3
Dve nedelje nakon razornih zemljotresa u Turskoj i Siriji, spasilačke misije praktično su završene. Dok Turska želi da u miru sahrani svoje mrtve, pakao za građane Sirije već godinama ne prestaje, a sada je situacija sve gora. Napušteni od strane skoro celog sveta, Sirijci su prepušteni sami sebi u građanskom ratu, a sada i posledicama zemljotresa. Strane spasilačke ekipe se tamo nisu uputile, a malobrojna pomoć sve teže stiže. Sve zbog sankcija tamošnjem režimu, koji i usred prirodne katastrofe vodi rat sa zapadnim zemljama.
Iako se čini da se sada planeta ujedinila sa ciljem da što pre zaleči posledice ove katastrofe, postoji stvar o kojoj niko ne govori. Naime, čini se kao da su trenutno sve oči uprte ka Turskoj, dok se Sirija – zemlja koja je i pre potresa bila razorena ratom, nalazi u njenoj senci i niko ne razmatra to kako će se ovaj narod suočiti sa ovim, možda i ključnim udarcem.
Prema poslednjim objavljenim podacima, u Siriji je poginulo više od 3.000, dok ih je je preko 7.000 povređeno.
U severozapadnim delovima zemlje poginulo je najmanje 900 osoba, a više od 2.300 ih je povređeno. Situacija je kritična u severnim gradovima Hama, Latakija i Tartus. Ipak, najpogođeniji je Alepo, u kojem odavno bukti građanski rat.
Humanitarne organizacije proglasile su pogođeni deo Sirije „nakritičnijom tačkom na planeti“, ali čak ni to nije dovoljno da svet na kratak period zaboravi na politiku i razmirice, a fokusira se na ljude koji pate.
Preko 100 država pomaže Turskoj, spasilačke ekipe su stigle iz njih 68. Poređenja radi, u Siriju je pomoć poslalo nekoliko arapskih zemalja, Rusija, a to pokušavaju da učine i Ujedinjene nacije.
UN izdale hitan apel
Generalni sekretar UN izdao je hitan poziv za pomoć u vrednosti od gotovo 400 miliona dolara za sirijsko stanovništvo pogođeno zemljotresom.
„Danas objavljujem da su UN uputile humanitarni apel za 397 miliona dolara za stanovništvo pogođeno zemljotresom u Siriji. To će pokriti period od tri meseca“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš novinarima navodeći da je u pripremi odgovarajući poziv za pomoć Turskoj.
On je pozvao sve zemlje članice UN da „finansiraju potpuno i bez odlaganja“ taj poziv za pomoć da bi se garantovala humanitarna pomoć koja je, kako je naveo „očajnički potrebna za gotovo pet miliona Sirijaca“ a koja uključuje skloništa, medicinsku negu i hranu.
Konvoji UN od skoro prolaze preko prelaza Bab Al-Hava, i prvi konvoj je krenuo jednim od dva otvorena prelaza, ali iz UN su saopštili da još nisu uspeli da organizuju konvoj između linija fronta u Siriji.
Sirija pristala da otvori dva granična prelaza
Šef Ujedinjenih nacija je u nedavno rekao da je sirijski predsednik Bašar al-Assad pristao da otvori još dva granična prelaza kako bi omogućili pomoć žrtvama zemljotresa u Siriji.
Gutereš je pozdravio odluku sirijskog lidera da otvori granične prelaze Bab Al-Salam i Al Raée za početni period od tri meseca.
Trenutno je UN-u dozvoljeno da isporuči pomoć u severozapadno područje Idliba samo preko jednog prelaza u Bab Al-Hava.
„Otvaranje ovih prelaza – zajedno sa olakšavanjem humanitarnog pristupa, ubrzavanjem odobravanja viza i olakšavanjem putovanja između čvorišta – omogućiće da više pomoći brže stigne“, rekao je šef UN-a.
Rat koji bukti
Rat koji je započeo davne 2011. godine je primorao na milione građana da napuste svoje domove i „privremeno“ se presele u montirane barake. Neki od njih su morali da se sele po privremenim smeštajima više od 20 puta. Sada, više nema ni tog smeštaja.
Poginulo je više stotina hiljada civila i vojnika, što je rezultiralo humanitarnim krizom, praćenom nezapamćenim ekonomskim urušavanjem. Čitava naselja i ključna infrastruktura, između ostalog bolnice, širom Sirije su već u ruševinama.
Da situacija bude još gora, ovu zemlju pored rata mesecima unazad parališu još dva velika problema – temperature koje su duboko zagazile ispod nule i pandemija kolere.
Sada su građani ostali na ulici, bez zaštite od bolesti i hladnoće, i što je najgore – zaraćenih strana. Naime, nad jednim regionom kontrolu dele vlada, snage predvođene Kurdima i druge pobunjeničke grupe. Zbog toga mnogi strahuju da vlada kojoj je prioritet sanacija ogromne štete neće imati ni resursa ni vremena da se bavi kontrolom nad njima, zbog čega bi sukob koji „jede“ ovu zemlju mogao da eskalira.
20 opasnih ISIS terorista pobeglo iz zatvora
Da trenutna situacija u Siriji zbog toga podseća na bure baruta dokazuje i bekstvo 20 opasnih ISIS terorista iz zatvora u gradu Rajo koji se nalazi u blizini turske granice.
Inače, ovo je ozloglašeni zatvor u kom se nalazi oko 2.000 okorelih zločinaca, od kojih se oko 1.300 sumnjiči da su borci islamske države (DAEŠ). U zatvoru se takođe nalaze borci iz sirijske ogranke terorističke grupe PKK.
„Nakon što se dogodio zemljotres zatvorenici su počeli da se bune i preuzeli kontrolu nad delovima zatvora. Oko 20 zatvorenika je pobeglo… veruje se da su svi odbegli militantni ISIS-a“, rekao je izvor za Dejli Sabat.
Rajo, grad u kom se nalazi zatvor u kojim se desila pobuna, oslobođen je od pripadnika PKK-a u turskoj operaciji 2018. godine koja je bila deo napora Turske da oslobodi severoistočnu Siriju od terorističkih elemenata i uspostavi bezbednosnu traku duž njene granice.
Pročitajte još:
3
0
0
Ipak, PKK kontroliše veći deo regiona otkako su se snage sirijskog lidera Bašara Asada povukle 2012. godine, godinu dana nakon što je u zemlji izbio građanski rat uz brutalnu represiju mirnih protesta i eskalirao da povuče strane sile i globalne militantne.
Skoro pola miliona ljudi je ubijeno, a sukob je proterao oko polovine predratnog stanovništva zemlje da napusti svoje domove, a mnogi su potražili utočište u Turskoj.
BONUS VIDEO Spasavanje iz ruševina posle zemljotresa u Turskoj