnovne pokretače rata u Ukrajini (to sam već objasnio u tekstu „Rusija i pravo na rat“) moguće je da će Kina upravo biti ta koja će odigrati odlučujuću ulogu u okončanju rata.
Si Đinping je bio u zvaničnoj poseti Rusiji a jedna od centralnih tema razgovora dva predsednika je naravno uključivala kineski plan za okončanje rata na teritoriji Ukrajine.
Zapad (uključujući, pored ostalih, predsednika Sjedinjenih Država Bajdena kao i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga) nije najbolje prihvatio ovu ideju iz nekoliko razloga a najvažniji među njima je bojazan da će plan raditi za „isključivo ruske interese“.
Međutim, ono što zapravo suštinski ne odgovara jeste mogućnost da se Kina i na ovaj način pozicionira kao svetska sila.
Mislim da će do primirja kroz par meseci doći ali će se nesumnjivo otvoriti novi problemi u diplomatskim odnosima sa Sjedinjenim Državama.
Kako vreme odmiče, i Hong Kong će opet postati jedna od centralnih tema neslaganja.
Bliži se 2047. godina a bliže se i neki drugi, novi a stari problemi.
Ukoliko je verovati određenim izvorima, još je Napoleon shvatio da „Kinu ne treba buditi“. Izgleda da je bio u pravu. Ona se više ne može isključiti iz globalnih političkih odluka.
