Nakon ruskog povlačenja iz grada Hersona i trijumfa Ukrajine u toj regiji nakon višemesečne kontraofanzive, svetski mediji izveštavaju o strahotama koje su zadesile taj grad nakon ruske okupacije na početku sveobuhvatne invazije Kremlja na Ukrajinu.
The Njujork tajms tako, između ostalog, donosi svedočenje Olene Naumove, nad kojom je dvonedeljeni teror započeo krajem avgusta, kada su joj tri ruska vojnika s automatskim puškama počela udarati na vrata. Kaže kako su joj naredili da preda pištolj, no ona ga nije imala.
„Ne laži“, upozorili su je ruski vojnici, prema njenim rečima. „Stavićemo te na struju. Slomićemo ti kosti. Ispunićemo ti telo građevinskom penom“, zapretili su.
Prestravljena, ova 57-godišnja vaspitačica u vrtiću, koja je objavila nekoliko proukrajinskih videa, kaže da su joj se oduzele noge kada su joj vojnici stavili plastičnu vrećicu na glavu i odvukli je do automobila. Zatim su je odveli u podzemni zatvor gde su je, kako je rekla, ispitivali, tukli i terali da sluša urlike iz drugih ćelija, prenosi Jutarnji list.
Dok Herson slavi svoje oslobođenje nakon dugih osam meseci ruske okupacije i dok se meštani slivaju na ulice s osmesima na licima i zastavama u rukama, javljaju se i uznemirujući izveštaji o mučenjima i zlostavljanjima od strane ruskih vojnika, koja otkrivaju osobe koje su konačno slobodne da govore o tome.
Više stanovnika opisalo je kako su ih pripadnici ruskih snaga odvodili u podzemne komore za mučenje, ponekad samo zato što su objavili rodoljubne pesme. Drugi kažu da su svedočili nasumičnim ispadima nasilja, kao kada su ruski vojnici razbijali lica mladićima i slali ih u bolnicu bez nekog očitog razloga.
Neuspeli pokušaj asimilacije Hersona silom
Svako za koga se sumnjalo da pripada partizanskoj grupi ili da špijunira ruske vojne položaje bio je u velikoj opasnosti, proizlazi iz razgovora s desetinama stanovnika ovoga grada, kao i s ukrajinskim vojnim zvaničnicima.
Vojnici su upadali u domove ljudi ili ih odvodili s ulica na način koji odgovara autoritarnim režimima iz nekih drugih vremena. Sve je to bio deo neuspelih pokušaja Rusa da silom pretvore Herson u deo Rusije.
Ukrajinski zvaničnici kažu da su Rusi oteli više od 600 ljudi, a mnogi se još vode kao nestali. Meštani su takođe prijavili nestanke i ubistva, u skladu s navodima o ratnim zločinima dokumentiranim u Buči, Izjumu i drugim ukrajinskim gradovima u koje su ušle trupe ruskog predsednika Vladimira Putina, ostavljajući za sobom uništene kuće i masovne grobnice.
Ipak, Herson je sada oslobođena teritorija. U ponedeljak je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski stigao u trijumfalnu posetu, nazivajući rusko povlačenje „početkom kraja rata“. Ispred zgrade regionalne uprave na kojoj se samo nekoliko dana ranije vijorila ruska trobojka, rekao je masi od stotina ljudi – od kojih su neki bili umotani u ukrajinske zastave – „Korak po korak, preuzimamo celu našu zemlju“.
No, kao i u svakom drugom mestu koje je povraćeno od moskovskih snaga, Ukrajinci ovde sada moraju da se bore i sa traumom koja je ostala iza njih. Zelenski je rekao da su Rusi počinili više od 400 ratnih zločina u Hersonu.
„Bio je to grad straha”, rekla je Olena Samofalova, nezaposlena prodavačica koja je u ponedeljak stigla na glavni trg kako bi „osetila malo pozitivne energije“. Kao i mnogi drugi u gradu, činila se ošamućena, gotovo nesposobna verovati da vojska njene zemlje i njen predsednik šetaju istim popločanim trgom koji je tek nedavno bio prepun ruskih vojnika.
Vjačeslav Lukašuk, 27-godišnji majstor, prisetio se kako je desetak vojnika i zvaničnika ruske sigurnosne službe upalo u njegovu kuću i bacilo ga licem na pod, vičući: „Gde ti je oružje?“ i „Kako kontaktiraš ukrajinsku vojsku?“.
Udarali su ga nogama i kundacima, posvedočio je, a jedan mu je vojnik navukao plastičnu vrećicu na glavu kako bi ga ugušio.
„Teško je to nazvati hapšenjem“, rekao je. „Samo su uleteli i počeli da me tuku. Rekao sam zbogom životu u tom trenutku“. Njegov prekršaj bile su ispisane reči „Slava Ukrajini“ na autobusnoj stanici.
„Ne želim natrag u Sovjetski Savez“
Vaspitačica Naumova bila je više nego trn u oku Rusima, po njenom i po mišljenju drugih stanovnika Hersona. U februaru, nakon što su ruske trupe umarširale, počela je u besu objavljivati blogove o invaziji, pa je i tako na TikToku širila rodoljubive videozapise.
Kako se pojačavala ruska okupacija, tako su sve jače bile i njene poruke. Pozvala je narod Hersona da ustane protiv Rusa. Ujutro 23. avgusta iznenada joj je prekinuta usluga mobilne telefonije. Tada su došli ruski vojnici.
U ponedeljak su prema njoj pohrlili prijatelji i pristalice kad je izašla na isti glavni trg kao i Zelenski, s ukrajinskom zastavom pobednički prebačenom preko ramena i jednom malom nacrtanom na desnom obrazu. Gde god se okrenula, neko je čekao da je zagrli. Izgledali su iznenađeni što je vide živu.
Olena Naumova ne ostavlja na prvu loptu uticak borca za slobodu. Ceo svoj odrasli život radila je u vrtiću, specijalista je za odgoj dece od 2 do 6 godina. Pisala je blogove pre rata, uglavnom o dečjim temama. Odrasla je u okolini Hersona i nikad nije selila daleko od grada. No, kada su stigli Rusi, osetila je kako u njoj ključa odbojnost koja je čak i nju iznenadila.
„Živela sam u Sovjetskom Savezu i nikada se ne želim vratiti u Sovjetski Savez“, rekla je. „To je bilo poput zarobljeničkog logora“.
Kaže da su je njeni tamničari zaključali u sobu bez prozora u kojoj su bile dve stolice. Pred nju je stao ruski zvaničnik i ‘zarežao‘: „Koja je tvoja mreža?“ „Odakle ti novac?“ „Ko radi s tobom?“ Zatim ju je ošamario. „Bojala sam se da će me ubiti“, rekla je. „Ja sam dobra glumica, pa sam odlučila igrati ulogu emotivne i ne baš pametne devojke. Stalno sam plakala, pravila se slaba. Da sam se ponašala herojski, bila bih mrtva, vrlo brzo“.
Kaže da su je četiri dana ispitivali i tukli, a potom su je držali u ćeliji još sedam dana. Pre nego su je pustili, Rusi su je naterali da snimi video snimak. Smrknuto je zurila u kameru i rekla da joj je žao što je okupatore nazvala „psećim svinjama“ i što je rekla da je Herson Ukrajina.
Poslednje što se dogodilo bilo je da su pokušali od nje izvući nekoliko hiljada dolara, mnogo više nego što je imala. Rekla im je da će novac dobiti od prijatelja. Umesto toga, sakrila se i u ponedeljak je delovala srećno dok je davala intervjue s novinarima i obilazila suncem okupani trg u Hersonu. „Konačno mogu disati. Kao da se probudiš iz kome“.
„Nikad nisi znao šta im je u glavi“
Krajem avgusta, kažu stanovnici, Rusi su počeli da hapse još ljudi i činilo se da se pojačana represija podudara s napredovanjem ukrajinskih snaga u regiji Herson. Ruski vojnici postali su sve nepredvidljiviji.
„Bilo je opasno proći blizu njih“, rekao je Endru Kirsanov, student IT. „Nikad nisi znao šta im je u glavi“.
Prodavačica Samofalova svedoči da su jedne noći ruski vojnici nasrnuli na grupu medicinskih sestara i lekara, kao i na neke muškarce koji su slučajno sedili blizu njih. Njihov prestup bio je pevanje rodoljubivih pesama na glavnom trgu u Hersonu, na Dan nezavisnosti Ukrajine. Rekla je kako je kasnije saznala da je grupa odvedena u „podzemni zatvor“.
Slične priče prenose i nekim drugi svetski mediji. Vašington post preneo je svedočenja o sivoj betonskoj zgradi u mirnoj rezidencijalnoj ulici na koju je ranije malo ko obraćao pažnju, no nakon što su ruski vojnici početkom marta ušli u Herson, postala je zloglasna.
Crne limuzine sa zatamnjenim staklima i bez registarskih pločica stizale su ovde svako doba, a iz njih su onda izbacivani ukrajinski zatočenici s vrećama preko glave. Urlici bi počeli odzvanjati iz trospratnice mirnim susedstvom, kako svedoče stanovnici.
Ponekad bi se otvorila dvorišna vrata i zatočenik bi bio izbačen na ulicu, fizički i psihički slomljen. Drugi zarobljenici su, poslati u veći zatvor ili ih više nikada nisu videli.
„Ako postoji pakao na Zemlji, bio je ovde“, kaže 48-godišnji Serhi, koji živi preko puta i koji je predstavljen samo imenom jer i dalje strahuje od odmazde.
Oleksandar Kuzmin posvedočio je za Vašington post da je u prostoriji ispod svoje ćelije u tom bivšem domu za mlade prestupnike mogao čuti ljude kako vrište od bola.
„Toliko smo želeli da ih ubijemo“
Rusi su mladićima struju puštali kroz bradavice i penis, rekao je Kuzmin. Zatvorenici su bili prisiljeni da uzvikuju „Živeo Putin“ ili „Živela Rusija“ kako bi dobili obroke, kažu susedi koji su razgovarali sa zatvorenicima nakon njihovog oslobađanja. Oni koji bi odbili, bili bi mučeni elektrošokovima.
Iako su stanovnici u susedstvu mogli čuti mučenje koje se događalo unutar objekta, kažu da su mogli videti Ruse kako se istovremeno dobro provode. Ruski muškarci obilazili su radnje na kako bi kupili hranu i velike količine alkohola. Dovodili su i žene za koje se činilo da su prostitutke, kažu meštani.
„Toliko smo želeli da ih ubijemo, ali smo morali da im se smešimo u lice jer smo znali da bi nas jedna pogrešna reč mogla dovesti do toga (što su doživeli drugi)“, kaže Serhi.
Skaj njuz je preneo priču bivšeg zatočenika Valerija, koji je opisao zverstva koja je sam doživeo ili im svedočio dok je bio utamničen u jednom ruskom zatvoru. Između ostalog, ispričao je kako je kakve su zatvorenici torture prolazili.
„Bili su teško mučeni. Ubijani strujom. Gušili su ljude vodom. Rezali su ljude. Radili su stvari koje ne mogu zamisliti kako bi bilo koje ljudsko biće moglo to činiti. Molili smo se da se Ukrajina što je moguće pre vrati u Herson“, navodi se.
Šta se u toj zgradi događalo za vreme ruske okupacije tek sada počinje dolaziti na videlo. Andrej iz susednog stambenog bloka rekao je Valeriju da su tamošnji stanari takođe mogli čuti urlike.
„Sve sam čuo, bilo je zastrašujuće“, rekao je on. „Ovde su silovali djevojke. A onda bi doveli muškarce i tukli ih i ubijali“.
BONUS VIDEO: Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima