0
Ruski predsednik Vladimir Putin ne traži način da okonča rat u Ukrajini, već se priprema za još veći, ocenio je Fajnenšel tajms u svojoj analizi. Kako se navodi, u Moskvi veruju da mogu da priušte dugotrajan rat, najpre zbog činjenice da ruska privreda beleži rast uprkos sankcijama. Ova analiza dolazi uoči pojačanih napada dronovima na Moskvu od strane Ukrajine, kao i sve veće panike među ruskim građanima. Sve više se šuška o opštoj mobilizaciji, pa se da zaključiti da se krvavom ratu u Ukrajini ne vidi kraj, već da se sprema pakao u mesecima koji dolaze.
Opšta mobilizacija?
U analizi se navodi da ruski predsednik računa na to da Rusija može mobilisati tri do četiri puta više vojnika od Ukrajine, što je, prema oceni FT-a, najverovatnije svrha novousvojenog zakona kojim je starosna granica za služenje vojnog roka podignuta sa 27 na 30 godina.
Novim amandmanima na zakon koji su prošli završnu raspravu u Dumi, donjem domu ruskog parlamenta, povećaće se gornja starosna granica za obaveznu službu na 30 godina od sledeće godine, dok će donja granica od 18 godina ostati nepromenjena.
Regruti se ne mogu odmah poslati u borbu — oni zvanično moraju proći najmanje nekoliko meseci obuke pre nego što se mogu prijaviti za odlazak na prve linije fronta. Međutim, ruske grupe za ljudska prava su saopštile da su novi regruti bili pod pritiskom da potpišu ugovore sa vojskom ili na drugi način bili primorani da učestvuju u ratu u Ukrajini.
Rat je odneo hiljade života na obe strane, ali ubrzo nakon što je invazija u punom obimu počela u februaru 2022. postalo je očigledno da su ruske snage i lideri verovatno očekivali lakšu borbu.
Američki zvaničnici su rekli da su ovogodišnje borbe na prvoj liniji fronta, posebno oko grada Bahmuta, bile su posebno brutalne za Rusiju, a ukrajinski komandanti u regionu rekli su za CBS Njuz da se suočavaju sa talasima ruskih plaćenika koji su izgledali loše opremljeni za borbu.
Predložene izmene ruskih nacrta zakona predstavljaju značajno odstupanje od prvobitnih amandmana koje je podržao predsednik Vladimir Putin u decembru, a koji su predložili postepeno podizanje starosne granice sa 18-27 na 21-30 tokom tri godine.
„Ovi amandmani napisani su za veliki rat i opštu mobilizaciju. A miris tog velikog rata već se oseća“, zlokobno je najavio Andrej Kartapolov, šef Duminog odbora za odbranu.
Kartapolov je dodao da su starosne granice proširene kako bi se obezbedio dosledan broj regruta svake godine, „tako da bi postojao skup ljudi iz kojih bi trebalo da se crpe“. U ovogodišnjoj prolećnoj kampanji regrutovanja, koju je Karapolov naveo kao primer brojki koje vojska želi da vidi svake godine, regrutovano je 147.000 ljudi.
Putin sprema „pakao“ za svoje građane
Ova mera je deo šireg opšteg okvira ruske vojske koji je prošle godine inicirao ministar odbrane Sergej Šojgu, a koji nastoji da reši nedostatak obučenih vojnika za rat u Ukrajini.
Prema predloženim izmenama, Oružane snage Rusije povećale bi svoje redove za 30 odsto, sa 1,15 miliona na 1,5 miliona pripadnika u narednih nekoliko godina.
Šojgu je takođe podržao predloge da se muškarcima koji obavljaju obaveznu službu dozvoli da se odmah prijave za borbu u Ukrajini. Zakonom je uvedena i mera da se poziv za služenje vojske može dobiti i elektronskim putem, kao i da će ruske granice odmah biti zatvorene kako bi se sprečio masovni egzodus vojno sposobnih muškaraca poput onog od prošle jeseni.
Kada za nekoliko godina budu završene promene, vojska će moći da poziva starije oficire iz rezervnog sastava do 65 godina, a mlađe oficire do 60 godina. Rezervisti svih ostalih činova biće podvrgnuti mobilizaciji do uzrasta od 55.
Za visoke rezervne oficire starosna granica za mobilizaciju ostaje nepromenjena i iznosi 70 godina. Amandmani takođe dozvoljavaju ruskoj vojsci da angažuje strane državljane u zemlji do njihove 52 godine.
Eskalacija sukoba sa NATO i rušenje ekonomije Ukrajine?
Fajnenšel tajms navodi da Moskva paralelno guši ukrajinsku ekonomiju, pa da iz tog razloga, ne samo da je izašla iz sporazuma o izvozu žita Crnim morem, već je i bombardovala ukrajinske luke poput Odese, a ista logika važi i za ruske vazušne napade, gde je cilj da se ukrajinski gradovi učine nenastanjivim i da se spreči obnova.
Kremlj se nada da će brza obnova ruske vojske i postupno desetkovanje ukrajinske privrede i oružanih snaga rezultirati rastućom frustracijom Zapada i smanjenjem materijalne potpore Kijevu.
Kako bi ubrzala ovaj proces i slomila volju Zapada, Moskva koristi pretnje eskalacijom.
To uključuje širenje sukoba prema teritoriji zemalja članica NATO-a preko Belorusije, i to uz pomoć plaćenika jedinice Vagner koji su smešteni u toj zemlji.
Grupa od 100 vojnika iz ruske privatne vojne kompanije „Vagner“ približila se prošle nedelje beloruskom gradu Grodno, blizu granice sa Poljskom, izjavio je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
„Situacija postaje sve opasnija… Najverovatnije će oni (Vagnerovci) biti prerušeni u beloruske graničare i pomoći ilegalnim migrantima da dođu na poljsku teritoriju i destabilizuju Poljsku“, rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare u Glivicama, na zapadu Poljske.
Oni će najverovatnije pokušati da uđu u Poljsku pretvarajući se da su ilegalni migranti i to predstavlja dodatnu pretnju, istakao je Moravjecki, ne navodeći izvor svojih informacija.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
Ukrajinci napadaju dronovima, širi se panika među Rusima
Da Putinu nije svejedno i da mu izmiče kontrola nad situacijom pokazuje i nedavna serija napada dronovima na Moskvu od strane Ukrajine i to dronovima.
Kremlj je saopštio da je jasno da postoji pretnja nakon poslednjeg napada dronom na Moskvu, u kojem je višespratnica u moskovskom poslovnom centru napadnuta drugi put za tri dana.
Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je najnoviji incident pokušajem ukrajinskog „terorističkog napada“.
Prethodno je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izjavio da se dron srušio na jednu od kula kompleksa Moskva-Siti, a da su još nekoliko oborile snage PVO. Naveo je da je oštećeno staklo na površini od 150 kvadratnih metara, a da nema informacija o žrtvama.
„Rat stiže u Rusiju, u njene strateške centre i njene vojne baze“, izjavio je tokom vikenda ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski posle napada dronom na poslovnu četvrt u Moskvi.
„Postepeno se rat vraća na teritoriju Rusije, u njene simbolične centre i vojne baze, i to je neizbežan, prirodan i apsolutno pravedan proces“, rekao je Zelenski.
Ovi događaji su izazvali strah i paniku među građanima Rusije, jer rat više ne deluje kao nešto što je daleko i što i ne dotiče.
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare