4
Novinar Dojče vele (DW) javlja se uživo za N1 iz Garcvajler Norda, gde je energetski gigant RWE kopao ugalj, i kaže da lokalni građani ne žele rudarenja u njihovoj okolini. Takođe navodi da vlast ranije "nije htela da prlja Nemačku", ali da se sve promenilo od invazije Rusije na Ukrajinu, kao i da bi, kako nemački kritičari navode, percepcija Srba bila drugačija povodom rudnika litijuma kad bi se i u Nemačkoj kopalo.
„Još se ne kopa u nekim većim razmerama, ali hteli bi da kopaju, jer je Nemačka bogata sirovinama, rudama… Pogotovo rudama koje su potrebne za moderne industrije. Ima dugu tradiciju rudarenja, a koja je u poslednjih nekoliko dececenija smanjena iz političkih razloga. Bilo je jeftnije i jednostavnije nabavljati stvari iz inostranstva“, navodi novinar.
Kako je naveo, „vlasti nisu htele da prljaju Nemačku“.
„Politika nije htela da komplikuje, da ne prlja Nemačku i da smanji otpor među građanima. Ali, zbog rata u Ukrajini, tj. ruske agresije u Ukrajini sve se to promenilo. Bili su zavisni od ruskog gasa i zato se menja percepcija u Nemačkoj. Vlada ulaže u istraživanje novih nalazišta, novih rudnika. Milijarde evra se pominju samo za istraživanje potencijalnih lokacija za rudarenje„, ističe naš sagovornik.
Kritičari u Nemačkoj, objašnjava, kaže da bi ljudi u Srbiji pokazivali manji otpor prema rudarenju litijuma kada bi se i u Nemačkoj kopalo.
„Kritičari u Nemačkoj kritikuju nemačku vladu i kažu da bi percepcija među građanima u Srbiji, među aktivistima, političkom opozicijom bila i drugačija po pitanju rudarenja litijuma, kada bi se u većoj količini rudarilo i u Nemačkoj. Za sada se kopa u manjim količinama, kako bi se utvrdilo kojeg je kvaliteta, da li se isplati tamo raditi. Poruka je ‘Kopajte u Nemačkoj i tako povećajte pecepciju spolja’“, ističe on.
Pročitajte još:
4
34
35
Rudarenja su najveća, navodi, u Rurskoj oblasti i na istoku Nemačke, na granici sa Českom, a trenutno se nalazi na lokaciji gde je i bilo rudarenja firme RWE. U pozadini se nalaze bageri, jalovišta i nema zelenila. Sa ovog mesta je, kaže Matić, raseljeno oko deset sela i više hiljada ljudi.
Ipak, kako navodi, prema Nemačkom zakonu predviđeno je da firma koja vrši rudarenje mora da radi i na obnovi zemljišta i vraćaju područja u izvornom obliku. Takođe, kako kaže, to je ipak nemoguće.
„Postoji obaveza one firme koja radi na eksploataciji rude, energetske firme RWE u ovom slučaju, da pokuša da vrati područje u nešto što je slično izvornom obliku. Postoje programi renaturacije i i RWE je postavio ploče sa informacijama, gde se kaže šta se radi na renaturaciji. Bilo je plana da na ovom području budu jezera, ali je pitanje ko će finansirati i šta će biti sa tim“, zaključuje novinar DW za N1.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare