0
Peticiju koju je pokrenuo član Predsedništva BiH Milorad Dodik zbog nezadovoljstva izricanjem zabrane poricanja genocida potpisalo je 80.000 stanovnika Republike Srpske. Buvši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko pred kraj svog mandata iskoristio je bonska ovlašćenja i zabranio negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Dopunama Krivičnog zakona BiH predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za sve one koji javno negiraju genocid i pokušavaju opravdati ratne zločine.
Peticija je pokrenuta prethodnog vikenda, neposredno nakon što je visoki predstavnik u BiH Valentin Inzko donio izmene i dopune Krivičnog zakona BiH, koji zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i drugih ratnih zločina na ovom području.
Prvo ga je potpisao član Predsedništva BiH iz RS-a Milorad Dodik i stranka čiji je lider organizovao potpisivanje peticije na gradskim trgovima širom entiteta.
Uprkos snažnoj promociji peticije i propagandnog videa čiji je cilj, između ostalog, bio mobilizacija naroda, ona nije baš dobro prošla među građanima. Dodik je predvideo jedinstvo Republike Srpske, a funkcioneri SNSD-a poput Sanje Vulić rekli su da će to pokazati primer peticije. Prema broju onih koji su ga potpisali, čini se da nisu svi članovi SNSD-a, a kamoli građani RS, pokazali jedinstvo.
Buvši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko pred kraj svog mandata iskoristio je bonska ovlašćenja i zabranio negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Prema dopunama Krivičnog zakona, koje je nametnuo visoki predstavnik, predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za sve one koji javno negiraju genocid i pokušavaju opravdati ratne zločine.
Ranije je Incko zatražio od vlasti RS da ponište odluke o dodeli odlikovanja bivšim visokim zvaničnicima RS Radovanu Karadžiću, Biljani Plavšič i pokojnom Momčilu Krajišniku, koji su presudama Haškog tribunala osuđeni za ratne zločine u BiH, a vlasti RS su odbacile takav zahtev visokog predstavnika.
Incko je odluku doneo samo nekoliko dana pre isteka mandata pozivajući se na „bonska ovlašćenja“, koja mu je dodelio Savet za primenu mira u BiH u decembru 1997. godine.
Njemu 1. avgusta prestaje mandat u BiH, a na njegovo mesto dolazi Nemac Kristijan Šmit.
BONUS VIDEO: Hapšenje u Sarajevu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
