0
Pompezno najvaljivana poseta Moskvi od strane Emanuela Makrona najčešće se u medijima posmatra kao pokušaj da se reši ukrajinska kriza na nešto konstruktivniji način. Druga grupacija tumača ovog događaja naglašava pokušaj aktulenog predsednika da sebe predstavi državnički pred važne aprilske predsedničke izbore. Oni koji ovaj događaj interpetriraju kao više kampanjski događaj, nešto su bliži istini. Uz predsedavanje Evropskom unijom i posećivanje ekonomski devastiranih krajeva Francuske, većina aktuelnih aktivnosti predsednika Makrona usmereno je ka kampanjskim porukama ciljnim grupama.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako trenutna situacija na političkom terenu i anketama kaže, deluje da ovi potezi daju rezultate. Emanuel Makron se kotira kao ubedljivo prvi u anketama za prvi krug predsedničkih izbora, a u različitim scenarijima drugog kruga odnosi pobede protiv potencijalnih protivnika. Te pobede su procentulano manje od pobede nad Marin Le Pen iz 2017, ali se od tog događaja dosta novih stvari desilo. Rejting aktuelnog predsednika je brzo opao nakon stupanja na dužnost, bio je okarakterisan kao “predsednik bogatih”, njegove reforme su izazvale masovne proteste “žutih prsluka”, a do
pandemijske krize bio je u velikoj političkoj opasnosti. Danas je njegov rejting bolji, a konkurenti su slabiji.
Postoje dva jasna razloga zašto je mladi predsednik danas u boljoj poziciji da obnovi mandat nego pre godinu, dve ili tri. Neki od razloga se tiču njegovog delovanja, a dobar deo ovih razloga se tiče spoljašnjih faktora na koje Makron nije imao uticaja i koji mu idu u korist.
Kada je Emanuel Makron osnovao svoju partiju Republika u pokretu, vrednosno ju je pozicionirao u ideološkom centru za francuske uslove. Iako se taj centar kroz vreme pomerao udesno, dan danas predsednik se nalazi između sve tvrđe desnice i prilično razbijene hetergoene levice. To predsedniku daje prostora da se fleksibilno adaptira u odnosu na vrednosnu poziciju svojih najjačih protivnika. U poslednjih godinu do dve, polako se pomerao ka desnici. Zahvaljujući tome, njegov rejting za prvi krug se stabilno kreće na oko 24%, a ukupni procenat prihvaćenosti građana na oko 40%.
Na ovu povoljnu poziciju bi trebalo dodati i da protivnici nisu najbolji izazivači. Sa jedne strane, postoji veliki broj levičarskih kandidata koji istovremeno ciljaju na sve manji pul levičarskih glasača. Većina njih dolazi iz redova bivše Socijalističke stranke ili njenih saveznika, a u pitanju je partija koja je od 2012. u slobodnom padu. Najistaknutiji na levici je Žan Lik Melanšon, kao levi populista sa solidnim rezultatom iz 2017, ali sa aktuelnim rejtingom koji retko dobacuje preko 10%. Ujedinjeni kandidat cele levice bi moguće i imao šanse uprkos jasnom skretanju celog francuskog
društva udesno. Ipak, taj potez bi podrazumevalo ujedinjivanje 10ak posvađanih političkih subjekata, što trenutno deluje ravno nemogućem.
Na drugom ideološkom polu nalazi se i veliki broj desničarskih izazivača, ali istina dosta jačih i profilisanijih. Tvrdi desničar Erik Zemur i Makronova protivnica iz drugog izbornog kruga 2017, Marin Le Pen, najvidljviji su predstavnici na tvdom desnom polu. Između Makrona i tvrde desnice, nalazi se kandidatkinja republikanaca desnog centra, Valeri Pekres, koja svojom retorikom takođe želi da se dodvori tvrdoj desnici.
U ovakvoj heterogenoj ponudi, Emanuel Makron uspeva da se postavi kao pojedičano najjači kandidat. To mu daje veliku psihološku prednost pred drugi krug, jer u njega može ući sa nešto većom razlikom u odnosu na drugoplasiranog kandidata. Najveći adut u ovoj fazi kampanje je što aktuelni predsednik predstavlja sigurnost i najumreniju opciju, što je i njegova druga komparativna prednost.
S obzirom da je uspeo da adaptira svoje pozicije nakon ogromne pobune pokreta “žutih prsluka”, Makron više ne predstavlja polarizujuću figuru. Velika javna potrošnja, iznuđena zbog COVID-19 pandemije i nikad potrebnije pomoći privredi, zamaglila je prethodni predsednikov identitet od protivnika uokviren kao “sluga globalnog bankarstva” i “predsednik bogatih”.
Različite gafove njegove vlade i okruženja iz prethodnih godina zatrpali su novi ciklusi vesti oko virusa i vakcinacije, gde je predsednikova pozicija najbliža prosečnom glasaču. Danas predsednik dosta konsolidovanije nastupa i nije sklon gafovima, a iza sebe ima ceo državni aparat i veliki broj raznolikih malih koalicionih partnera.
Na drugoj strani, predsednik se pokazao kao vešt u postavljanju zamki svojim protivnicima. S obzirom da najveću pretnju vidi od umereno desničarske Valeri Pekres, koja može dobiti i simpatije dela njegovih urbanih situiranih birača, potrudio se da te glasače podeli. Pretvaranje Trijumfalne kapije u veliku zastavu Evropske unije povodom francuskog predsedavanja EU, imalo je dobrog efekta da stvori haos u redovima podržavaoca republikanke Valeri Pekres.
Pokušaj ove kandidatkinje da pod isti šator stavi i umerenu urbanu desnicu koja je evrofilna (glasači Makrona) i tvrdo desne evropskeptike (mahom glasači Le Pen), propao je čim se kandidakinja izjasnila konfuzno po ovom pitanju. Iako pitanje deluje trivijalno, bilo je dobar simbol nejasnosti pozicije republikanske pretendentkinje za vlast. Ova kandidatkinja je od tada u stagnaciji, nakon mesec dana oštrog rasta rejtinga u novembru i danas se najčešće nalazi ispod Marin Le Pen na trećem mestu.
Od ostalih konkurenata, Marin Le Pen ili Erik Zemur deluju suviše radikalno za prosečnog glasača. Iako u drugom krugu mogu imati prostora ukoliko izlaznost na levici bude niska i Emanuel Makron ne uspe da mobilizuje dovoljno pristalica drugih partija, šanse za takav preokret su manje. Na levom spektru, konkurencija aktuelnom predsedniku nema adekvatnu viziju drugačije Francuske, a nema više ni mobilizacione i organizacione sposobnosti.
U takvoj konkurenciji Makron deluje umereno i kao siguran izbor tokom nestabilnog vremena, ali i dobar ambasador Francuske na međunarodnoj sceni. Ostali kandidati ne uspevaju da se postave državnički poput njega i niko od njih ne deluje pozicioniran kao “predsednik na čekanju”. Bez toga su šanse za preokret smanjene.
Ankete za potencijalni drugi krug predsedničkih izbora daju aktuelnom predsedniku prednost od 55% naspram 45% protiv različitih protivnika. U slučaju najdesnijeg Zemura ta prednost je i nešto veća. Ovo nisu naročite procentualne prednosti, ali je za Makrona važno da su konstantne u par desetina najaktuelnijih anketa. Ukoliko kampanjski period ne prekine neki vanredni događaj ili iznenadni velik gaf, aktuelni predsednik ima dosta čistu situaciju.
Antisistemsko raspoloženje, tvrdi desničarski senitmenti i pesmimizam se jesu proširili u Francuskoj za prethodnih pet godina i to dugoročno ne odgovara opcijama establišmenta i statusa quo. Međutim, populistički kandidati neće imati lak zadatak da nateraju 50% + 1 birača da zajedno sa njima ulaze u prevelike političke avanture u vremenu globalne nestabilnosti. Otežavajuće okolonosti za takav rizik naročito predstavlja ovogodišnji solidan ekonomski oporavak Francuske, sa projektovanim ekonomskim rastom od oko 4% i vraćanjem nezaposlenosti na predpandemijski januar 2020. od oko 8%.
U takvim okolnostima bi svaki malo oprezniji aktuelni predsednik izborio reizbor bez većih problema. Generalno vrlo politički i retorski vešti Emanuel Makron ima naročito dobru šansu da to uradi.
BONUS VIDEO: Makron pogođen jajetom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
