1
U trenutku kada se svi pitaju da li je gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici blef Kremlja i deo ruske propagande ili ozbiljna pretnja po mir u Evropi, u senici ostaje mnogo bitnije pitanje - šta ruski predsednik Vladimir Putin tačno želi od Ukrajine?
Kremlj svakodnevno poriče bilo kakvu nameru da izvrši invaziju. Istu retoriku imao je i Putin tokom prošlonedeljnog sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i telefonskog razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.
Pročitajte još:
Međutim, ove tvrdnje problematične su iz dva razloga. Prvo, obzirom na to da je jedan od Putinovih manira obmanjivanje javnosti, malo ko od zapadnih lidera veruje u poricanja planiranja napada na Ukrajinu. Drugo, Putin nije objasnio zašto je, ako su njegove namere miroljubive, više od polovine ruskih oružanih snaga, uključujući 130.000 vojnika, stacionirano na granicama Ukrajine. Sve može biti blef. Ali ko sme da se kladi na to?
Oko toga šta Putin ima od tenzija na rusko-ukrajinskoj granici postoje brojne teorije. Jedna od njih je ta da Putin želi da ponovo izgradi ruski uticaj u istočnoj Evropi, konkrento u bivšim sovjetskim republikama među kojima je i Ukrajina. Putin nikada nije skrivao nezadovoljstvo zbog raspada SSSR-a.
Stoga se Putin može okarakterisati kao nostalgični revizionista koji Ukrajinu smatra integralnim delom istorijske Rusije, a njen gubitak simbolom ruskog poraza u Hladnom ratu.
Takođe, povratak nekadašnjih članica SSSR-a pod Putinovu palicu pokazao bi Zapadu da je Rusija i dalje supersila, iako je po trenutnim podacima, koji uključuju zalihe nuklearnog oružja je ona trenutno sila srednjeg ranga.
Mnogi analitičari ukazuju na to da je razlog toga što je Putin za metu izabrao Ukrajinu to što postoji mogućnost da se strateški važna Ukrajini asimiluje sa Zapadom.
To je i jedan od glavnih razloga zbog kojih se Putin protivi ulasku Ukrajine u NATO. Takođe ga svrbi i bliskost Kijeva sa EU. Smeta mu i to što je Ukrajina demokratska država, u kojoj vlada sloboda govora, i konačno država u kojoj građani slobodno biraju svoje lidere. Nije teško zaključiti da Rusi ne uživaju takve slobode, jer da su ih imaju u Putinovoj fotelji odavno bi sedeo neko drugi, preneo je britanski Gardijan.
Razlog toga što se kriza dešava baš sada je to što Putin kao iskusni političar može da oseti slabost Zapada. NATO je prošle godine bio poraženu Avganistanu, a američki predsednik Džozef Bajden, koji je vodio kampanju protiv ratova, preusmerio je iz Evrope američke vojne resurse u Kinu. Takođe se sugeriše da je Putinu potrebna velika pobeda da bi ojačao domaću podršku, opravdao antizapadnu politiku, korupciju režima i opravdao teškoće koje Rusi trpe, a koje su rezultat zapadnih sankcija uvedenih nakon njegovog prvog napada na Ukrajinu, u 2014. godine. Tada je anektirao Krim i preuzeo de fakto kontrolu nad istočnim regionom Donbasa.
Ipak, postoji mogućnost da do sukoba ne dođe. Da bi prekinuo sukob, Putin želi da NATO obeća da nikada neće kao članice alijanse imati Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju. Ruski predsednik želi da se Nato trupe povuku iz zemalja na liniji fronta poput Poljske, Rumunije i Bugarske, bivših članica Varšavskog pakta, piše Gardijan.
Takođe zahteva da Kijev prihvati autonomni status regiona Donbas i da se odrekne svojih prava na Krim. Želi da ograniči ili zaustavi raspoređivanje novih američkih raketa srednjeg dometa u istočnoj i južnoj Evropi, ponovo uspostavi uticaj Rusije i proširi njen geopolitički domet.
Na većinu ovih zahteva SAD su kratko rekle – NE. Otuda i sadašnja kriza.
BONUS VIDEO: Obuka civila u Kijevu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
