Foto: EPA/EFE

Politiku smatraju "muškim" poslom, ipak nekoliko žena probilo je staklenu tavanicu predrasuda i dokazalo da one mogu da vode zemlju jednako dobro ako ne i bolje od muškaraca. Zemlje na čijem su čelu, transformisane su u društva gde su rodna ravnopravnost, briga o stanovnicima i borba protiv klimatskih promena prioriteti a, zanimljivo je, i da su njihove zemlje bolje prošle od drugih u pandemiji korone.

Kaja Kalas

Foto: EPA-EFE/VALDA KALNINA

Pročitajte još:

Kaja Kalas postaće prva žena na poziciji premijera Estonije od kada je ova baltička zemlja sa 1,3 miliona stanovnika stekla nezavisnost od Sovjetskog saveza 1991. godine i nakon što je njena partija desnog centra postigla dogovor o formiranju nove vlade.

Ova 43-godišnja advokatica bila je poslanik u Evropskom parlamentu od 2014. do 2018. U to vreme bavila se energetikom i digitalnom politikom. Njen otac Sim Kalas jedan je od osnivača Reformatorske partije. Bio je premijer zemlje i dva puta komesar Evropske unije.

Kaja Kalas je na čelo stranke došla 2018. kao prva žena predsedavajući te stranke. Njena partija trijumfovala je na opštim izborima 2019. ali nije mogla da formira vladu jer su dogovor već postigle Partija Centra, desničarska EKRE i konzervativna Domovinska stranka.

Sada, posle korupcionaškog skandala vlade premijera Jurija Ratasa, ona će će sa predsednicom Kerstom Kaljulaid voditi ovu zemlju.

Sana Marin

Foto: EPA-EFE/IAN LANGSDON

Premijerka Finske Sana Marin je ne samo najmlađa predsednica vlade u svojoj zemlji, već i u svetu a dokazala se odlučnom borbom protiv korone i za ravnopravnost polova.

Sana Marin je već nekoliko godina politička zvezda u usponu na finskom nebu, a pretprošle godine postala je u svojoj 34. godini i najmlađa premijerka, kako u istoriji Finske, tako i na svetu. Trenutak nije bio baš bajan: Finsku su potresali štrajkovi i rast nacionalizma. Ipak, upravo se Finska godinama nalazi u čelu top liste najsrećnijih zemalja na svetu, uz svoje nordijske susede.

Razlozi zaslužni za to su najpre besplatno obrazovanje i zdravstvo, ali i ravnopravnost polova koja se ogleda i u vladi Sane Marin. Sana Marin je je oformila koaliciju od pet stranaka koje sve imaju ženske lidere – četiri žene koje su mlađe od 35 godina.

Dvanaest ministarki u njenom kabinetu su žene, a samo sedam muškaraca. Na čelu svih pet stranaka u finskoj vladi sada su žene.

Džasinda Ardern

Džasinda Ardern Foto: EPA-EFE/PETER FOLEY

Svet se divi merama koje su preduzete u suzbijanju COVID-19 na Novom Zelandu, a rekordni rezultati mera plod su promišljanja i planiranja premijerke Džasinde Ardern, koja predvodi listu najuspešnijih lidera u vreme korona krize. Političarka novog kova sada diktira tempo nizu starijih kolega u svetu.

Ono što je oduševilo Novozelanđane je njeno ozbiljno shvatanje situacije, ali istovremeno i visok nivo saosećanja, kao i ležernost u obraćanju u trenucima najteže krize putem društvenih mreža. Ona nije samo vodila javne brifinge nego i prenosila tople poruke iz svog doma u običnoj kućnoj trenerci.

“Oprostite mi na ležernoj odeći: uspavljivanje deteta može da bude nezgodan posao pa zbog toga nisam u svojoj radnoj odeći. Oprostite mi na tome”, rekla je gledaocima pre odgovaranja na pitanja i tako ih oduševila, a prenos uživo završila je podstičući Novozelanđane da provere svoje susede, posebno one starije.

Foto: EPA-EFE/BEN MCKAY

Džasinda Ardern izazvala je simpatije podrškom, empatijom i solidarnošću s muslimanima nakon terorističkog napada na dve džamije u Krajstčerču, u kome je ubijena 51 osoba. Posebno je zapaženo da je u znak solidarnosti s napadnutom zajednicom nosila tradicionalnu maramu na glavi te da je izjavila da nikad neće izgovoriti ubicino ime.

“Možda je želeo da bude na zlom glasu, ali mi na Novom Zelandu nećemo mu dati ništa. Čak ni ime!”, kazala je Ardern u nadahnutom govoru na vanrednoj sednici parlamenta netom nakon zločina, kada je svoje obraćanje počela pozdravom “selam alejkum”.

Nije se libila da osudi napadača, ali redefinisala je način na koji se govori o ovakvim tragedijama jer je u fokus stavila žrtve, a ne počinitelja. Pritom je inicirala i odluku, svega šest dana posle napada, da se poluautomatske puške uklone iz slobodne prodaje.

Foto:EPA-EFE/SNPA

Punim imenom Džasinda Kejt Ardern rođena je 26. jula 1980. godine, otac joj je bio policajac, a majka je radila u školskoj kantini.

Roditeljima, koji su u slobodno vreme uzgajali jabuke i breskve, pomagala je odmalena, kasnije odmah nakon školske nastave. Odrastajući u malom mestu, okružena radničkom klasom, razvila je osećaj za zajednicu. Već u srednjoj školi kolege su je izabrali kao osobu koja ima najviše potencijala – čak i da postane premijerka.

Ambicije joj svakako nije nedostajalo pa se, motivisana porastom zloupotrebe droge i alkohola među mladima, siromašnom decom koja nemaju ni džeparac za ručak, odrastanjem u četvrti pogođenoj nemaštinom i visokom stopom samoubistava, već sa 17 godina priključila laburistima, odlučna “da će napraviti razliku”. Iako odgojena u mormonskoj obitelji i tradiciji, napustila je crkvu zbog njenih negativnih stavova o homoseksualnosti.

Foto:EPA-EFE/BEN MCKAY

Zaputila se na fakultet, upisala političke nauke i odnose s javnošću i uskoro postala najmlađa zastupnica novozelandskog parlamenta. Još 2008. godine, kada se istakla kao zvezda laburističke stranke, bilo je jasno da će daleko dogurati. I, zaista, devet godina kasnije, preuzela je vođstvo u stranci, a oči celokupne svetske javnosti uprte su u novozelandsku premijerku otkako je u oktorbu 2017. godine, i to sa samo 37 godina postala najmlađa šefica neke države na svetu.

Da priča bude impresivnija, u tom je razdoblju saznala da je njena borba s neplodnošću gotova – postaće majka. Prve mesece premijerske funkcije radila je u trudnoći, a dodatne simpatije Ardern je pokupila 2018. kada je rodila dete i vratila se na posao nakon samo šest sedmica porodiljskog oduststva, kada je na zasedanje UN u Njujorku došla s bebom.

Foto:EPA-EFE/JUSTIN LANE

Vlada Džasinde Ardern otvorila je 92.000 radnih mesta, sagradila više od 2.200 državnih kuća, zabranila je plastiku za jednokratnu upotrebu i plastične kese. Zasadila je 140 miliona stabala, osigurala besplatne ručkove u školama i povećala plate za policiju, medicinske sestre i nastavnike.

Njena vlada po kratkom je postupku zaustavila i zabranila stranim špekulantima i preprodavacima nekretnina da kupuju novozelandske plaže, šume, doline što je smanjilo divljanje cena stanova i kuća i omogućilo domaćim, posebno mladim Novozelanđanima kupovinu doma.

Iz sveta i regiona čitajte:

Smanjen je procenat oboljenja od zloćudnih bolesti osnivanjem posebne države agencije te ograničenjem upotrebe opasnih mašina i alata koji proizvode radioaktivna zračenja, omogućen je razvoj farmi i stočarstvo. Ona i njen tim omogućili su jeftinije posete lekarima onima kojima je teže dostupna zdravstvena zaštita, a reč je o pola miliona ljudi.

Oko milion Novozelanđana od države je dobilo pomoć za plaćanje režija, pogotovo zimi. Brojne porodice dobile su pomoć (njih 384 hiljade) za školovanje dece, dramatično je smanjena stopa porodičnog i seksualnog nasilja, samoubistava, siromaštva među decom, poboljšan je javni prevoz…

Najavila je i da će učenje jezika domorodaca Maora biti obavezno u svim tamošnjim osnovnim školama, što trenutno nije slučaj i ona je odlučna u nameri da to promeni. Podržava istospolne brakove, promoviše ženska prava… Sve to su Novozelanđani prepoznali i Ardern je na izborima prošle godine ubedljivo osvojila drugi mandat.

Karin Jakobsdotir

Katrin Jakobsdotir Foto: EPA-EFE/BIRGIR THOR HARDARSON

Kao dete nije mogla da se odluči da li da postane hirurg ili rok zvezda, ali je umesto toga postala premijer Islanda.

Za nju nije iznenađenje što je Island postao predvodnik u rodnoj ravnopravnosti. „Mi imamo vrlo snažan ženski pokret koji se bori za reporduktivna prava, pravo na abortus. Početkom 1980ih, imali smo potpuno žensku političku stranku… To je postala mejnstrim ideja“, rekla je ona.

Sa divljanjem korone, Island je postao jedna od retkih zemalja na svetu sa izuzetno malim brojem brojem zaraženih i umrlih.

„Iz svega ovoga smo naučili da moramo da odložimo politički ego sa strane i učimo od skromnih naučnika koji su se suočili sa krizom kakvu niko nije očekivao“, rekla je ona.

Premijerka Islanda izuzetno je posvećena borbi protiv klimatskih promena i nada se da će pandemija korone naterati svetske zvaničnike da malo više slušaju naučnike. „Nikada nije bilo važnije da klimatske promene budu naš glavni prioritet i sad možemo da iskoristimo neke lekcije naučene u ovoj pandemiji kako bismo se borili protiv klimatske krize“, rekla je ona.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare