0
I Redžep Tajip Erdogan i njegov protivnik Kemal Kiličdaroglu sigurni su pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora koji će se u Turskoj održati u nedelju 28. maja. Obojica imaju dobre šanse za to. Međutim, ne zavisi sve od njih. Ključ izbora uz svojim rukama drži Sinan Ogan, ultrancionalista koji je u prvom krugu dobio oko pet odsto. Glasovi njegovih glasača biće ključni, smatraju analitičari, mada još niko sa sigurnošću ne može da kaže kome će Ogan dati podršku. On sam je, čini se, spreman da pregovara.
Brojni analitičari bili su skloni tome da kažu da će se veći deo Oganove podrške opredeliti za Kemala Kiličdaroglua, međutim, to još nije izvesno. Ogan je demantivao navode pojedinih medija da je podržao lidera opozicije. Kako je rekao, odluka o tome tek treba da bude doneta.
Čini se da Ogan tvrdi pazar i da je spreman da pregovara o tome koga će podržati u drugom krugu i time možda odlučiti ko će i u kom pravcu voditi Tursku u narednom periodu.
Prema njegovim rečima, prvo želi da se konsultuje sa partijama koje čine njegovu koaliciju „Savez predaka“, pa će tada odlučiti. Odluka će zavisiti od toga od kandidata može da ispuni uslove koje je saopštio.
Kao prvi od tih pet uslova koji moraju biti ispunjeni Ogan je naveo „nepromenjivost prva četiri člana Ustava“. Drugi uslov je slanje 13 miliona izbeglica, sloboda od kamata i inflacije koji su glavni uzroci nedavne ekonomske krize, zabrana pokušaja izbacivanja definicije turskog iz Ustava u članu 66. i nesaradnja sa terorističkim organizacijama i njihovim političkim strukturama.
Prvi uslov odnosi se na delove Ustava Turske koji definiše tip države, nacionalne simbole i zvaničan jezik. Preciznije, prvi član turskog Ustava određuje da je Turska republika, a dalje u drugom članu se navode karakteristike te države, odnosno da je Turska demokratska, sekularna i socijalna pravna država koja poštuje ljudska prava i koja je lojalna Ataturkovom nacionalizmu.
U trećem članu definiše se da je Turska sa svojom teritorijom i nacijom nedeljiva celina i da je zvaničan jezik turski. Takođe, definiše i tursku zastavu sa poznatim simbolima belog polumeseca i zvezde na crvenoj pozadini. Naglašava se da je nacionalna himna je „Marš nezavisnosti“, a glavni grad Ankara.
U četvrtom članu Ustava pod nazivom „Neopozive odredbe“ zaključuje se da se odredbe iz prva tri člana neće menjati amandmanima.
Još jedan zahtev tiče se Ustava i člana 66. Ovaj član definiše pravon na tursko državljanstvo. Konkretno, navodi se da je „svako vezan za tursku državu preko državljanstva Turčin“. Dalje, definiše se kako se tursko državljanstvo može steći, odnosno izgubiti.
Inače, poslednja promena Ustava dogodila se 2017. godine, kada je Redžep Tajip Erdogan organizovao je referendum o ustavnim amandmanima. Promena Ustava, koja je usledila nakon pokušaja vojnog puča 2016. godine, donela je jednu veliku promenu za Tursku – parlamentarna republika zamenjena je predsedničkim sistemom.
Drugi uslov je tema koja je prožimala celu kampanju za predsedničke izbore – pitanje izbeglica. Tu je Ogan bliži stavu Kiličdaroglua.
Kandidat opozcije je više puta tokom kampanje naglašavao da će deportovati sve sirijske izbeglice nazad u Siriju u roku do dve godine ako postane predsednik. Kako je Kiličdaroglu navodio, ispuniće svoje obećanje tako što će zadovoljiti sve potrebe Sirijaca i obezbediti bezbednost njihovih života i imovine. Prema tom planu, potencijalni povratak bi finansirali Evropska unija i turski izvođači.
Sa druge strane, Erdogan je zauzeo mekši stav. Govoreći o izbeglicama iz Sirije nekoliko dana uoči izbora, rekao je da se izbeglice iz te zemlje postepeno i dobrovoljno vraćaju u Siriju.
Pročitajte još:
0
0
0
„Izgradili smo preko 100.000 kuća za njih u severnoj Siriji… Postepeno su sirijske izbeglice počele da se naseljavaju u ove rezidencije“, rekao je i dodao da se sirijski narod suočava sa životnim pretnjama od terorističkih organizacija u svojoj zemlji zbog čega bi njihov nasilni povratak predstavljao ugnjetavanje.
„Ne postoji vremensko ograničenje po ovom pitanju… Dajemo sve od sebe da ih podržimo i pomognemo u tom pogledu“, rekao je aktuelni predsednik koji je nekoliko dana kasnije napao opoziciju zbog, kako je rekao, „neljudskih i nemoralanih, i što je još važnije neislamskih, planova za izbeglice“.
U Turskoj inače živi oko 3,8 miliona izbeglica samo iz Sirije.
„Distanciranje od terorističkih organizacija, posebno Fetulahističke terorističke organizacije (FETO), Radničke partije Kurdistana (PKK) i terorističke organizacije Hezbolah je neophodno. Nakon toga, razgovaraćemo o drugim pitanjima“, rekao je Ogan navodeći svoje uslove.
Upravo ovaj uslov mogao bi biti kamen spoticanja između Kiličdaroglua i Ogana. Lider opozicije podršku je dobio od prokurdske partije HDP, što je Oganu zasmetalo.
„Bio sam protiv toga da HDP bude ključan u politici od samog početka. Da je to naš jedini uslov, rekli bismo ‘gospodine Kiličdaroglu, hajde da odustanemo od HDP-a’. Ali ovo nije tako jednostavna jednačina“, rekao je on.
Sa druge strane, Erdogan je tokom cele kampanje uperivao prstom u Kiličdaroglua navodeći da ima podršku terorista, odnosno PKK.
Jedan od uslova je “beg od spirale inflacije” koja je upravo pod Erdoganovom palicom dostigla nivo od 46 odsto, iako brojne nezvanične procene kažu da je ovaj podatak ublažen i da je prava inflacija iznad 80 odsto.
Podsetimo, prema rezultatima izbora održanih u nedelju, 14. maja, Erdogan je osvojio 49,4 odsto glasova, dok je glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio 44,88 odsto. Drugi krug izbora za predsednika održaće se 28. maja.
BONUS VIDEO Turska se priprema za izbore
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare