Kada joj je rečeno da će jednog dana biti kraljica, Viktorija je izjavila: "Biću dobra". Međutim, nije bila - osim ako se u vrline ne računa ako ste nametljivi, loše raspoloženi i seksualno opsednuti, pišu britanski mediji. Bila je i mnogo drugih stvari, između ostalog štedljiva - na svom zlatnom jubileju, nosila je najbolji šešir koji je kupila u krojačkoj radnju u Vindzoru.
Slika koju danas svi imaju o kraljici Viktoriji jeste da je ona svemoćna carica čiju je dugu vladavinu nadmašila samo kraljica Elizabeta II. U istorijskim knjigama Viktoriju nazivaju „bakom Evrope“ i s pravom kažu da je Velika Britanija dostigla vrhunac tokom njene duge vladavine. Nakon njene smrti 22. januara 1901. četvrtina svetske populacije, koja je činila Britansku imperiju, žalila je za svojom vladarkom, piše Dejli mejl.
Za vreme njene vladavine duge 64 godine, Britanija je pretrpela značajne promene, napredujući od doba razbojnika i javnih pogubljenja u doba železnice, automobila i pojave vazdušnog saobraćaja. Za vreme Viktorije izmišljeni su telegraf, a potom i telefon, a Britanija je bila predvodnik u svetu tehnologije.
Međutim, i pored toga bilo je sedam pokušaja atentata na kraljicu, a tajne koje je odnela u grob možda su ostavile sasvim drugačiju priču od zvanične verzije. Njena ćerka, princeza Beatris, spalila je sve svoje dnevnike – više od 120 tomova u kojima je detaljno opisano sve što je kraljica radila i govorila.
Kakvu bi priču ti dnevnici mogli da ispričaju. Dok je javno oplakivala gubitak svog voljenog supruga princa Alberta, noseći crninu od njegove smrti 1861. do sopstvenog odlaska četrdeset godina kasnije, Viktorija je ostavila tajne instrukcije da nakon smrti fotografiju njenog ličnog asistenta Džona Brauna treba da stave u njenu ruku pre nego što zatvore kovčeg.
Da li je Braun bio njen ljubavnik? Da li je njen indijski sluga Abdul Karim, poznat kao „Munši“, takođe bio njen ljubavnik? Ne postoje načini da se to sazna, verovatno su oba muškarca imala intimni odnos s njom.
„Mučile su je neispunjene želje“, objašnjava biograf Gajls Sentobin, opisujući njene porive kao „divlje čežnje“. Pa ipak, Viktorija je odavala utisak najuspešnije kraljice koja je ikada sela na presto. „Viktorijanska era“ je bila usmerena na pristojnost, moral, monogamiju.
Njen deda bio je „ludi“ kralj Džordž III, a kada je imala šest meseci, njen ujak je nasledio tron kao Džordž IV. Posle njega kralj je postao Viktorijin ujak, Vilijam IV. Tada je njena guvernanta stavila parče papira pred mladu princezu. Gledajući u to, mlada Viktorija je polako rekla: „Vidim da sam bliže prestolu nego što sam mislila“.
Mešala se u političke procese, imenovanje ministara, protivila se pravima žena. Ipak, kako su godine prolazile, političari su bili primorani da priznaju da u svetu koji se brzo menja niko ne može da se meri sa Viktorijom zbog njenog iskustva.
Ljubav njenog života, čak i ako je bilo drugih, bio je njen rođak princ Albert od Saks-Koburga i Gote. O braku se raspravljalo još kada je Viktorija imala dve godine, ali uprkos ugovorenom braku, zajednica Alberta i Viktorije bila je uspešna.
Želela je da njen suprug dobije titulu kralja, ali u tom naumu nije uspela – vlada je odbila njen zahtev, jer je Albert bio strani državljanin.
Par je imao svoje svađe – Albert je povremeno bio primoran da se zaključa u svoju radnu sobu, jer je kraljca imala divlju narav, ali nakon njegove smrti, razmišljala je o samoubistvu. Njen biograf smatra da je imala nervni slom, čiji su efekti trajali narednih deset godina.
Tako da se Viktorija povukla iz javnog života. Pojedini kraljevski analitičari navode da je ponekad provodila i po pet meseci u Škotskoj u svom dvorcu Balmoral.
Najbolje čemu su se njeni podanici mogli da se nadaju ukoliko su poželeli da je vide bilo je da sačekaju njenu svakodnevnu vožnju kočijom.
Tokom svog života i kasnije Viktorija je postala legenda, sinonim za veličanstvenost i dugovečnost britanske monarhije.