0
U vreme pandemije koronavirusa ljudi su osim gomilanja zaliha tolatet papira i hrane širom sveta počeli da u izolaciji da stvaraju zalihe lekova, a dva najveća svetska proizvođača, Kina i Indija, krenuli su u masovnu proizvodnju, jer potražnja postaje veća od ponude. Međutim, ovaj fenomen sa sobom je doneo i jednu veliku opasnost, na koju je počela da upozorava i Svetska zdravstvena organizacija, a to je distibucija lažnih lekova, posebno onih za koje se tvrdi da pomažu u lečenju COVID-19.
Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija, skrenula pažnju da korišćenje ovih lekova može imati teške nuspojave, a jedan naučnik izneo je zabrinjavajuću procenu da bi zbog poplave lažnih lekova za lečenje koronavirusa mogli da imamo paralelnu pandemiju.
Kako piše BBC, u nedelji u kojoj je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju koronavirusa, Interpolova jedinica za borbu protiv globalnog farmaceutskog kriminala pokrenula je „Operaciju Pangea“, koja je za nedelju dana obavila 121 hapšenje u 90 zemalja i zaplenila opasne lekove u vrednosti više od 14 miliona dolara.
Od Malezije do Mozambika policija je zaplenila desetine hiljada lažnih maski za lice i lažnih lekova. Distributeri tvrde da mnogi među njima mogu da „izleče“ koronavirus.
„Ilegalna trgovina takvih lažnih medicinskih potrepština usred krize javnog zdravlja potpuno je nepoštovanje ljudskih života“, smatra glavni sekretar Interpola Jirgen Štok.
Prema podacima SZO lažna medicinska roba – u koju spadaju lekovi koji mogu biti i kontaminirani, oni koji sadrže pogrešan sastojak ili nemaju aktivnog sastojka ili oni kojima je istekao rok trajanja – na tržištu zemalja sa niskim i srednjim primanjima vredi više od 30 milijardi dolara.
„Najbolji ishod je da takvi lažni lekovi verovatno neće izlečiti bolest kojoj su namenjeni i neće imati posledice“, kaže Pernet Bourdilion Esteve iz tima SZO koji se bavi falsifikovanim medicinskim proizvodima.
On istovremeno i upozorava da je „najgori mogući ishod da će oni aktivno da nanesu štetu zdravlju jer mogu da sadrže toksične sastojke“.
Globalna finansijska industrija vredi više od bilion dolara. Veliki lanci snabdevanja protežu se od ključnih proizvođača u Kini i Indiji, preko skladišta za pakovanje u Evropi i Južnoj Americi i Aziji, do distributera koji lekove šalju u svaku zemlju sveta.
„Danas verovatno ništa nije toliko globalizovano kao lekovi“, kaže Esteve. Međutim, kako se svet sve više zatvara, lanac snabdevanja već pomalo puca.
Nekoliko farmaceutskih kompanija iz Indije za BBC je kazalo da sada funkcionišu sa 50 do 60 posto od uobičajenog kapaciteta. S obzirom na to da indijske kompanije s 20 posto učestvuju u snabdevanju svih osnovnih lekova za afrički kontinent, afričke države će biti posebno pogođene novonastalim stanjem.
Efraim Firi, apotekar u Lusaki, Zambija, kaže da se nestašica već oseća:
„Lekova nam već ponestaje i mi ih nastojimo nadomestiti, a zapravo smo nemoćni jer je veoma teško doći do novih zaliha, posebno lekova poput antibiotika i onih za lečenje malarije.“
Muku muče i proizvođači i dobavljači jer su sirovine za izradu tableta sada toliko skupe da neke kompanije jednostavno ne uspevaju nastaviti s radom.
Jedan pakistanski proizvođač lekova kaže da je ranije sirovine za antimalarijski lek hidroklorokin nabavljao za oko 100 američkih dolara po kilogramu, ali danas se cena povećala na čak 1.150 američkih dolara po kilogramu.
I dok sve veći broj zemalja uvodi potpunu blokadu, problem ne predstavlja isključivo smanjena proizvodnja već i povećanje potražnje jer ljudi u celom svetu panično stvaraju zalihe osnovnih lekova.
Kombinacija smanjene ponude i povećane potražnje razlog je zbog koga SZO upozorava na opasno povećanje proizvodnje i prodaje lažnih lekova.
„Kad ponuda ne namiruje potražnju, stvara se okruženje u kome će se potražnju pokušati nadomestiti lažnim lekovima ili onima slabijeg kvaliteta“, kaže Esteve.
Iz razgovora s farmaceutima i kompanijama za proizvodnju lekova širom sveta može se saznati da je trenutno na udaru globalno snabdevanje lekovima protiv malarije. I to je usledilo od kad je američki predsednik Donald Tramp spomenuo da klorokin i srodni hidroksiklorokin pomažu u lečenju koronavirusa, što je doveo do globalne potražnje za ovim lekom namenjenom lečenju malarije.
SZO i dalje upozorava da ne postoji čvrsti dokaz prema kome su ti lekovi uspešni u lečenju virusa koji prouzrokuje COVID-19 S obzirom na povećanu potražnju, BBC je ustanovio da su već sada u opticaju velike količine lažnog klorokina u Demokratskoj Republici Kongu i Kamerunu.
Antimalarijski lek klorokin u uobičajenim se okolnostima prodaje u kutijama od po 1000 tableta koje se prodaju po četrdesetak dolara, dok ga lokalni farmaceuti u DR Kongu sada prodaju i po 250 američkih dolara.
Profesor Pol Njut, stručnjak za lažne lekove sa Univerziteta Oksford upozorava, da će se s obzirom na dalji razvoj pandemije distribucija lažnih lekova povećavati, ako vlade ne nastupe jedinstveno.
„Preti nam opasnost od paralelne pandemije – one nekvalitetnih i falsifikovanih proizvoda, ako se svi ne angažujemo na globalnom koordiniranom planu. U protivnom će korist od moderne medicine biti u potpunosti izgubljena.“
Autor: Andrej Mlakar/BBC