4
Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO saveza sastali su se nedavo u Briselu kako bi razgovarali o obezbeđivanju vojne pomoći za Ukrajinu, na koju je pre nešto više od mesec dana Rusija izvršila invaziju. Od tada je primetna razlika u retorici NATO-a, koji se sada fokusira na tri moguća scenarija eskalacije rata.
Pre svega, NATO još uvek pokušava da izbalansira između toga da Ukrajini pruži vojnu podršku koja će joj biti dovoljna da se odbrani, a da ne bude direktno uvučen u sukob.
Ipak, ukrajinska vlada još uvek eksplicitno poziva na sveobuhvatnu pomoć, piše BBC.
Ukrajinske vlasti naglašavaju da je pomoć hitno potrebna, kako bi postojale ikakve šanse da se zemlja odbrani od nadolazećeg napada Rusije na Donbas. Najnoviji zahtev Ukrajine podrazumeva isporuku NLAV protivtenkovskog oružja napredne generacije, Stinger i Starstreak protivtenkovske i protivvazdušne rakete koje su njene snage već koristile.
NATO je pristalo na ovu isporuku, ali Ukrajina želi više – tenkove, ratne avione, bespilotne letelice i napredne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi se suprotstavili sve češćim ruskim vazdušnim udarima raketama dugog dometa.
Odgovor na ovo pitanje je bojazan od eskalacije koja bi mogla da bude pogubna po čitav svet.
Dakle, rizik da Rusija pribegne upotrebi taktičkog nuklearnog oružja, kratkog dometa, ili da sukob preraste u širi evropski rat predstavlja bojazan za evropske lidere, a između ostalog i „ulozi“ su vrtoglavo visoki.
Više od 30 zemalja pružilo je vojnu pomoć Ukrajini, uključujući milijardu evra donacija koje su stigle iz Evropske unije i 1,7 milijardi dolara iz Sjedinjenih Država.
Takođe, donirane su i zalihe oružja, municije i odbrambene opreme poput protivtenkovskih i protivvazdušnih raketnih sistema, koji uključuju koplja koja su protivtenkovsko oružje na ramenu koje ispaljuje rakete i Stingers koji su prenosivo protivavionsko oružje poznato po korišćenju u Avganistanu za borbe protiv sovjetskih avion. Uz to, dve članica pakta dale su i više nego što se od njih očekivalo- Ukrajina je od Čeha dobila tenkove T72, a od Slovaka moćni S-300.
Zbog toga, mnogi smatraju da NATO ipak razmišlja o eskalaciji rata, zbog čega zapadna ministarstava odbrane razmatraju potencijalne scenarije koji bi mogli da uslede.
Ovo su tri glavne opcije:
Prev+ma prvom scenariju, do eskalacije može doći nakon što protivbrodska raketa koju je isporučio NATO bude ispaljena od strane ukrajinskih snaga u Odesi i tom prilikom pogodi ruski ratni brod u Crnom moru.
Pročitajte još:
Pretostavlja se da bi u tom trenutku na brodu bilo minimum 100 mornara i desetine marinaca. U tom slučaju, ruski predsednik Vladimir Putin bi bio pod pritiskom da odgovori.
Druga opcija je da ruske snage gađaju konvoj vojne opreme koji dolazi iz neke od države članica NATO-a, poput Poljske ili Slovačke, u Ukrajinu. Ako bi tokom napada bilo žrtva na strani članica Alijanse, to bi znacilo da po članu 5 NATO Ustava mora da se reaguje, što bi znacilo da sve članice saveza moraju da stanu u direktnu odbranu napadnute zemlje.
Naposletku, usled žestokih borbi u Donbasu mogla bi da se dogodili eksplozija u industrijskom objektu koja rezultira oslobađanjem toksičnih hemijskih gasova. Iako se to već dogodilo, nije bilo prijavljenih smrtnih slučajeva. Ali ako bi to rezultiralo masovnim žrtvama i ako bi se utvrdilo da su ga namerno izazvale ruske snage, NATO bi bio obavezan da odgovori.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Masovne žrtve u Buči
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
