Emanuel Makron, Mario Dragi, Olaf Šolc, Vladimir Zelenski
Foto: EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG/STEPHANIE LECOCQ/FILIP SINGER/SERGEY DOLZHENKO

Troje najmoćnijih evropskih lidera - nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i premijer Italije Mario Dragi krajem juna će, po prvi put od početka rata u Ukrajini, posetiti Kijev. Najava ove posete navela je svetsku javnost da se zapita da li će zajednička poseta ova tri državnika povesti sukob u novom pravcu, ili ga sa druge strane konačno zaustaviti.

Informaciju o navodnoj poseti za nemački Bild am Zontag potvrdio je neimenovani izvor blizak jednom od navedenih lidera.

Pročitajte još:

Kako piše ovaj nemački mediji, poseta će se odigrati između samita Grupe 7, koji počinje 26. juna i drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj koji je zakazan za 19. jun.

Navodni cilj zajedničke posete Šolca, Makrona i Dragoja je da pokaže jedinstvo Evropske unije po pitanju Ukrajine. Ipak, s obzirom da njihove prethodne izjave po pitanju odlaska u Kijev, nameće se zaključak da je razlog ove posete mnogo dublji..

Tu tvrdnju potkrepljuje i nedavna izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je početkom invazije rekao da bi otišao u Kijev samo ako bi ta poseta imala neki konkretan povod.

Olaf Šolc Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

„Neću da budem u nizu ljudi koji uđu i izađu, a između se fotografišu“, rekao je tada Šolc.

Zbog toga je veoma moguće da će se ostvariti ono čemu se Kijev nada – da razgovori rezultiraju novim, većim isporukama savremene vojne pomoći.

Da je ona neophodna, potvrđuje i nedavna objava ukrajinskog ministarstva odbrane da im na istoku zemlje preti gubitak dodatnih teritorija, i da ruska armija velikom brzinom napreduje u Donbasu. Prema ukrajinskom Ministarstvu odbrane, glavni problem vojske Kijeva je nedostatak municije.

Status kandidata?

Druga važna stavka u razgovorima Zelenskog sa evropskim liderima je i zahtev da Kijev dobije status kandidata za priključenje Evropskoj uniji.

Volodimir Zelenski Foto:Ukrainian Presidential Press Service/Handout via REUTERS

Tome u prilog govori i poseta šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja tokom posete Kijevu u subotu obećala da će Ukrajina naredne nedelje dobiti odgovor o kandidovanje za članstvo u Evropskoj uniji (EU) i da će se konačno završiti procena o evropskim ambicijama ove ratom zahvaćene države.

„Želimo da podržimo Ukrajinu na njenom evropskom putu“, rekla je fon der Lajen na kratkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa Zelenskim.

Prema njenim rečima, ukrajinske vlasti su „mnogo toga uradile“ u pogledu kandidature, ali ima „još mnogo toga da se uradi“, posebno u borbi protiv korupcije. Takođe, američka agencija Blumberg je u nedelju objavila da će sredinom iduće sedmice kolegijum komesara EK dati „zeleno svetlo“ za kandidaturu Ukrajine, uz uslove da vlasti u Kijevu naprave veliki pomak u vladavini prava i bitki protiv korupcije.

Trzavice na relaciji Šolc-Zelenski

Tokom prethodnih meseci nemački kancelar Olaf Šolc bio je na meti kritika zbog toga što od početka rata nije posetio Ukrajinu. Stvari su se posebno iskomplikovale u aprilu, kada je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer hteo da otputuje u Kijev, ali su mu odande poručili da je nepoželjan zbog svoje proruske politike u prošlosti. Tada je Šolc, socijaldemokrata kao i Štajnmajer, odbio da sam ode u Kijev dok se te diplomatske trzavice ne razjasne. Takođe, osporavano je bilo i to što je nemački kancelar tokom prvih meseci rata odbijao da pošalje vojnu pomoć Ukrajini. Na kraju se diplomatska situacija razrešila, Nemačka je naposletku Kijevu poslala oružje.

Ali, iako mnoge zemlje, uglavnom u istočnoj Evropi, podržavaju članstvo Ukrajine, neke zemlje izrazile su određenu rezervisanost, kao što su Holandija, Danska, Nemačka i Francuska, pa se ukrajinska strana nada da najavljena poseta trojice lidera konačno dovesti koncenzusa oko ovog pitanja.

Emanuel Makron Foto:Tanjug/AP Photo/Michael Sohn

Naime, jedan od zvaničnika koji dolazi u Kijev- Mario Dragi, više puta je isticao da nedvosmisleno podržava Ukrajinu na evropskom putu. Sa druge strane, Šolc je bio prilično uzdržan, što je dovodilo do zaključka da nije pobornik ove opcije. Na kraju, Markon se ovoj ideji uvek izričito protivio. Zbog toga se postavlja pitanje da li su zvaničnici Nemačke i Francuske promenili stav po ovom pitanju.

BONUS VIDEO: Protest u Beogradu: Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi – zajedno protiv rata

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare