0
Lideri opozicionih partija u Turskoj sastali su se minulog vikenda, kako bi dogovorili strategiju sistema upravljanja zemljom - potez čiji je cilj smena dugogodišnjeg vladara Redžepa Tajipa Erdogana.
U saopštenju nakon radne večere, lideri stranaka su rekli da Turska doživljava „najdublju političku i ekonomsku krizu“ u svojoj istoriji i za to okrivljuju izvršni predsednički sistem.
Oni ističu da je njihov zajednički cilj da transformišu tursku upravu u „ojačani parlamentarni sistem“, a detalje dogovora će objaviti 18. februara.
Predsednika Redžepa Tajipa Erdogana nisu spomenuli po imenu, ali njihov jasan cilj je da nađu način da zajedno rade kako bi ga smenili.
Među liderima na večeri bili su Kemal Kiličdaroglu, šef glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP), Meral Akšener iz nacionalističke Dobre stranke, kao i Ali Babacan iz Partije demokratije i progresa i Ahmet Davutoglu iz Partije budućnosti.
Davutoglu i Babacan su bili suosnivači Erdoganove vladajuće partije – AK, i služili su na najvišim pozicijama, ali su se odvojili da formiraju sopstvene stranke zbog Erdoganove politike.
Druga po veličini opoziciona stranka – prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) nije bila na sastanku.
HDP je bio meta vladinih napada u prošlosti, a mnogi njeni članovi, uključujući bivše lidere, pritvoreni su zbog navodnih veza sa zabranjenim kurdskim militantima.
POGLEDAJTE JOŠ:
Opozicioni kritičari sistem u Turskoj nazivaju „vladanjem jednog čoveka“. Erdogan je za predsednika izabran 2014. godine, u momentu kada je ta funkcija bila ceremonijalnog karaktera. Prethodno je dugih 11 godina proveo na poziciji premijera.
Međutim, turski birači odobrili su 2017. godine promenu sistema vladavine u predsednički sistem koji je proširio Erdoganova ovlašćenja na račun vlade i skupštine, a Erdogan je reizabran naredne godine.
Naredni parlamentarni i predsednički izbori zakazani su za jun 2023. godine.
BONUS VIDEO Istanbul na udaru ledenog talasa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
