0
Prošlo je godinu dana od potresa koji je razorio područje Banije u Hrvatskoj, a čiji je epicentar bio u Petrinji. Na godišnjicu tragediju u kojoj su ljudi ostali bez krovova nad glavom, a neki i bez svojih najbližih, Petrinjanke Tamara Jovičić i Ljuba Vrga za Nova.rs govorile su o stanju u kojem je Banija bila prethodne godine, ali i onom u kojem je danas.
Banija se prvi put zatresla 28. decembra prethodne godine, a tlo i dalje nije mirno. U 365 dana stala je ogromna količina straha, beznađa i brige za ljude. One koji su ostali bez krova nad glavom, bez tople odeće i nade za bolju budućnost. Tamara Jovičić je sa svojom porodicom uspela da prevaziđe poteškoće, ali je vreme posvetila pomaganju onima koji su izgubili sve.
„Prvi potres proživela sam sa svojim partnerom u stanu stambene zgrade u centru Petrinje na trećem spratu kada smo oboje pomislili da ćemo jednostavno pasti zajedno sa zgradom i svim stanarima. Zgrada je nakon potresa dobila žutu nalepnicu i u njoj se boravi isključivo na sopstvenu odgovornost. Stan izgleda kao da je pala atomska bomba, ičupan je bojler od 80 litara koji je razvalio doslovno sve u kupatilu“, kaže Tamara za Nova.rs.
Ona je nakon prvog potresa krenula ka zgradi humanitarnog udruženja koje vodi, ne sluteći da će se tlo uskoro ponovo zatresti.
„Nemoćno smo stajali nasred dvorišta i gledali kako se sa stare lepotice u trenutku potresa ruše crepovi i oluci, i nemilo padaju gde god stignu. Nakon što se sve umirilo, mislili smo da je to to, da je gotovo“, ispričala je ona, ali u tom momentu niko nije mogao da zna šta nosi noć.
Još jedan, jači potres pogodio je Baniju i uništio onaj mali deo grada koji je ostao netaknut.
„Zgrada u kojoj radim je za sekundi sravnjena. Uz osećaj krajnje nemoći, straha, histerije, i apsolutno bez kontrole nad bilo čim uzrokovanim potresom, uz rušenje nameštaja, izbegavajući komade maltera koji su padali sa svih strana, uspeli smo nekako da izađemo napolje. Najjači potres dogodio se 29.12. u 12.19 sati, napolju tek potpuni užas, oblaci prašine od koje se gotovo ništa ne vidi, ali se čuju jauci, vrisci, plač…na samo 50 metara od nas poginula je devojčica od 12 godina“.
Svi su naredne mesece proveli na terenu, pomagajući onima koji su najviše patili i kako Tamara ističe, ne sluteći da obnove kuća neće krenuti ni godinu dana kasnije.
„Nakon nekoliko meseci počela su da niču kontejnerska naselja u Petrinji, Glini, Sisku, Mošćenici, a mi smo srećni jer će ipak naših sugrađani imati barem krov nad glavom i biti na toplom. U tim trenutcima većina stanovnika je to smatrala spasom, ali već jesenjski dani potvrdili su našu sumnju i strah da takva naselja ne mogu i ne smeju biti dugoročno rešenje. Ne treba puno govoriti o životu unutar 16 kvadrata, u „kutijici“ koja se ne može niti adekvatno ugrejati“, opisala je ona aktuelnu situaciju.
Prošlo je godinu dana, a ljudi koji su već izgubili sve, nemaju krov nad glavom.
„Ukoliko ubrzo država ne krene velikim i brzim korakom u obnovu kuća i „duša“ ovih ljudi, naša Banija biće jedna velika pustoš, prirodna oaza bez ljudi!“, zaključila je Tamara.
Ljuba Vrga je terenska koordinatorka Srpskog narodnog vijeća. Prošle godine pretrpela je strah koji je ostavio traga, a čije se posledice još uvek sagledavaju.
„Prvi sati i vreme posle samog potresa su bili haotični. Malter, cigla, crep popadali po ulicama, sirene vozila hitne pomoći, jednom rečju – užas. Posle toga, nekim neviđenim čudom su se ljudi organizovali i tako je stihijski krenula pomoć.
Iz svih mesta i gradova su ljudi zvali, nudili smeštaj, te iste večeri su krenule kolone automobila, kombija koji su vozili hranu, odeću, obuću“, ispričala nam je Tamara.
POGLEDAJTE JOŠ:
Problemi stanovnika Banije nisu prestali nakon nekoliko meseci, štaviše, tek sada je očigledno kolike je posledice zemljotres ostavio. Ono što, kako kaže, fascinira, je snaga građana.
„Nakon par dana već su počeli da stižu kontejneri koji su trebali da zamene kuće. Elektronaponska mreža je bila dosta oštećena, tako da je i tu trebalo vremena da bi se osigurala električna energija kako bi kontejneri mogli da se stave u funkciju, jer nezamislivo je biti u kontejneru bez grejanja, a svi znamo kolike su hladnoće u decembru. Posle toga trebalo je osigurati priključak kontejnera na vodu i kanalizaciju. Sve su to stoički pretrpeli banijci i još uvek, na žalost, trpe. Nihova volja i snaga je nešto što me je fasciniralo, posebno stariji ljudi koji se ne daju iz svojih dvorišta pa makar morali da žive u šatoru“.
Sada, godinu dana kasnije, cela priča se malo pomakla u pozitivnom smeru, kada je reč o obnovi.
„Bojim se da će trebati još puno vremena da se Banija oporavi i u materijalnom i u psihičkom smislu. Kad se to desi za neke će biti prekasno. Najveći deo banijskog stanovništva su staračka domaćinstva“, istakla je Ljuba.
BONUS VIDEO Prvi udar zemljotresa u Petrinji i spasavanje zatrpanih
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
