0
Posle napada 7. oktobra u kojima je ubijeno 1.400 Izraelaca i a za taoce Hamas uzeo 240 muškaraca, žena i dece portparol vojnog krila ove grupe izjavio je da je „cena koju treba platiti“ za povratak taoca da se „isprazne izraelski zatvori od palestinskih zatvorenika“, podseća France24.
Marvan Barguti, zvani „Palestinski Nelson Mandela“, jedan je od najpoznatijih među njima. Uhapšen od strane izraelskih snaga 2002, bivši je vođa Tanzima, militantne frakcije Fataha, osuđen je na pet doživotnih kazni zatvora zbog višestrukih optužbi za ubistvo i članstvo u terorističkoj organizaciji.
„Svaki put kada dođe do unutrašnje krize ili kad buknu odnosi sa Izraelom, njegovo ime se pojavi“, ukazuje Žan-Pol Šanjolo, šef Instituta za istraživanje i proučavanje Mediterana Mojen-Orijent (iReMMO) iz Pariza, prenosi portal Danas.
„Uhapšen je pre više od 20 godina, tokom Druge intifade. Bio je veoma aktivan vođa Fataha a nije ubijen“, dodao je Šanjolo. „To je važan detalj jer je u to vreme bilo mnogo ciljanih atentata i on nije bio jedan od njih. On je uhapšen i mislim da to nije bilo slučajno“.
Iza rešetaka svoje zatvorske ćelije, Barguti je odbio da bude ućutkan. Igrao je ključnu ulogu u potpisivanju Zatvoreničkog dokumenta 2006. koji su napisali palestinski zatvorenici povezani sa Fatahom, Hamasom, Islamskim džihadom, Narodnim frontom za oslobođenje Palestine (PFLP) i Demokratskim frontom za oslobođenje Palestine (DFLP).
U tekstu se poziva na stvaranje palestinske države na granicama iz 1967, da se palestinski otpor ograniči na teritorije okupirane 1967. godine, da se poštuje obostrani prekid vatre i da Palestinci održe svoje pravo na otpor okupaciji u skladu sa međunarodnim pravom.
Njegov cilj je bio formiranje koalicione vlade kako bi se prekinuo politički ćorsokak koji je izazvala Hamasova izborna pobeda u Pojasu Gaze 2006.
EU, SAD i Izrael smatraju Hamas „terorističkom organizacijom“ te njihovu izbornu pobedu nikada nisu priznali.
Tokom godina, Barguti se pozicionirao kao jedina osoba sposobna da ujedini rivalske palestinske političke grupe Fatah i Hamas. „On je blizak Hamasu i pratio je grupu u nekoliko navrata, posebno sa dokumentom zatvorenika. Uspeo je da natera Hamas i Fatah da se dogovore. On je neko ko ima sposobnost da zbliži ljude i zato je imao dobre šanse da pobedi na parlamentarnim izborima 2021.“, rekao je Šanjolo.
Ali palestinski izbori 2021. nikada nisu održani. Od smrti Jasera Arafata 2004. Mahmud Abas je jedini predsednik palestinskih vlasti. Iako mu je mandat zvanično istekao 2009. Abas je na neodređeno vreme odložio izbore, navodeći kao razlog odbijanje Izraela da dozvoli uključivanje istočnog Jerusalima u biračka mesta.
Mnogi stručnjaci, međutim, veruju da je pravi razlog iza odluke 88-godišnjeg predsednika bio izbegavanje poraza. „Prilično pouzdane izraelske i palestinske ankete dale su Bargutiju ozbiljnu šansu da pobedi Abasa. On i dalje ima prestiž među palestinskim stanovništvom“, rekao je Šanjoro.
Pročitajte još
0
0
0
Francuski geopolitičar i stručnjak za Bliski istok Frederic Encel se slaže. „Proveo je mnogo godina u zatvoru u Izraelu, što mu očigledno daje reputaciju poštenja, herojstva i patriotizma u očima Palestinaca“, objašnjava Encel. „Kada je bio na čelu Fataha, bio je za savez sa Hamasom, što nije slučaj sa svim članovima palestinskih vlasti“.
Poslednjih godina, Barguti se u palestinskim anketama pojavio kao najpopularnija ličnost među mladima, daleko ispred Abasa i lidera Hamasa Ismaila Hanije.
U avgustu 2023, njegova supruga Fadva Barguti pokrenula je još jednu međunarodnu kampanju pozivajući na njegovo oslobađanje, pod nazivom „Sloboda za Marvana Bargutija, Mandelu Palestine“.
„Godinama su postojale kampanje da se Barguti oslobodi, odnosno da se nominuje za Nobelovu nagradu za mir. Kao i Mandela, on je proveo više od 20 godina u zatvoru, tako da ovo pojačava njegovu simboličku vrednost kao političkog pregovarača“, rekao je Šanjolo. „To je sasvim logično jer u osnovi, to jača ideju da on ima kapacitet da bude lider ujedinjavanja i da se izvuče iz nemoguće situacije“.
Boravak u zatvoru je dugo bio izvor legitimiteta za palestinski narod, istakao je on. „One koji izađu iz zatvora krasi oreol, to je neka vrsta obreda otpora“, rekao je Šanjolo.
Na političkoj sceni, malo ljudi može popuniti Bargutijeve cipele. „Potencijalni lideri nemaju harizmu i štaviše, stanovništvo ih mrzi upravo zato što su deo palestinskog bezbednosnog aparata koji sarađuje sa izraelskom bezbednošću“, rekao je Šanjolo.
„Kada je u pitanju, na primer, ko je popularniji među Palestincima, to je Barguti, a ne Mohamed Dahlan“, dodaje Encel.
Dahlan je bio bivši vođa Fataha u Gazi i bio je u egzilu u UAE otkako je Hamas preuzeo kontrolu nad pojasom 2007. U nedavnom i retkom intervjuu za The Economist, biznismen osuđen za korupciju govorio je o potrebi uspostavljanja vlade u Pojas Gaze sastavljen od tehnokrata iz Gaze i Zapadne obale dve godine, nakon završetka rata sa Izraelom. Nakon ovog prelaznog perioda, on je rekao da bi izbori mogli biti održani bez isključenja Hamasa, „koji neće nestati“.
Ako Dahlan nije pomenuo Bargutija, to je zato što ne veruje ni u jednog, slučajnog vođu. Za njega niko ne može sam da reši palestinsku krizu jer je, kako je rekao za The Economist, „vreme heroja prošlo sa Arafatom“.
Šanse da Barguti postane lider nakon završetka rata su male, kaže Šanjolo. Izrael nije odgovorio na poziv Hamasa na razmenu zatvorenika i zahtevao je bezuslovno oslobađanje talaca koje drži Hamas.
„Razmena te vrste je veoma retka i sve se može promeniti iz trenutka u trenutak. Ako bi on bio pušten, da, mogao bi da igra ulogu. Ali u sadašnjem haosu, ne vidim kako je to moguće. Osim ako ga ne kooptira Fatah, koji ga ne želi“.
Za Encela, ne postoji garancija da će Barguti pristati da „preuzme velike odgovornosti na čelu palestinskih vlasti, a tačnije u Gazi“.
Kako se rat između Hamasa i Izraela intenzivira, budućnost pojasa Gaze izgleda sve nejasnija. „Ne verujem da će Izrael uspeti da iskoreni Hamas, čak ni njegovo vojno krilo“, rekao je Šanjolo. „A čak i da Izraelce uspeju, pre ili kasnije bi se pojavio drugi vojni ogranak“.
„Gaza će, s druge strane, biti uništena. To je totalna katastrofa i niko ne zna kakve će biti posledice“, zaključuje on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare