0
Omikron, najnovija je varijanta koronavirusa koja je otkrivena i vrlo je izvesno da će biti označe kao "zabrinjavajuća varijanta" od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zbog naizgled brzog širenja u Južnoj Africi i širom sveta, kao i mnogih zabrinjavajućih mutacija, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Njeno pojavljivanje je već dovelo do ograničavanja putovanja, sastanaka na visokom nivou i obećanja proizvođača vakcina da će za svaki slučaj početi da rade na vakcinacima koje su specifične za taj soj.
Ali predstoji joj dug put do toga da svrgne Delta soj sa mesta najdominantije varijante na svetu. A duga lista raznih sojeva koji su isprva uplašili svet, može da pokaže koliko je koronavirus nepredvidiv.
Zabrinjavajuće varijante
SZO oznavača varijante koronavirusa kao one koje izazivaju zabrinutost – ako ispitivanja pokažu da su opasne, ili kao varijante od interesa ili varijante pod nadzorom – ako ne pokažu neki bitan razlog za zabrinutost, prenosi CNN.
Samo pet varijanti koronavirusa trenutno ispunjava uslove da budu kvalifikovani kao zabrinjavajuće varijate – Omikron, Delta, Beta, Alfa i Gama.
Omikron
Prvi uzorak Omikrona ili B.1.1.529 uzet je 9. novembra, prema rečima SZO-a. Primećen je zbog porasta broja slučajeva u Južnoj Africi.
„Čini se da se ova nova varijanta veoma brzo širi“, rekao je Tulio de Oliveira, direktor Južnoafričkog centra za odgovor na pandemiju i inovacije.
Takođe, genetsko sekvenciranje je pokazalo da nosi veliki broj mutacija na spajk proteinu, struktiri na površini virusa koju koristi da se uhvati u koštac sa ćelijama koje inficira.
Neke od tih mutacija su već prepoznate iz drugih varijanti i poznato je da ih čine opasnijim, uključujući i onu pod nazivom E484A – malo izmenjenu verziju mutacije koja se zove E484K koja može učiniti virus manje prepoznatljivim za neka antitela – proteine imunog sistema koji predstavljaju prvu liniju odbrane od infekcije i čine osnovu lečenja monoklonskim antitelima.
Takođe nosi mutaciju zvanu H501Y, koja je i Alfi i Gami dala povećanu prenosivost. Prošle nedelje je saopšteno da je ova mutacija učinila da se virus bolje razmnožava u gornjim disajnim putevima i verovatno čini da se lakše širi kada ljudi dišu, kijaju i kašlju.
Kao i Delta soj, Omikron takođe nosi mutaciju zvanu D614G, koja izgleda pomaže virusu da se bolje veže za ćelije koje inficira.
„Broj mutacija sam po sebi ne znači da će ova varijanta izazvati bilo kakve probleme, iako može povećati verovatnoću da će drugačije izgledati odgovor imunog sistema“, kaže dr Piter Ingliš, bivši predsednik Britanskog medicinskog udruženja za medicinu za javno zdravlje Komitet.
Ono što zabrinjava naučnike je broj mutacija koje utiču na spajk protein. Vakcine koje prave Fajzer, Moderna, Džonson i Džonson, AstraZeneka i druge kompanije – koriste samo male delove ili genetske sekvence virusa, a ne ceo virus i sve one koriste delove spajk proteina da izazovu imunitet.
Dakle promena u spajk proteinu koja ga čini manje prepoznatljivim za proteine imunog sistema i ćelije stimulisane vakcinom, bi predstavljale problem.
Za sada nema dokaza da se to dogodilo, ali ne postoji način da se sazna gledajući samo mutacije. Istraživači će morati da sačekaju i vide da li Omikron izaziva više prodornih infekcija nego druge varijante.
Drugi strah je da bi mutacije mogle da pomognu da virus postane manje podložan tretmanima monoklonskim antitelima. Međutim, SZO kaže da je malo verovatno da će ove mutacije uticati na druge tretmane protiv koronavirusa, uključujući antivirusne lekove koji su u razvoju.
Omikron se svakodnevno otkriva u sve većem broju zemalja, uključujući Južnu Afriku, Bocvanu, Belgiju, Holandiju, Kanadu, Veliku Britaniju, Izrael, Italiju, Austriju, Španiju, Japan i mnoge druge. Potreban je dodatni sloj testiranja iznad standardnih testova, da bi se otkrila infekcija da bi utvrdilo koja varijanta koronavirusa je nekoga zarazila.
Takođe je prerano reći da li Omikron izaziva težu bolest, iako je jedan lekar iz Južne Afrike rekao da njegovi pacijenti imaju blage simptome. Ali lekari se slažu da će vakcinacija verovatno pružiti veliku zaštitu od Omikrona i pozivaju ljude da se vakcinišu ako već nisu.
Fizičke barijere će takođe raditi protiv bilo kog mutiranog virusa. To uključuje maske, pranje ruku, fizičko distanciranje i dobru ventilaciju.
Dok stručnjaci kažu da pažljivo prate situaciju, ima i onih koji su rekli da nisu zabrinuti zbog Omikrona.
„Mislim da ne bi trebalo da paničimo“, rekao je za CNN Robert Gari, profesor mikrobiologije i imunologije iz Lujzijane.
Delta
Delta varijanta koronavirusa je sada dominantnija u većem delu sveta. Delta varijanta čini 99,9 odsto slučajeva u SAD-u, prema rečima Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Takođe je poznata i kao B.1.617.2, važi za izuzetno prenosivu varijantu. Brzo je nadmašio Alfa soj korone u većini zemalja.
Delta je takođe sklon mutaciji na spajk proteinu. Takođe može da izbegne imuni sistem što može značiti da ljudi koji su već jednom bili zaraženi starom varijantom imaju veću verovatnoću da će se ponovo zaraziti. Takođe izmiče efektima tretmana monoklonskim antitelima.
Alfa
Alfa soj je identifikovan kao zabrinjavajući u decembru prošle godine. Brzo je zahvatila Englesku, a zatim čitav svet, brzo postajući i dominantna i u SAD-u. Pokazalo se da je najmanje 50 odsto više prenosiviji od starijih varijanti. Nosi 23 muacije, uključujući i jednu pod nazivom H501Y koja označava povećani prenos. Potpuno je podložan tretmanima monoklonskim antitelima i vakcinama.
Beta
Prvi put je viđena u Južnoj frici i poznate je još i kao B.1.351. Beta varijanta ima mutaciju E484K koja je povezana sa imunim bekstvom i mutaciju H501Y za koju se sumnja da pomaže da sojevi budu zarazniji od drugih.
Pokazalo se da je za 50 odsto više prenosivija od starijih varijanti i da izbegava lečenje dvostrukim monoklonskim atitelima. Testovi krvi i delovanje u stvarnom životu pokazuju da se mogu zaraziti i ljudi koji su se oporavili od korone i koji su vakcinisani.
Proizvođači vakcina su pokušavali da prestignu nove varijante i fokusirali su se na Beta varijantu, pošto od nje naučnici najviše strahuju da će moći da izbegne zaštitu vakcina.
Ovaj soj je prestigla Delta u Južnoj Arici i nikada se nije mnogo proširila u SAD-u, uprkos zabrinutosti koju je izazvala.
Gama
P.1. ili Gama varijanta je brzo zahvatila Brazil, ali se nikada nije mnogo proširila na drugim mestima.
Gama nosi mutacije E484K i H501Y, uz više od 30 drugih. Pokazalo se da izbegava efekte Lilinog tretmana monoklonskim antitelima. Testovi krvi pokazuju da bi mogao delimično da izbegne i prirode i imune odgovore izazvane vakcinom.
BONUS VIDEO: Dr Radmilo Janković – Da li su kovid propusnice ubrzale vakcinaciju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
