Ključni izbori za evropske autokrate biće u održani u apilu, sa izuzetkom BiH gde će se glasati na jesen. Parlamentarni izbori u Mađarskoj biće održani 3. aprila, istog dana kada će se veliki prijatelj mađarskog premijera Viktora Orbana - Aleksandar Vućić, boriti za opstanak na vlasti u Srbiji. Tri nedelje kasnije, 24. aprila Slovenci izlaze na birališta na prevremene parlamentarne izbore. Nakon toga, u oktobru nas očekuje napeta izborna trka u Bosni i Hercegovini.
Orban je već duže vreme u sukobu sa čelnicima EU, koji veruju da je vreme za odlazak čoveka koji je ocenjen kao autoritarni lider. Na crtu Orbanu, koji je na premijerskoj funkciji već 12 godina, izlazi samo jedan čovek – zajednički kandidat opozicije Peter Marki-Zaj. Kako je ranije govorio u intervjuu za „Novu“, šanse za pobedu itekako postoje.
„Nakon 12 godina vladavine Viktora Orbana, opozicija je konačno shvatila da je jedini način da pobedimo njegovu stranku Fides zajednički kandidat koji će predvoditi opozicione partije u borbu“, rekao je Marki-Zaj nedavno za naš list.
Navode opozicionog kandidata potvrđuju i predizborne ankete, koje pokazuju da podrška Orbanovom Fidesu slabi, dok nezavisni kandidat Marki-Zaj beleži sve veću podršku naroda.
Opozicione stranke slovenačke levice više puta su zatražile ostavku vlade i održavanje prevremenih parlamentarnih izbora, zbog, kako kažu, autoritarnog stila vladanja sadašnje vladajuće koalicije desnog centra i lošeg upravljanja epidemijom virusa korona.
Takvi zahtevi odjekivali su i na demonstracijama protiv aktuelne Vlade Janeza Janše i kovid mera, koje su krajem prošle godine održani u Sloveniji, te su parlamentarni izbori zakazani za 24. april.
Najmanje 20.000 demonstranata u Sloveniji pozvalo je na ostavku Vlade i vanredne izbore, a organizatori kažu da ih je bilo 40.000. Na skupu u glavnom gradu Ljubljani učestvovali su sindikati i opozicione stranke.
Postoji realna opasnost da će se ponoviti situacija od pre četiri godine, kad je Janšina stranka bila relativni izborni pobednik, ali zbog malog koalicionog potencijala nije uspela da oformi vlast, pa je Vladu levice i centra sastavio Marjan Šarec. Njegova Vlada se nakon manje od dve godine razišla, ostavivši iza sebe političku nestabilnost u fragmentisanom parlamentu i podeljenom društvu.
Prema predizbornim anketama, desničar Janša ne uživa veliku podršku javnosti.
Očekuje se da će opozicioni blok Socijaldemokrata (SD), Levice (L), Liste Marjana Šareca (SMŠ) i Stranke Alenke Bratušek dobiti veći broj mandata od desnice i tako uspeti da formira vladu koju bi vodio čelnik stranke koja osvoji najveći broj glasova.
Janša odbija kritike levice, a kao svoje adute navodi činjenicu da je njegova vlada preuzela kormilo države u teškim uslovima, čime je izbegnut jači udarac pandemije na ekonomiju.
Izbori za članove Predsedništva BiH, ali i predsednika Republike Srpske zakazani su za 2. oktobar. Iako još uvek nije objavljeno da li će lider Saveza nezavisnih Socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik biti kandidat za Predsedništvo BiH, očekuje se da će tražiti drugi mandat.
Ista stranka će dati i kandidata za predsednika Republike Srpske, što će izvesno biti Željka Cvijanović. Opozicija je odlučila da deset meseci ranije saopšti ime svog kandidata za predsednika RS – potpredsednica Partije demokratskog progresa (PDP) Jelena Trivić.
„Pozivam sve ljude koji vole RS, koji žele da sačuvamo i očuvamo narod, da se pridruže ovoj odlučujućoj utakmici, svako na svoj način, da sklopimo dogovor za dobar život koji će biti početak promena i stvaranja jake, uspešne i vredne RS“, kazala je Trivićeva nakon objavljivanja kandidature.
Najavila je da će se boriti protiv korupcije i kriminala, koja je „omogućila jednom broju ljudi da se enormno obogate, a druge odvela u siromaštvo“.
„Moja kampanja neće biti negativna, već vedra i vesela. Neću igrati prljavo, već ću igrati poštenu utakmicu i tako ću da pobedim“, navela je ona.
Tridesetosmogodišnja Jelena Trivić je narodni poslanik, doktor ekonomskih nauka i profesor je na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. Kandidat za člana Predsedništva BiH iz opozicije biće najverovatnije iz Srpske demokratske stranke (SDS), a najozbiljniji kandidati za tu funkciju su Mirko Šarović i Milan Miličević, načelnik Teslića.
BONUS VIDEO Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: