0
Približava se "dan D" za mađarskog lidera Viktora Orbana. Naime, u četvrtak se održava samit lidera EU na kojem će se raspravljati i o dugoročnoj finansijskoj podršci Ukrajini. Orban je na sastanku u decembru blokirao paket podrške od 50 milijardi evra, ovoj, ratom zahvaćenoj zemlji i ukoliko se ponovo odluči za taj potez, zvaničnici u Briselu su navodno izradili tajni plan za sabotiranje mađarske ekonomije. Usled pretnji iz EU Orban je izjavio da smatra da "imperijalistički Brisel" vrši pritisak i ucenjuje suverene države EU koje se ne slažu sa politikom rata, migracija i pitanja roda koju vodi zvanični Brisel i potom potvrdio da je spreman da ublaži svoj stav o predloženom paketu pomoći EU Ukrajini, ali pod određenim uslovima.
Orban je za francuski magazin Le Point, dan nakon što je njegov šef kabineta rekao da je Mađarska otvorena da se budžet EU iskoristi za paket pomoći Ukrajini, kazao da je Mađarska spremna da učestvuje u toj odluci EU, ali uz garancije da će se svake godine odlučivati da li da se izdvaja novac za novu pomoć ili ne.
„I ovogodišnja odluka mora imati isti pravni osnov: mora biti jednoglasna“, rekao je Orban.
On je dodao da Brisel nije ispoštovao suverenitet Mađarske kada je ta zemlja odbila da da saglasnost da se Ukrajini o slanju pomenute pomoći.
Takođe je naglasio da se Mađarska zalaže za prekid vatre i pregovore za kraj rata u Ukrajini, ali smatra da to nije stav koji zauzima većina članica bloka, i optužio EU da postaje „imperijalistička“ i da Evropska komisija vodi „ideološki rat“ protiv Budimpešte.
Jedan visoki evropski diplomata, koji nije želeo da otkrije identitet, rekao je da 26 lidera država članica jedinstveno kada je u pitanju suprotstavljanje zahtevima Budimpešte.
„Nadam se da ima malo šta da dobije – države članice su prilično ujedinjene protiv nerazumnih zahteva Mađarske, a istovremeno se prenose poruke o mogućim posledicama po nastavak opstruktivnog ponašanja Mađarske“, rekao je on.
Plan, koji je otkrio Fajnenšel tajms, odražava bes koji raste širom evropskih prestonica zbog, kako je jedan diplomata nazvao „politike ucene“, koju sprovodi mađarski premijer. Ta strategija uključuje ciljanje na mađarsku ekonomiju, slabljenje njene valute i smanjenje poverenja investitora.
Kako prenosi FT, u dokumentu se navodi da „u slučaju da ne bude dogovora 1. februara, drugi šefovi država i vlada javno bi izjavili da ne mogu da zamisle da sredstva EU budu obezbeđena za Budimpeštu“.
Mađarska privreda se u velikoj meri oslanja na jedinstveno tržište, pri čemu skoro sav njen izvoz ide preko granice u susedne zemlje. Prema podacima Evropske komisije, trgovina unutar EU čini 78 odsto mađarskog izvoza (Nemačka 28 odsto, Rumunija, Slovačka, Austrija i Italija svih pet odsto), dok tri odsto ide u SAD i tri odsto u Veliku Britaniju.
EU je već pokušala da iskoristi novac kao sredstvo da primora Mađarsku da se uskladi sa politikom i primenom vladavine prava, što je osnovni uslov za članstvo u bloku.
Orban je rekao da bi, ako bi novac bio poslat Ukrajini, to bilo učinjeno preko volje Evropljana, budući da bi suma od 50 milijardi evra značila evropskim građanima koji, kako je naveo, „pate zbog loše ekonomije“.
Govoreći o Ukrajini, on je ocenio da ta zemlja predstavlja problem za Evropu nevezano sa ratom sa Rusijom, i dodao da bi bliže veze Brisela i Kijeva imale „katastrofalne poslednice“ po EU, naročito kada je reč o poljoprivredi.
Orban je u decembru blokirao predloženi paket pomoži za Kijev od 50 milijardi evra, što je navelo lidere da zakažu novi sastanak 1. februara u nadi da će pronaći rešenje.
Pročitajte još...
0
0
3
Nakon tri sata napetih razgovora, nemački kancelar Olaf Šolc predložio je Orbanu da naprave pauzu: „Da možda izađu i popiju kafu„.
Nakon što su njih dvojica porazgovarali nasamo, Orban je napustio prostoriju, otvarajući put istorijskoj odluci EU da otvori pristupne pregovore s Ukrajinom nakon višednevne neizvesnosti s obzirom na Orbanovo žestoko protivljenje.
U međuvremenu, Mađarska stvara tenzije ne samo oko Ukrajine – Budimpešta nastavlja da odlaže članstvo Švedske u NATO, pošto je mađarski parlament i dalje jedino zakonodavno telo unutar odbrambenog saveza koji tek treba da potpiše članstvo Švedske.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare