0
Od kada su predsednički kandidati obe glavne američke partije bili poznati, u američkom javnom mnjenju sprovelo se više stotina anketa. Ubedljiva većina anketa predstavljala je lošu vest za predsednika. Bilo da se radilo o njegovom rejtingu u odnosu na Bajdena, procentu odobravanja javnosti ili podršci njegovom snalaženju tokom pandemije COVID-19, ocene su bile mahom negativne, posebno po pitanju žena-glasača.
Zahvaljujući izborima 2016. kada je nastala sumnja javnosti o preciznosti anketa, Trampov tim se nije obazirao na većinu istraživanja i neretko ih relativizovao. Međutim, jedan od nepogrešivo tačnih rezultata anketa, koji se od 2016. na različitim izborima potvrđuje, je da Tramp ima vrlo nisku podršku žena.
Pročitajte još:
Republikanska partija se već decenijama na izbornim mestima slabije kotira među ženama. Svi predsednički kandidati demokrata, bilo da su gubili ili pobeđivali na izborima, ubedljivo su trijumfovali u ovoj grupi birača. Taj prosek se kretao na nivou 53% prema 47% u korist demokrata. Slična je situacija bila i na glasanju za predstavnike u Senatu i Predstavničkom domu.
Ovi procenti tradicionalno predstavljaju hendikep za republikance. Žene u većim procentima izlaze na izbore i čine pojedinačno najveći glasački blok, iako su naravno vrlo heterogena grupa. Dobrim delom za ove rezultate odgovorne su političke pozicije republikanaca, koji su ekonomski za tržišnu privredu, manje socijalne programe, protiv abortusa i društveno su konzervativni. Ove pozicije su u proseku popularnije kod muškaraca nego kod osoba suprotnog pola i izvan Amerike.
Od dolaska Trampa na čelo republikanaca, ova solidna razlika, postala je ogromna razlika. Već na izborima 2016. tradicionalni zaostatak se povećao. Tramp je od Hilari Klinton među ženama izgubio za 13%, dok je taj zaostatak u broju glasova svih glasača bio samo 2%. Otpor žena prema Trampu je bio toliko ravnomerno zastupljen, da po analizi FiveThirtyEight ukoliko bi se gledali samo glasovi ovog pola, Tramp bi imao pobedu u tek 13 od 50 saveznih država.
Ovaj trend se nastavio i nakon predsedničkih izbora, te su demokrate na midterms izborima 2018. preuzeli većinu u Predstavničkom domu, najvećim delom kroz glasove žena iz predgrađa. Na ovim izborima, kandidati demokrata su pobedili kod žena sa 59% naspram 40% republikanaca, po analizi Pew Research Centre. U najnovijim anketama o duelu Bajdena i Trampa, prednost demokratskog kandidata u proseku ne pada ispod 15% u ovoj najvećoj glasačkoj grupi. Navedeni procenti predstavljaju veću podršku među ženama, nego podršku koju je imala Hilari Klinton kao predstavnica ove grupe.
Ukoliko se ignorišu ankete o stavovima birača, tokom kampanje 2016. bilo je očigledno da je tim Hilari Klinton konstantno pokušavao da Trampa karakteriše kao seksistu. S obzirom na razne prethodne izjave, snimke i optužbe žena za seksulano uznemiravanje, za to nije bilo potrebno naročito truda. U manje od mesec dana pred izbore je isplivao i snimak iz 2005. u kom Tramp koristi izrazito uvredljiv seksistički rečnik, koji su neki definisali i kao priznanje da je izvršio seksualni prestup. Deo spotova Hilari Klinton takođe je targetirao žene, poput spota Mirrors. U ovom spotu prikazane su mlade devojke i tinejdžerke koje se nesigurno gledaju u ogledalo, dok u pozadini idu najuvredljiviji komentari Trampa na račun fizičkog izgleda žena sa porukom „Da li je ovo predsednik kog zaslužuju naše ćerke?“.
U međuvremenu je i nastao pokret MeToo koji se bori za podršku žrtvama seksualnog uznemiravanja i silovanja koje se plaše da izađu u javnost. Popularna kultura je takođe zabeležila jak feministički talas, pa je tradicionalna konzervativna pozicija u odnosu na rodna pitanja, bila višestruko izazvana na više frontova.
Međutim, postavlja se pitanje zašto Džo Bajden, kao muškarac koji je i sam imao probleme sa optužbama žena, ima toliku podršku ove glasačke grupe u odnosu na Trampa?
Ukoliko se pogleda Bajdenova biografija i političke pozicije, može se reći da je on najmanji faktor za podršku koju ima. Neki od pluseva koji ima je Zakon o sprečavanju nasilja prema ženama koji je kao senator 1990ih izgurao i koji i danas važi, ali i izbor Kamale Haris za potpredsedničku kandidatkinju.
Međutim, podrška za Bajdena od strane žena najvećim delom nije zbog Bajdena, nego zbog revoltiranosti žena Trampom.
Kada se izuzmu manifesne karakteristike aktulenog predsednika, postoje i dublji politički razlozi. Sa Trampom republikanci su po kulturološkim pitanjima skrenuli značajno udesno. Ovaj faktor je u gotovo svakoj državi Zapada, o čemu je pisao i poznati holandski politikolog Kas Mad, uvek desetkovao podršku kod žena. Ekstremno desna pozicija kao okosnicu svoje podrške računa na revoltirane bele muškarce bez fakulteta, dok stvara ogromni pad podrške glasača suprotnog pola.
Ovo pomeranje udesno je pomoglo Trampu da poboljša rejting kod belaca radnika i osvoji deindustrijalizovane države, ali je uništilo podršku kod žena ukupno. Ovaj razdor se samo dalje povećavao Trampovim inisistranjem na ovoj poziciji. Primetan je i strah značajnog dela žena po pitanju budućnosti reproduktivnih prava, u slučaju da Tramp osvoji još jedan mandat, naročito nakon smrti liberalne ikone sudije Ginsberg.
Kao što je i istraživačka kuća Morning Consult u poslednjoj analizi naglasila:“Put do Bajdenove pobede utaban je od strane žena“. U slučaju da se trenutne ankete potvrde 3. novembra i Donald Tramp ne zaradi drugi mandat, već se može govoriti da su mu priliku za reizbor uskratile upravo one.
BONUS VIDEO:
