Naučnici pronašli boju koju ljudi do sada nikad nisu videli: Evo kako se zove i kako izgleda

Nikada je ranije nismo videli – jednostavno zato što ne možemo. Te boje postoje u spektru, ali su za ljudsko oko prirodno nedostupne - ne bez pomoći tehnologije. Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i Univerziteta Vašington tvrde da su uspeli da „hakiju“ mrežnjaču oka i veštački prošire raspon boja koje možemo da percipiramo.

Poput Doroti iz „Čarobnjaka iz Oza“, naučnici veruju da mogu da otvore naše oči za potpuno novi svet nijansi.

Njihov dokaz je prototip nazvan Oz – uređaj koji može da menja način na koji se signali o bojama prenose od ćelije do ćelije u oku i dalje do mozga. Ove obrasce aktivacije nije moguće postići u prirodnim uslovima, objašnjavaju istraživači.

Kako funkcioniše Oz?

Prototip funkcioniše tako što usmerava svetlosni laser u jednoj boji (najčešće zelenoj) direktno ka pojedinačnim fotoreceptorima u mrežnjači oka.

Inače, sve boje koje vidimo stimulišu više štapića (fotoreceptorske ćelije mrežnjače oka) odjednom (u oku ih ima preko šest miliona). Ljudski vid je trihromatski – imamo tri vrste štepića osetljivih na svetlosne talase različitih dužina: L (dugi – crvena), M (srednji – zelena) i S (kratki – plava).

Problem je što se M receptori (za zelenu) preklapaju s L i S receptorima, pa u prirodnim uslovima ne postoji svetlost koja stimuliše isključivo M ćelije.

Oz zaobilazi taj problem: direktno osvetljava samo M čunjiće. Teoretski, to stvara potpuno nov signal za mozak – boju koju nikada ranije nismo videli.

Nova boja: „Olo“

U eksperimentu su tri učesnika gledala u neutralnu sivu pozadinu dok im je zeleni laser bio usmeren ka mrežnjači. Kao što je i očekivano, mozak nije mogao da prepozna tu novu boju niti da je uporedi sa crvenom, zelenom ili plavom svetlošću. Učesnici su morali da dodaju velike količine bele svetlosti kako bi je „razvodnili“ i približili poznatim nijansama.

Naučnici su novu boju nazvali „olo“, a njen najbliži ekvivalent prikazan je u kutiji za poređenje na pratećoj slici iz istraživanja.

U daljem eksperimentu, istraživači su puštali pokretne tačke ispred učesnika, ciljajući samo deo štapića. Učesnici su tada tvrdili da vide „različite nijanse duge, boje koje do sada nisu bile poznate ljudskom oku, kao i slike poput sjajnih crvenih linija ili rotirajućih tačaka na olo pozadini“.

Naučni skepticizam

Iako istraživači, predvođeni inženjerom Džejmsom Fongom, tvrde da je njihov rad „nepobitan dokaz“ postojanja nove boje, neki stručnjaci su skeptični. Džon Barbur, naučnik sa Univerziteta u Londonu, rekao je za BBC da je ovo „otvoreno za diskusiju“. On smatra da ciljanje malog broja štapića jeste izuzetan tehnološki poduhvat, ali i da to može uticati na percepciju intenziteta boje, pojačavajući poznate nijanse umesto da stvara nove.

Ograničenja i buduće primene

Kao i svi prototipi, i Oz ima svoja ograničenja. Boje koje su učesnici viđali bile su na obodu njihovog vidnog polja, van fokusa. To je zato što se na periferiji mrežnjače nalazi ređe raspoređen broj štapića, pa ih je lakše ciljati – iako oni imaju niži stepen jasnoće slike.

Istraživački tim nada se da će Oz dalje razvijati i koristiti za dublje proučavanje vizuelnog sistema na ćelijskom nivou, a potencijalno i za lečenje daltonizma.

„Oz predstavlja novu klasu eksperimentalne platforme za vizuelne nauke i neuronauke, koja teži potpunoj kontroli nad prvim slojem neuronskih signala ka mozgu – programabilnosti svakog fotoreceptora u svakom trenutku“, pišu Fong i kolege.

„Naš prototip je korak ka takvoj vrsti neuronske kontrole, i pokazali smo da može precizno da isporuči mikrodoze svetlosti ciljanim ćelijama.“