0
Jedina stvar koju zabačeno selo Perdasdefogu na Sardiniji mora da ima u izobilju jesu rođendanske svećice. Samo ove godine selu je bilo potrebno 500 svećica da obeleži vek života čak petoro stanovnika. Čitanje knjiga, svež vazduh i druženje pomoglo im je da dožive jubilarnih 100 godina, piše Gardijan.
Pročitajte još:
Svaki rođendan povod je za proslavu koja uključuje celo selo na kojoj gradonačelnik Marijano Karta uručuje medalju novopečenom stogodišnjaku. „Kada građanin slavi 100. rođendan, čini mi se kao da ispred mene živi deo istorije“, rekao je Karta. Rođendanci se često lucidno sećaju detalja iz svojih života. „Male priče tih ljudi isprepletene su sa velikom pričom naše istorije. Srećan sam jer sam deo toga“, dodao je.
Deo te istorije ogleda se u fotografijama 16 stogodišnjaka, što živih što pokojnih, koje su izložene na zidovima glavne gradske ulice.
Perdasdefogu, koji broji 1740 stanovnika, trenutno je dom 8 stogodišnjaka – četiri muškaraca i četiri žene. Još desetak građana bi trebalo da proslavi jubilarni stoti rođendan u narednih nekoliko godina.
Širom Italije broj osoba koja žive 100 ili više godina brzo raste. Prema podacima iz 2020. godine Nacionalne agencije za statistiku Istat, zabeleženo je 17935 stogodišnjaka.
Sardinija je jedna od pet svetskih regija sa visokim procentom stogodišnjaka. Selo Perdasdefogu je jedinstveno jer je broj stogodišnjaka 12 puta veći od nacionalnog proseka.
Profesorka demografije na Univerzitetu Kaljari Luiza Salaris izjavila je da veruje da „pored svežeg vazduha i zdrave hrane, jedan od razloga dugovečnosti jeste odnos ljudi prema stresu. Rođeni su pre sto godina i naravno da nisu imali lak život – proživeli su glad i ratove. Međutim, uspeli su da se prilagode – ako problem iskrsne, brzo ga reše“.
Seoce Perdasdefogu zabačeno je i većina njegovih žitelja je starijeg doba. Ipak, to ne znači da atmosfera nije puna života. Tokom godine održava se nekoliko kulturnih događaja, uključujući književni festival. Postoji lokalno verovanje da knjige imaju uticaj na dugovečnost stanovnika. Na fotografiji Viktora Palmasa, pokojnog stanovnika koji je preživeo nacistički koncentracioni logor Bergen-Belzen i doživeo 105. godinu, vidi se da drži Markesovu knjigu „Sto godina samoće“. Na njoj piše: „Čitanje vas održava u životu.“
„Čitanje, šetnja, kartanje… jednostavne stvari su najbolje stvari“, složio se Bonino Lai (102), penzionisani službenik, koji je trenutno predsednik seoskog fudbalskog tima.
Najdugovečnija porodica u selu je porodica Melis sa svojom predstavnicom, Konsolatom Melis – najstarijom stanovnicom, koja je umrla u 108. godini. Najstarija je od svojih devetoro braće i sestara koji su 2012. godine postali poznati nakon što su osvojili Ginisov svetski rekord kao najstarija braća i sestre. Svi zajedno imali su 818 godina. Na ulazu u selo, u čast im je postavljena kamena ploča sa natpisom: „Perdasdefogu, svetski rekord za najdugovečniju porodicu“.
Adolfo (98) je sledeći na redu da proslavi 100. rođendan u porodici Melis. Njegova najmlađa sestra moraće da se strpi još 13 godina do svog rođendana: Mafalda koju zovu „beba“, ima samo 87 godina.
Adolfo je svoju porodicu opisao fizički aktivnom, jer su se bavili poljoprivredom – u svojoj bašti gajili su voće i povrće za sopstvene potrebe i za prodaju.
Đakomo Mameli, dalji rođak porodice Melis, koji sa 80 godina i dalje radi kao novinar, izjavio je da su ekološki faktori sela ključni za dugovečnost žitelja. „Živimo na mestu gde je vazduh čist. Naši stogodišnjaci stalno su u pokretu u zdravom okruženju“. Dodao je: „Drugi važan faktor jeste što u našem selu postoji osećaj zajedništva. Druženje i socijalizacija su važni jer ako imate dobre društvene kontakte, sećate se, razgovarate, promišljate… dobro živite.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
