Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

U Portugalu od otpadnih voda proizvode i pivo. U pitanju je veoma sofisticirana tehnologija prerade koja je jako skupa, pa se ne koristi u komericijalne svrhe, već da se pokaže šta sve može da se uradi sa vodom.

Portugalci su u želji da približe građanima značaj i mogućnosti koje pruža proces recikliranja u jednoj lisabonskoj fabrici od otpadnih voda napravilii čak i pivo. Nije, naravno, reč o proizvodnji u komercijalne svrhe, već o maloj seriji kraft piva čiji je cilj da ukaže za šta sve može da se koristi reciklirana voda.

Naime, fabrika vode Alkantara u Lisabonu godišnje prečisti oko 2,5 miliona kubnih metara otpadne vode.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

„Voda je bogatstvo i od nas ljudi najviše zavisi kako ćemo je i koliko iskoristiti“, priča Markos Batista, direktor komunikacija u kompaniji „Akvadotežo Atlantiko“, koja rukovodi fabrikom.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

U njihovoj nadležnosti je sistem za upravljanje otpadnim vodama u Lisabonu i više okolnih lokalnih samouprava, a deo su grupe „Akva de Portugal“, koja deluje na nacionalnom nivou i u državnom je vlasništvu.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

Batista je grupu novinara iz Srbije, koji su u Portugalu boravili u okviru programa upoznavanja najboljih praksi Evropske unije „Puls Evrope“, proveo kroz fabriku – od bazena sa prljavom otpadnom vodom neugodnog mirisa do dela gde, posle biološkog i hemijskog tretmana, izlazi voda koja može da se upotrebljava u industriji, za pranje ulica, zalivanje bašta i vinograda.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

Od mulja, koji se u ovom procesu izdvoji, pravi se i biomasa, oko 90.000 tona godišnje, a proizvode i struju za sopstvene potrebe – 18 gigavata godišnje.

U fabrici su jako ponosni na činjenicu da se deo prerađene vode vraća u reku Težo koja protiče kroz Lisabon i u koju su se nakon ovakvog tretiranja vratile brojne vrste riba, pa čak i delfini.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

Naravno, najveće interesovanje kada je u pitanju njihovo poslovanje privlači pivo pod nazivom „Vira“, proizvedeno ni manje ni više nego od reciklirane vode.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

„Naš osnovni zadatak je tretman otpadnih voda i većina reciklirane vode nakon konvencionalnog tretmana koristi se u industriji, za zalivanje, za pranje ili se vrati u reku Težo. Međutim, mali deo nastavimo da prerađujemo i na kraju dobijamo naše pivo „Vira“. Ono je napravljeno iz želje da promenimo svest ljudi i pokrenemo novi način razmišljanja građana na koji način možemo koristiti vodu“, objašnjava.

U fabrici su svesni da ima i onih koji sa nevericom i čuđenjem gledaju na ovaj potez, ali veruju da je i to dobar način da se počne priča o reciklaži i cirkularnoj ekonomiji. Pivo „Vira“, što na portugalskom može da znači i „naiskap“, poklanjaju prijateljima i poslovnim partnerima i za ove četiri godine koliko ga proizvode svega nekoliko ljudi im je reklo da im se pivo ne sviđa.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

„U pitanju je veoma sofisticirana tehnologija prerade vode koja je jako skupa, pa je zato ne koristimo za velike količine, već isključivo da pokažemo da možemo to da uradimo i da ukažemo šta je budućnost“, ističe Batista.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

U ovoj kompaniji navode da im nije namera da izlaze sa ovim načinom proizvodnje piva na tržište, ali veruju da će neko u budućnosti iskoristiti njihovu tehnologiju u komercijalne svrhe. Priznaju da se među proizvođačima priča o njihovom proizvodu, ali su mnogi još uvek rezervisani.

„Recimo, pričali smo sa „Hajnekenom“ i oni su nam rekli: „Ako tu tehnologiju proizvodnje prihvati neki veliki brend, poput recimo ‘Kokakole’, ona će zaživeti i među ostalima na tržištu. Međutim, ako bi neki osrednji ili manji proizvođač izašao sa tim, verovatno bi ga izolovali zbog tog poteza“, prenosi Batista neke od utisaka dok gostima iz Srbije na krovu fabrike, oplemenjenom biljkama, služi pivo od reciklirane vode.

Okretanje suncu i vetru

Portugal se, kao zemlja sa više od 300 sunčanih dana godišnje u svojoj energetskoj tranziciji, okrenuo solarnoj energiji, ali i energiji vetra, koji je isto značajan izvor zbog blizine Atlantskog okeana.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

U kompaniji „Energija Portugala“ (EDP) objašnjavaju da je zemlja 1990. godine uvozila oko 90 odsto energije, što je činilo jednom od energetski najzavisnijih članica Evropske unije, dok je sada taj uvoz na oko 60 odsto, što je evropski prosek. U odnosu na 2005. godinu kada je počelo uvođenje obnovljivih izvora energije danas se proizvodi pet puta više energije vetra, a cena solarne energije je pala čak 10 puta.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

Rezultat energetske tranzicije je, kako tvrde u EDP-u, što je cena struje u Portugalu među najnižim u Evropi. Grupa EDP, koja je nastala pre skoro pola veka spajanjem 14 elektrodistribucija, a tokom devedesetih je privatizovana, danas je najveća portugalska energetska kompanija, aktivna na 29 tržišta u svetu.

EDP je u Alkevi izgradio najveću ploveću solarnu elektranu u Evropi, a pokrenuli su i projekat postavljanja vetroturbine na platformama u okeanu. U Portugalu se sada, kako tvrde u tamošnjem ministarstvu energetike i ekologije, oko 60 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, a za tri godine očekuju da taj procenat bude 80 odsto.

PROČITAJTE JOŠ:

Od termoelektrane do muzeja

Portugal je 2021. godine zatvorio i poslednju termoelektranu. U jednom od takvih postrojenja, u samom Lisabonu na obali reke Težo, otvoren je Muzej umetnosti, arhitekture i tehnologije MAAT. Deo muzeja zauzima postavka koja verno pokazuje kako se iz uglja proizvodila električna energija u ovoj termoelektrani koja je otvorena početkom prošlog veka, a ugalj je u nju brodovima dovožen čak iz Engleske.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

Portugalci stižu u Golubac

Grupo NOV, portugalska kompanija koja posluje na svetskom tržištu, gradiće solarnu elektranu i vetropark u Golupcu.

„Mi se već više od 10 godina interesujemo za projekte u Srbiji. Nadamo se da ćemo do juna dobiti sve potrebne dozvole i da ćemo početi gradnju ove godine. Ako sve bude išlo po planu, godinu dana posle početka gradnje očekujemo da postrojenja počnu da rade” objasnio je Karlos Konseikao, izvršni direktor grupe za životnu sredinu i energiju. Planirana je proizvodnja od 35 GWh godišnje, a investicija je vredna 30 miliona evra.

Foto:Jelena Bulajić/Nova.rs

BONUS VIDEO: Miketić: Tempirane ekološke bombe ispod Beograda i u centru Pančeva

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar