Azerbejdžan je juče najavio početak "antiterorističkih aktivnosti" na teritoriji Nagorno-Karabaha, koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je naseljavaju Jermeni. Upravo oko Karabaha se već decenijama vodi sukob između Jermenije i Azerbejdžana, iza kog kao veće sile stoje Rusija, odnosno Turska. Iako su Azerbejdžanci naveli da gađaju samo vojnu strukturu Jermena u Karabahu, Jerevan je saopštio da su i civilne zgrade na udaru, kao i da je sedam civila ubijeno. U glavnom gradu Jermenije juče su održani masovni protesti, na kojima se tražila intervencija te zemlje kako bi zaštitila Jermene u Karabahu, ali i ostavka premijera Nikola Pašinjana zbog, kako kažu demonstranti, odsustva reakcije na patnju njegovog naroda.
Sedam civila, uključujući dvoje dece, ubijeno je u Nagorno-Karabahu u azerbejdžanskom granatiranju, javila je jermenska državna agencija Armenpres.
Agencija je navela, da je prema informacijama iz kancelarije ombudsmana iz otcepljenog nepriznatog regiona Karabaha, broj civilnih žrtava dostigao sedam i da su poginule tri žene, dvoje dece i dva muškarca.
Gradonačelnik grada Martuni Aznavur Sarjan poginuo je tokom borbe sa azerbejdžanskim snagama, javio je jermenski portal 24njuz.am. Sjedinjene Američki Države i Rusija pozvale su na prekid vatre u Karabahu, sa porukom: „Zaustavite krvoproliće“.
Prethodno je ombudsman Gegam Stepanjan saopštio da je u Nagorno-Karabahu poginulo ukupno 27 osoba, od kojih je dvoje civila.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je danas da su vojne akcije u regionu Nagorno-Karabaha nastavljene i da su neutralisani borbeni položaji, kao i naoružanje i vojna oprema jermenskih oružanih snaga. Azerbejdžan, dakle, i danas nastavlja bitke u Karabahu i zahteva da tamošnji Jermeni polože oružje.
Azerbejdžanske vlasti su juče najavile sprovođenje „lokalnih antiterorističkih mera“ u Nagorno-Karabahu, a nepriznata republika Nagorno-Karabah potvrdila je da azerbejdžanska vojska izvodi raketne i artiljerijske udare, pokušavajući da probije liniju kontakta.
Prema navodima tamošnjih zvaničnika, Azerbejdžan nema ciljeve u susednoj Jermeniji, već samo na teritoriji Karabaha.
Azerbejdžanske snage su na nekoliko mesta probile liniju kontakta sa jermenskim snagama u Nagorno-Karabahu i rešene su da ispune svoje strateške ciljeve, izjavio je Hikmet Hadžijev, savetnik za spoljnu politiku predsednika Ilhama Alijeva.
„Namera Azerbejdžana je da zatvori poglavlje animoziteta i konfrontacije. Ne možemo više da tolerišemo da imamo takve oružane snage na našoj teritoriji i strukturu koja svakodnevno dovodi u pitanje bezbednost i suverenitet Azerbejdžana“, rekao je Hadžijev.
On je naveo da Baku veruje da će ono što je nazvao antiterorističkom akcijom ostvariti njen strateški cilj obezbeđivanja potpunog suvereniteta nad svojom teritorijom.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan prethodno je izjavio da azerbejdžanske oružane snage granatiraju čitavu teritoriju Nagorno-Karabaha kako bi uspostavile kontrolu nad naseljenim područjima.
Prema njegovim rečima „azerbejdžanska vojska pokrenula kopnenu operaciju u nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah (NKR)“.
Administracija predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva saopštila je da je spremna da se sastane sa predstavnicima jermenske zajednice regiona Nagorno-Karabah u gradu Jevlahu, pod određenim uslovima.
„Da bi zaustavili antiterorističke mere, ilegalne jermenske oružane grupe moraju da podignu belu zastavu, predaju svo oružje, a ilegalni režim se mora sam raspasti. U suprotnom, antiterorističke mere će biti nastavljene do kraja“, navodi se u saopštenju administracije.
Baku je u vezi sa pozivom Stepanakerta, glavnog grada nepriznatog Nagorno-Karabaha, na pregovore, naveo da je „administracija ranije pozvala predstavnike jermenskog stanovništva koje živi u regionu Nagorno-Karabaha u našoj zemlji na dijalog kako bi razgovarali o pitanjima reintegracije“.
„Ali su to svaki put odbijali“, tvrde u administraciji.
Dok je Azerbejdžan granatirao teritoriju Karabaha, pri čemu je poginulo više ljudi, u glavnom gradu Jermenije – Jerevanu, organizovani su veliki protesti. Okupljeni su tražili da jermenske vlasti preduzmu konkretne korake u vezi sa esklacijom situacije u Nagorno-Karabahu, pre svega, na priznavanju nezavisnosti te oblasti u Azrebejdžanu.
Građani zabrinuti zbog situacije blokirali su sve prolaze do Trga republike u centru Jerevana.
Prisutni na trgu istakli su da veruju kako će ova bitka biti poslednja za Nagorno-Karabah i Republiku Jermeniju.
„Sve dok je stanovništvo Nagorno-Karabaha u skloništima, mi moramo ostati na Trgu Republike“, rekao je jedan od aktivista.
Prema njegovim rečima, trenutno se rešava pitanje cele nacije i pozvao je građane da se ujedine, da svi izađu na trg i stanu uz narod u pomenutoj azerbejdžanskoj oblasti.
Takođe, Jermeni su revoltirani izjavama premijera Nikola Pašinjana, koji je poručio da Baku sprovodi agresiju u Karabahu, ali da Jermenija neće vojno intervenisati.
Prema njegovim rečima, to nije sukob Jermenije, ali je istakao da je razočaran nedelovanjem ruskih mirotvoraca.
Sukobi na teritoriji Nagorno-Karabaha traju od 1990. godine prošlog veka, a prekinuti su dva puta. Posledni put 2020. godine, kada je Azerbejdžan ostvario kontrolu nad većim delom teritorije Karabaha. Mirovni sporazum postignut je uz posredstvo Rusije, čiji mirotvorci su raspoređeni na teritoriji Nagorno-Karabaha, gde je trebalo da pružaju zaštitu Jermenima koji tamo žive.
U ovom višedecenijskom sukobu, Jermenija je bila pod zaštitom Rusije, a Azerbejdžan Turske.
Sada, čini se da se situacija preokrenula, a Azerbejdžan uz pomoć Ankare nastavlja granatiranje Karabaha.