Nurijel Rubini: 10 dokaza da nas čeka nova Velika depresija

"Nikad nije dobro vreme za pandemiju, ali je ovo posebno loše vreme za svetsku ekonomiju. Svet je već išao u "savršenu oluju" finansijskih, političkih i ekoloških rizika, a sad je sve to pojačano pandemijom, piše profesor Nurijel Rubini.On predviđa "Veću depresiju" (osvrt na Veliku depresiju 1930-tih godina) tokom naredne decenije, i za to ima dokaz u 10 ključnih trendova:

Deficiti i sa njima povezani rizici

Politički odgovor na krizu Covid-19 bio je ogromno zaduživanje država, u vreme kada je javni dug u većini država već bio visok, a u nekima i neodrživ.Još gore, mnoga domaćinstva izgubila su prihod, što znači da je dug i privatnog sektora postao neodrživ, što će voditi u masovni bankrot.

Demografska bomba

Covid-18 kriza pokazala je da će mnogo veći deo javne potrošnje biti usmereno ka zdravstvenom sektoru, i da je univerzalna zdravstvena zaštita neophodnost, a ne luksuz, piše Nurijel Rubini. Ali, pošto većina razvijenih ekonomija ima sve brže stareće stanovništvo, takva zdravstvena zaštita će imati za posledicu dalji rast javnog duga u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti.

Rizik deflacije

Uz izazivanje duboke recesije, ova kriza proizvodi i ogroman višak u proizvedenim dobrima (neiskorišćene mašine i kapaciteti), kao i u radnoj snazi (velika nezaposlenost). To vodi i padu cena raznih dobara kao što je nafta i industrijski metali, kao i riziku od nesolventnosti i deflaciji duga.

Monetarna kriza

Dok centralne banke pokušavaju da se izbore s deflacijom, postoji rizik rastućih kamata, pa će monetarne politike morati da postanu još nekonvencionalnije. Vlade će morati da ulaze u fiskalni deficit da bi izbegle depresiju i deflaciju.

Digitalni poremećaj ekonomije

Digitalna disrupcija (poremećaj) je na snazi već godinama, jer su gotovo sve klasične industrije suočene sa novim konkurentima koji im uz pomoć digitalnih platformi uzimaju posao i klijente. To će se, smatra Rubini, ubrzati. Kompanije, suočene sa krizom nabavke iz dalekih zemalja, okrenuće se skupljim domaćim resursima. Ovo će ubrzati i proces automatizacije, što će biti dodatni pritisak na plate i radnu snagu, a što će dalje voditi rastu nacionalizma, populizma i ksenofobije.

De-globalizacija

Pandemija je već dovela do balkanizacije i fragmentacije tržišta. Većina zemalja će pojačati protekcionističke mere da bi sačuvale domaće firme od globalnih poremećaja. Post-pandemični svet će imati jače restrikcije na transfer dobara, kapitala, usluga, tehnologija i podataka. To se već događa na tržištu farmaceutskih proizvoda, hrane i medicinske opreme.

Rast populizma

Taj trend će dovesti i do rasta populizma i nacionalizma, usred masovne nezaposlenosti i rastuće nejednakosti. Stranci će u svakoj državi postati žrtvena jagnjad, jer nekoga je potrebno okriviti za sve probleme. "Plave kragne" i niži srednji sloj će postati nosioci tih pokreta.

Geostrateški rat Amerike i Kine

Trampova administracija već krivi Kinu za pandemiju, a Kinezi odgovaraju da je to teorija zavere kojom Amerikanci pokušavaju da zaustave miran rast Kine i smenu na prestolu svetskih sila. Razdvajanje ove dve ogromne ekonomije u trgovini, tehnologiji i investicijama će se intenzivirati. Još gore, sledi nam novi hladni rat između Amerike i njenih rivala - ne samo Kine, već i Rusije, Irana, i Severne Koreje.

Sajber i vojni sukobi

Sajber sukobi u osvit novih američkih izbora, mogli bi, smatra Nurijel Rubini, da vode čak i do klasičnih vojnih sukoba. Privatni tehnološki sektor će biti još jače uključen u vojni i bezbednosni kompleks u Americi

I na kraju... ekologija

Poslednji rizik koji ne smemo ignorisati, smatra Rubini, jeste ekološki. Epidemije koje se stalno pojavljuju (HIV, Sars, H1N1, Mers, Ebola, Covid-19) su katastrofe koje je izazvao čovek, slabim zdravstvenim i sanitarnim standardima i zloupotrebom prirodnih sistema.Rubini zaključuje da ulazimo u dekadu očaja, i da bi do 2030. kompetentnije političko rukovodstvo i tehnologija mogli da nas izbave, ali samo u slučaju da preživimo "Veću depresiju" koja je neizbežna.