1
Prljava tajna svetske industrije mode je ta da većina odeće koju zapadne sile doniraju završi u deponiji na drugom kraju sveta. Nedeljno, od 15 miliona komada korišćene odeće koja je data u dobrotvorene svrhe, skoro polovina je bezvredna. Akra, glavni grad Gane, postao je smetlište odeće i ekološka katastrofa, izveštava ABC.
Pročitajte još:
Kako se globalna potrošnja odeće povećava, „brza moda“ poznatih brendova kao što su H&M, Zara, Target i dr, stvara ekološku katastrofu u Gani, zemlji u zapadnoj Africi, piše ABC.
Na obalama lagune Korle u Akri, glavnom gradu Gane, nalazi se brdo nastalo od neželjene odeće. Ova odeća, poslata u Ganu da se preproda i ponovo koristi, uglavnom ima dobrotvorno poreklo. No kako stigne u lošem stanju, završi na deponiji.
Odeća uglavnom stigne u narandžastim plastičnim kesama, pred zoru, pre nego što se grad probudi. Deo odeće nastaviće put u druge afričke zemlje kao što su Obala Slonovače i Burkina Faso. Međutim, veći deo će završiti u najvećem afričkom second-hand marketu – na pijaci Kantamanto – užurbanom lavirintu sa oko 5 hiljada prodavaca i štandova gde je takmičenje oko pažnje i novca kupaca surovo.
Emanuel Adžab je jedan od najznačajnijih dobavljača odeće na pijaci. „Imam oko 100 do 150 stranki koji kupuju od mene, i posle sami preporodaju tu robu“, rekao je. Adžabov biznis omogućio je posao za sve članove njegove porodice, ali i dodatni kapital koji može da investira – uspeo je da osnuje građevinsku kompaniju.
Međutim, industrija odeće nije kao što je nekad bila, kaže. „Kada sam počeo da se bavim ovim poslom pre 17 godina, odeća je bila kvalitetnija. Sada nam šalju veoma lošu robu“.
„U Gani je zovemo ‘obroni wawu’ – odeća belog mrtvaca“.
Adžab kupuje bale odeće, no kako je većina odeće nepopravljivo oštećena, našao se u problemu. „Ovo je uvreda! Ako pretpostavimo da si svojim parama kupio ovu balu, kako ćeš preživeti?“ Zbog lošeg kvaliteta, većina odeće završi na deponiji. Zemlje koje šalju odeću nemaju praksu da filtriraju nenosivu odeću. „Žao mi je što ovo govorim ali čini mi se da ljudi u Evropi, Australiji i Americi misle da mi nismo ljudska bića. Čak i da vam neko dođe na vrata i prosi za odeću, sumnjam da biste mu dali komad iz đubreta. E pa, to mi dobijamo!“
Kako „brza moda“ stvara tone otpada
Veliki broj nekvalitetne odeće koja stiže na Kantamanto pijacu glavni je pokretač velike ekološke krize u Gani. Drugi faktor je ogromna količina odeće koja se proizvodi širom sveta – od 2000. godine, proizvodnja kao i kupovina odeće na svetskom nivou se duplirala.
Problemi ove vrste ubrzali su se pojavom takozvane „brze mode“ – jeftinije nekvalitetne odeće. Fabrike su podstaknute da rade non-stop da bi brzo proizvodile odeću koja preplavljuje tržište.
Glavni uzrok: promenljivi modni trendovi. Glavna posledica: ogromna količina otpada.
2018. godine, brend Burberi izazvao je buru kritika kada se saznalo da je uništio zalihu odeće vrednu 50 miliona dolara. Iste godine, H&M, je prijavio neprodatu odeću u vrednosti 5 milijarde dolara.
Američka aktivistkinja Liz Rikets i njena organizacija OR Faundejšon, više od decenije prate i dokumentuju katastrofu tekstilnog otpada u Gani. „Mnogi brendovi prekomerno proizvode“, izjavila je kriveći velike modne kuće za ovu krizu otpada.
Međutim, veruje, da su potrošači „donekle saučesnici“: „Doprinosimo hiperprodukciji odeće tako što smo odlučili da je pogodnost (pronalaženja komada odeće koji nam po veličini i boji odgovara) naše ljudsko pravo.“, objasnila je. Kada nova odeća izađe iz mode, veliki deo završi u đubrištu.
Oko 6 miliona komada odeće napuste pijacu Kantamanto svake nedelje, i završi na deponiji. Akra ima kapacitet da procesuje oko 2 hiljade tone đubreta na dan. Zbog tekstilne industrije – grad proizvodi duplo više đubreta. „Mi smo deponija zapadnjačke tekstilne industrije“, izjavio je Solomon Noi, menadžer deponije glavnog grada Gane.
Svetska banka je 2013. godine investirala u projekat deponije Kpone, koja je stvorena da bi se rešio problem taloženja đubreta. Bilo je planirano da radi 15 godina, no napunila se za 5.
Nezvanične deponije mogu se videti svugde po gradu – uključujući i kulu đubreta u laguni Korle pored koje je sirotinjski kvart Stari Fadama u kome živi 100 hiljada ljudi, uglavnom migranti iz severne Gane koji nemaju gde da odu.
Trideset miliona ljudi živi u Gani, i trideset miliona komada odeće stiže u Ganu svakih dve nedelje. Biće potrebno stotine godina da se sintetički tekstil razgradi. Ipak, samo 160 tona dnevnog tekstilnog otpada završi na deponijama. Tokom sezone monsuna, tropske oluje odnesu veliki deo odeće, koja zapuši kanalizaciju, doprinese poplavama, razmnožavanju komaraca i bržem širenju bolesti.
Tekstil koji stigne do mora nanosi još veću štetu. Dok lakši materijali plutaju i vrate se na obalu, teži se talože i kreću okeanskim strujama praveći „pipke“, kako ih lokalci zovu. „Uglavnom su dugački između 2 i po i 9 metara, i široki oko metar“, objasnila je Rikets.
Solomon Noi, koji pokušava da spase svoju zemlju od ove kapitalističko-ekološke katastrofe, ima poruku za industriju second-hand odeće ali i za pojedince: „Nisam siguran da li se ikada svesno pitate gde ide odeća koju donirate. Ali ako dođete ovde i vidite sopstvenim očima kako ona utiče na našu egzistenciju, shvatićete da je možda bolje da nam vi[e ne uvaljujete vašu staru odeću“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
