0
Nakon višednevne debate, donji dom argentinskog parlamenta usvojio je predlog ekonomskih reformi, na predlog novog predsednika Havijera Mileja. Kako ove reforme predstavljaju dodatan udarac na već siromašno stanovništvo dok inflacija raste, organizovani su masovni protesti. Policija je na demonstrante ispalila suzavac i gumene metke, a kulminacija se očekuje u slučaju da ovaj paket bude ratifikovan i u Senatu.
Više desetina ljudi povređeno je u Buenos Ajresu u sukobima policije sa učesnicima protesta protiv ekonomskih reformi novoizabranog desničarskog predsednika Havijera Mileja.
Federalna policija je upotrebila gumene metke, suzavac i fizičku silu, javila je argentinska agencija „Pagina 12“. Povređeno je najmanje 60 demonstranara, a jedan od njih, advokat za ljudska prava, mogao bi da izgubi oko.
Donji dom argentinskog parlamenta je, nakon višednevne debate, usvojio predlog reformi predsednika Havijera Mileja. Za usvajanje reformskog paketa mera glasala su 144 poslanika, a njih 109 je bilo protiv.
Potrebno je da paket reformi bude ratifikovan i u Senatu Argentine, gde će se o svakoj od tačaka paketa glasati pojedinačno.
Ako budu ratifikovane u Senatu, reforme će omogućiti otkaze bez obrazloženja i drastično manje otpremnine, ukidanje obavezne naknade za prekovremeni rad i kazne za kompanije koje ne uplaćuju doprinose.
Milej želi da budu ograničena prava na štrajk i porodiljsko odsustvo, pa bi prema novim pravilima trudnice mogle da odsustvuju sa posla samo 10 dana pred porođaj, umesto 45, koliko predviđa trenutni zakon. Reformama bi bio ograničen rad sindikata, a obustava rada u takozvanim ključnim delatnostima, kao što su zdravstvo, energetika i telekomunikacije, bila bi nezakonita ako se ne obezbedi minimum 75 odsto proizvodnje ili usluga.
Manje neophodne delatnosti su, između ostalih, radio, televizija, bankarstvo i finansije, gde se mora ispuniti 50 odsto obima posla kako bi se obustava rada smatrala legalnom. Milej tvrdi da ključne reforme imaju za cilj smanjenje potrošnje i povećanje državnih prihoda kako bi se pomoglo ispunjenje glavnog ovogodišnjeg cilja – nultog deficita, jer je namera vlade da smanji visoke dugove i inflaciju koja prelazi 200 odsto.
Šta predviđene ekonomske reforme znače za stanovništvo Argentine, ionako siromašno i poraženo, oslikava primer Sonje Lemos (42), koja je za CNN ispričala o siromaštvu i inflaciji koja i dalje razara ovu državu. Ona ne zna kako da obezbedi hranu svojoj porodici do sledeće žetve, odnosno za dva meseca. Ona je sezonski radnik iz severne Argentine i šest meseci godišnje bere „yerbu“, južnoameričku biljku koje je osnova argentinskog nacionalnog pića – „mate“, koji datira iz pretkolumbovskih vremena, kada su listovi biljke bili ručno brani na isti način kao što Lemos radi poslednjih 30 godina.
„Kad sam bila dete, bili smo siromašni. Roditelji su mi, takođe, bili poljoprivredni radnici i napustila sam školu sa 12 godina kako bih i ja počela da radim“, ispričala je Sonja za CNN uobičajenu priču o Misionesu, jednoj od najsiromašnijih argentinskih provincija.
Iako se njena porodica nikada nije obogatila, sanjala je da svoje četvoro dece pošalje u školu kako bi imali bolji i kvalitetniji život. Međutim, njene snove je srušila je vlada koja određuje cene i subvencioniše proizvodnju u toj industriji – jedan od nekoliko sektora koji se spremaju za promene od pobede desničarskog predsednika Havijera Mileja.
Njegov predlog u predizbornoj kampanji bio je jednostavan: „Argentina je u hroničnoj ekonomskoj krizi zbog lošeg upravljanja i korupcije“, rekao je Milej i dodao da država ne treba da se meša u taj posao, već da pusti tržište da se samo reguliše. Otkako je preuzeo dužnost u decembru, najavio je planove za privatizaciju argentinske nacionalne avio-kompanije, javnog emitera i državne naftne kompanije (iako je od tada odustao od ovog poslednjeg predloga).
Takođe je najavio reforme za slabljenje zaštite rada, omogućavajući kompanijama da brže zapošljavaju i otpuštaju zaposlene, i smanjuju propise i vladine subvencije. Da bi zabuna bila veća, nekoliko reformi je već u upotrebi kao vladina uredba, iako Kongres tek treba formalno da glasa, a lokalni sudovi su prihvatili žalbe na pojedine aspekte novih propisa.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
2
Dok se Milej bori na više frontova kako bi pokušao da što pre promeni Argentinu, za Sonju Lemos su ove mere dovele do naglog okončanja takozvane „interkoseke“ – vladina finansijska podrška sezonskim radnicima, kada nema poljoprivredne žetve. Ta reforma dolazi u vreme kada je rast troškova života „pojeo“ Sonjinu skromnu ušteđevinu, a Argentina se suočava sa najvećom stopom inflacije u svetu.
„Primala sam interkoseku do decembra, 64.000 pezosa (78 dolara) mesečno. Onda mi je u januaru rečeno da to nećemo dobiti. Žetva će početi tek u martu. Do tada ne znam šta da radim i ne znam kako ću i šta jesti“, rekla je Sonja.
Sonja je jedna od mnogih Argentinaca koji sa zebnjom gledaju u budućnost. Ona i desetine hiljada ljudi izašli su na ulice Buenos Ajresa i drugih argentinskih gradova u znak protesta protiv reformama Mileja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare