2
Tačno u ponoć Hrvatska je ušla u Šengen, što će građanima olakšati putovanja, te u evrozonu - što na kratke staze neće bitno promeniti finansijsku krvnu sliku, ali bi dugoročno i od uvođenja evra Hrvati mogli da imaju korist.
Evro je postao zvanično valuta u Hrvatskoj, a kuna odlazi u istoriju. Prvih 14 dana u zemlji će moći da se plaća i evrom i kunama, a trgovci će kusur morati da vraćaju u evrima. Nakon tog prelaznog perioda, valuta plaćanja biće isključivo evro, dok će se dvojno iskazivanje cena nastaviti sve do kraja godine.
Hrvatska je postala i deo šengenske zone, što znači da su ukinute kopnene i morske granične kontrole sa Slovenijom, Mađarskom i Italijom, a granica s Bosnom i Hercegovinom postala je u punom smislu te reči spoljna granica Evropske unije.
Bez graničnih kontrola od danas možete se putovati od Dubrovnika do Osla ili od Iloka sve do Lisabona i natrag.
Pored toga, danas je na snagu stupila i ceo niz novih zakona i propisa. Radnici koji primaju zakonski najmanju moguću platu, ubuduće će zarađivati mrvicu bolje.
Iznos minimalne plate podignut je na 700 evra bruto, odnosno 560 evra neto. Time će minimalna plata iznositi 51,32 odsto prosečne bruto plate. Minimalac prima oko 35.000 radnika, a podizanje iznosa osetiće još 70.000 radnika čija je plata u 2022. godini bila viša od minimalne, ali manja od 700 evra bruto. Od 2016. do danas bruto minimalna plata narasla je za 69 odsto, piše Jutarnji list.
U ponoć su na snagu stupile i izmene i dopune Zakona o radu kojima se, među ostalim, određuje da se s radnikom mogu sklopiti samo tri uzastopna ugovora na određeno u roku tri godine, kako bi se sprečila zloupotreba tog nesigurnog modela zapošljavanja, dok se uslovi za rad od kuće i rad na daljinu detaljnije uređuju.
Za stotine hiljada radnika novi Zakon o radu donosi još jednu vrlo važnu novost. Svi koji rade nedeljom moraće da budu plaćeni barem 50 odsto više nego normalnim radnim danom. Dosad je zakonom bilo definisano samo da moraju biti plaćeni više, ali ne i koliko, pa se moglo dogoditi da za rad nedeljom budu plaćeni i samo jednu kunu više. A za samo 30 dana uvodi se i neradna nedelja u sektoru trgovine. Trgovci će moći da rade samo 16 nedelja u godini (i to po svom izboru), dok će ostale nedelje morati da budu neradne.
Doduše, u novi Zakon o trgovini ponovno su uvedene brojne promene, pa će tako nedeljom i dalje moći da rade prodavnice u sklopu benzinskih pumpi, auto-puteva, OPG-ova, tržnih centara, pekara, kioska…
U ponoć je na snagu stupila i nova regulacija porodičnih penzija prema kojima preživeli, uz svoju penziju, može naslediti i 27 odsto penzije preminulog supružnika. Ujedno za deset odsto rastu sve porodične penzije.
POGLEDAJTE JOŠ:
Na snagu je stupila i primena Vladine odluke o (su)finansiranju barem jednog besplatnog obroka dnevno za svakog učenika u osnovnim školama, tačnije za njih 311.000. Država ovime izdvaja deset kuna dnevno po učeniku, odnosno 550 miliona kuna na godišnjem nivou. Procena je da u Hrvatskoj čak 80.000 dece živi u riziku od siromaštva.
BONUS VIDEO Hrvatska bez granica – 2023. godina i ulazak u Šengen
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
