0
U petak je Džon Kirbi, portparol američkog Veća za nacionalnu bezbednost, dao iznenađujuću izjavu na konferenciji za novinare u Beloj kući. Američke obaveštajne službe, rekao je Kirbi, utvrdile su da Kremlj planira da sruši još jednu evropsku demokratiju - "Ruski akteri, neki s aktuelnim vezama s ruskom obaveštajnom službom, nastoje da organizuju i iskoriste protest u Moldaviji kao temelj za podsticanje pobune protiv moldavske vlade", izjavio je Kirbi.
Kao po planu, u Moldaviji su u nedelju održane protivladine demonstracije. Hiljade ljudi marširalo su u gradu Kišinjevu, mašući plavom, žutom i crvenom zastavom Moldavije pored nacionalnog parlamenta i zgrade vlade. „Dole Maja Sandu!“ skandirali su demonstranti misleći na proevropsku predsednicu Moldavije, preneo je Index.hr.
PROČITAJTE JOŠ:
Bombaške pretnje
Lokalna policija uhapsila je 54 demonstranata zbog kršenja javnog reda i mira, od kojih su gotovo maloletnici. Policija je, takođe, navela da su u zemlji pojavile četiri pretnje bombom, jedna od njih na aerodromu. Moldavska granična policija saopštila je da je sprečila osumnjičenog plaćenika iz Vagnerove grupe da uđe u zemlju.
Ali geopolitičke ambicije ruskog predsednika Vladimira Putina za Moldaviju prevazilaze bilo kakve proteste. Yahoo News dobio je interni strateški dokument od Putinove administracije koji otkriva planove Moskve za Moldaviju.
Dokument Putinove administracije
Dokument potiče iz iste Predsedničke uprave za prekograničnu saradnju, koja je izradila sličnu strategiju za aneksiju Belorusije. Strategija za Moldaviju, prema izvoru koji ju je otkrio, stvorena je u jesen 2021. godine, uz pomoć ruskog Glavnog štaba oružanih snaga i glavnih moskovskih obaveštajnih službi: FSB-a, SVR-a i GRU-a.
Ruska strategija za Moldaviju usmerena je na „suprotstavljanje pokušajima spoljnih aktera da se mešaju u unutrašnje stvari Moldavije, kako bi ojačali uticaj NATO-a i oslabili pozicije Ruske Federacije“.
Jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope
Moldavija ima oko 2.6 miliona stanovnika, a u prvim mesecima ruske invazije na Ukrajinu primila je 430.000 izbeglica, više nego bilo koja druga zemlja s obzirom na domaću populaciju.
Moldavski premijer Dorin Rečan potvrdio je da sadržaj plana Kremlja odražava ono što on i mnogi u njegovoj vladi odavno znaju.
„Rusi su jako dugo pokušavali da osiguraju da Moldavija izgubi suverenitet nad svojom spoljnom politikom“, rekao je Rečan.
„Iako jedva da priznaje Moldaviju kao zasebnu državu, dokument tretira Moldaviju kao savitljivog satelita nad kojim može da vrši kontrolu i uticaj dok nastoji da blokira zapadni uticaj. To je tipično za stav Kremlja prema svim svojim susedima i naglašava cilj održavanja dobro kontrolisane sfere uticaja“, rekao je Dejvid Kramer, bivši zvaničnik Stejt Dipartmenta.
Plan za Moldaviju podeljen je u tri poglavlja: politički, vojni i odbrambeni sektor, humanitarni sektor i sektori trgovine i privrede.
Rusija ne dopušta državama bivšeg sovjetskog bloka da se „tek tako“ udalje, obično okrivljuje SAD, NATO i EU za unutrašnje uplitanje. Prozapadna politika ponekad može da dovede do vojne akcije – Rusija je napala Ukrajinu prošle godine i Gruziju 2008. – kada su čelnici obe zemlje zatražili bliže odnose s Vašingtonom i Briselom.
Kremlj želi da vrati Moldaviju u rusku sferu uticaja
Sandu je u febrauaru optužila Moskvu da planira da svrgne njenu vladu: „Plan je uključivao sabotažu i vojno obučene ljude prerušene u civile za izvođenje nasilnih akcija, napada na vladine zgrade i uzimanje talaca.“
Protesti, koje podržava Moskvi prijateljska politička stranka ȘOR, potresli su Moldaviju prošlog septembra, nakon što je Rusija zapretila da će povećati cene Moldaviji, Kišinjev je u decembru objavio da prestaje da koristi ruski gas – prvi put u svojoj postsovjetskoj istoriji.
Glavna tema protesta je zahtev da vlada subvencioniše građanima visoke cene komunalnih usluga. „Želimo da obvežemo našu vladu da plati račune za grejanje, struju i gas za tri zimska meseca za sve naše građane“, rekla je za Yahoo News Marina Tauber, potpredsednica stranke ȘOR i glavna organizatorka protesta.
„Sad vidimo učinak trideset i nešto godina propagande“
Rusija bi do 2025. želela „održivo funkcionisanje sastava organizacijske, finansijske, pravne i informacijske podrške nevladinim organizacijama prijateljskim prema Ruskoj Federaciji“.
„Godinama nismo obraćali pažnju na propagandu i ruske TV kanale koji su ovde uvek bili prisutni. A kad smo počeli da ih zatvaramo, propaganda se preselila na Telegram, Facebook, VKontakte i TikTok. S Telegramom i TikTokom ne možemo da učinimo ništa osim da prerežemo žicu. Trideset i nešto godina propagande – sada vidimo učinak“, rekao je Rečan.
Pitanje Pridnjestrovlja
Osnovno pitanje za Kremlj je rešavanje zamrznutog odnosa u Pridnjestrovlju, ocepljenoj pokrajini od 4.000 kvadratnih kilometara između istočne obale reke Dnjestar i moldavsko-ukrajinske granice, gde je stotine ruskih vojnika stacionirano od 1992. godine.
Već mesecima traje zabrinutost da bi se Pridnjestrovlje, čija zastava još uvek nosi sovjetski srp i čekić, moglo da se iskoristi za otvaranje nove linije napada na Ukrajinu.
Prema RISE Moldova, general Dmitrij Miljutin, zamenik šefa Odeljenja za operativne informacije, izvorno je zagovarao otvaranje „drugog fronta“ protiv Ukrajine iz Pridnjestrovlja na početku ruske invazije, ali „taj gambit“ nikad nije realizovan.
„Baciti nekoliko raketa nije velika stvar. Rusija ne može vojno da napreduje iz Pridnjestrovlja“, rekao je Rečan za Yahoo News. Umesto toga, ističe on, Moskva se oslanja na provokacije i trikove – „aktivne mere“ u jeziku ruske obaveštajne službe – koje imaju za cilj potkopati poverenje u moldavsku vladu.
Taktika zastrašivanja
Prošle nedelje, pridnjestrovske vlasti koje podržava Moskva objavile su hapšenje dvojice navodnih terorista koji su nameravali da ubiju Vadima Krasnoselskog, predsednika gotovo nepriznate državice. Pridnjestrovski izvori okrivili su Ukrajinu za zaveru, kao i za prethodne, nerazjašnjene napade granatama na bezbednosnu i radijsku infrastrukturu u regiji.
Ljudi se boje „ruskog medveda“
Istraga je otkrila da je Dodon, dok je još bio predsednik, slao nacrte svojih govora ruskim obaveštajnim službama, uključujući i onaj koji je održao na Minhenskoj konferenciji 2019. godini Dodon je stavljen u kućni pritvor u maju 2022. godine zbog optužbi za korupciju i izdaju, pušten je prošlog novembra.
Rečan priznaje da je njegova stranka (PAS) bila „troma“ u suprotstavljanju ruskom političkom uticaju u vreme kada je Moldavija posebno osjetljiva na strano uplitanje.
„Ljudi se boje i kažu: ‘Ruski medved je prevelik za nas. Možda možemo da sklopimo neku vrstu dogovora da nas ne dira.’ Bio bih jako srećan kad bi ljudi u Moldaviji pročitali ovaj dokument“, rekao je Rečan.
