Danas je vrednije imati na zalihama hirurške maske, rukavice, specijalne maske i respiratore, nego dve tone kokaina. Upravo ovako bi mogla da se objasni tolika jagma za medicinskom opremom u vreme globalne pandemije koronavirusa, koja postaje sve žešća. U vreme pandemije zabeležene su dve vrste krađa, one lokalne kada neko bukvalno "počisti" bolnicu i onda tu robu preproda za mnogo veće pare drugoj strani, i globalnu u kojoj svetski mešetari zarađuju milione na prodaji respiratora državama koje pokušavaju da ih kupe što više. Ovde važi sistem ko da više, a cene su astronomske.
Priča o krađi medicinske opreme u vreme pandemije korone počela je masovno da se beleži od sredine marta kada je u Evropi sve više rastao broj obolelih i umrlih. Koliko god pojedine države nabavljale medicinsku opremu, ona je sve više nestajala, pa se dešavalo da bolnica koje primi stotine kutija sa maskama i rukavicama, za par časova ustanovi da ih više nema. Opremi se gubi svaki trag, a onda osvane u drugim državama.
Tako je i sa složenijim medicinskim aparatima, pa se već dešavalo da su pljuštale razne optužbe, kako je na pojedinim aerodromima, posebno u Africi nestajala roba iz aviona. Pljuštale su optužbe i na relaciji SAD – Evropa, Evropa – Kina, ali i među samim evropskim državama Italija-Češka.
Nema države koja se nije suočila sa ovom pojavom, pa i sama Srbija na početku pandemije kad je policija u dva navrata sprečila pokušaj ilegalne prodaje hirurških maski, i ucenjivanje mešetara u vezi prodaje zbog čega je predsednik Aleksandar Vučić besneo i pretio pred kamerama da će sesti u avion i lično otići po respiratore.
Ukrajina
Ukrajinska policija tako je uhapsila trojicu muškaraca koji su optuženi za krađu 100.000 maski. Naime, grupa naoružanih muškaraca izvršila je prepad za vreme sastanka između prerodavaca i potencijalnih kupaca. Pljačkaši su se predstavili kao pripadnici snaga bezbednosti, naredili žrtvama pljačke da legnu na zemlju, a onda pokupili kutije sa maskama vredne 44.000 evra i nestali. Međutim oni su ubrzo uhapšeni. Saopšteno je da se radi o muškarcima starosti od 26 do 42 godine, kojima preti 10 godina robije.
U vreme epidemije koroanvirusa i u Ukrajini su medicinske maske postale retka roba u trenutku kad ova država preuzima drastične mere da zaustavi se pandemija. Trenutno ih je gotovo nemoguće naći u apotekama, a njihove cene su u nekim radnjama porasle, preneo je AFP.
Indonezija
Sa slučajem krađe maski suočila se i Indonezija, koja je krađu otkrila slučajno prilikom provere zaliha u jednoj bolnici na ostrvu Java. Kontrolom je utvrđeno da je nestalo 470 kutija. Inače maske su bile predviđene za medicinske radnike koji su se spremali da budu uključeni u lečenje obolelih od korone. Interesanto je bilo što su pljačkaši ostavili 60 kutija, što je zaliha dovoljna za nekoliko dana. Vrednost ukradene medicinske opreme procenjena je na 1.600 dolara.
Nemačka
Zemlja koja trenutno se suočava sa rastom broja zaraženih i umrlih uprkos velikoj disciplini je i Nemačka. Na početku pandemije i ova zemlja se suočila sa sindromom krađe medicinske opreme. Najspektakularnija krađa desila se sredinom marta kada je iz jedne bolnice na severozapadu Nemačke u Kelnu nestalo 50.000 zaštitnih maski. Krađa se desila u jednom logističkom centru, prilikom distribucije materijala do bolnice. O ovoj krađi pokrenuta je bila istraga, koja nije dala rezultate.
Španija
Sa krađom medicinske opreme susrela se i Španija zemlja koja je po broju obolelih pretekla Italiju i zauzela drugo mesto na listi zemlja koje se bore sa ovim srtonosnom koronom. Iako se zemlja suočava sa najtežom krizom još od Španskog građankog rata, i tamo su se pojavili mešetari, koji su videli priliku da zarade.
Tako je španska policija otkrila biznismena, koji je Portugalu prodao dva miliona zaštitnih maski, koje je pokupio iz jednog skladišta, dok je za zaštitu lekarskih ekipa u sopstvenoj zemlji ostavio samo 100 komada. Policija je saopštila da se radi o lokalnom trgovcu nekretninama koji je maske, zaštitnu opremu, rukavice još februara meseca pokupio iz zaključanog skladišta medicinske opreme u gradu Santjago de Kompostela. Inače radilo se o robi medicinske kompanije, koja je otišla u stečaj, pre nego što je pandemija buknula u Španiji. Inače, dok je on prodavao materijal Portugalu, njegova zemlja je bila primorana da zaštitne maske za lice kupuje od Kine. Za krađu se saznalo sasvim slučajno, kada se neko od radnika setio da postoji zaštitna oprema koja može biti iskorištena. Muškarac je inače posle saslušanja pušten na slobodu uz plaćenu kauciju.
Sjedinjene Države
Sa krađom medicinske opreme suočava se i zemlja sa najvećim brojem obolelih i umrlih od koronavirusa. Broj krađa sa nekoliko na početku epidemije, porastao je na nekoliko stotina i ova država suočava se sa masovnom pojavom da iz bolnica povremeno nestane velika količina medicinske opreme. Tamošnji mediji u početku su pratili ove krađe, koje se danas ne spominju osim na njih se osvrne gradonačelnik Njujorka koji poziva građane da ne kradu maske i rukavice od lekara. Za sad kao najspektakularnija krađa se opisuje ona u Oregonu, kada je otkrivena prodaja specijalnih zaštitnih maski N95 na internetu. Ni manje ni više nego 400 komada vrednih 2.500 dolara. Policija je posle „nameštenog kupca“ uhapsila Vladislava Drozdeka, koji je osumnjičen za krađu specijalnih maski za lekare. Pretresom njegove kuće otirkveno je sedam kutija tih maski. Drozdek je zbog toga završio u zatvoru.
Globalna krađa medicinske opreme
Zemlja koja se prva našla na udaru zbog „moderne piraterije“ bile su Sjedinjene Američke Države. Pričom o globalnoj krađi medicinske opreme pozabavio se britanski Gardian, koji je detaljno istraživao kako teče krađa medicinske opreme i respiratora između država.
Prvi koji su udarili na SAD i optužili ih za „modernu pirateriju“ bili su Nemci. Naime nestanak 200.000 speijalnih zaštitnih maski N95, koje su prebacivane iz aviona u avion na Tajlandu umesto u Berilnu završile su u SAD. Berlin je optužio tad Vašington za krađu i zahtevao da se SAD strogo pridržavaju međunarodnih trgovinskih sporazuma, čak i u vreme krize, a ne da koriste metode „divljeg zapada“.
Nemcima je u ruke pao izvešta prema kome su njihove maske, koje su platili izrađene u Kini, ali navodno za za američku kompaniju 3M. Međutim ta kompanija je ukazala da nikad nije naredila da se bilo koja maska zapleni, kao i da nikakvih nije bilo naručivanja respiratora. Još veća sumnja je bila ko je napravio izveštaj. Optužba Berlina je ostala da američki predsednik Donlad Tramp krenuo u takmičenje protiv ostatka sveta da prigrabi što više medicinskih proizvoda, čija ponuda je oskudna zbog ogromne tražnje.
Sličnu igru sa Amerikancima, imali su i Francuzi, a funkcionerka Valeri Pekrese na svetskom tržištu pronašla je zalihu maski koje su bile dostupne, i optužila je SAD na prljavu igru.
„Ponudili su tri puta veću cenu i predložili su da plate unapred. Ne mogu to da rade. Ja trošim novac poreskih obveznika i mogu da platim isporuku, ali samo ako proverim kvalitet “, rekla je ona i dodala
„Znači, bili smo izbačeni iz igre.“
Američka kompanija 3M, koja pravi masku N95 (opšte poznatu po tome što pruža bolju zaštitu od obične hirurške maske), u petak je rekla da je Trampova administracija tražila da poveća isporuke u SAD iz svojih fabrika u inostranstvu, a to je obezbedio i sporazum sa Kinom o isporuci 10 miliona maski iz postrojenja 3M u ovoj zemlji.
Trampova administracija je takođe, kako su naveli iz ove kompanije, tražila da se prestane sa izvozom ovih maski u Kanadu i zemlje Latinske Amerike, kao preko potrebna zaštita lekarima i upozoravaju da će ovakva politika izazvati odmazdu drugih zemalja.
Prvi koji je upozorio da je to pogrešno ponašanje bio je premijer Kanade Džastin Trido, koji je napomenuo da SAD većinu santitetskog materijala uvozi upravo iz Kanade. Na ruku Amerikancima, kao piše ovaj britanski list, ide i jaka transportna vazdušna flota, koja je veća od kineske.
Uloga Šangajske berze
Trgovina medicinskom opremom inače se odvija preko Šangajske berze koja preko svoje mreže kontroliše proizvodnju, ponudu i prodaju medicinske opreme. Od pandemije koronavirusa na ovu berzu stigli su svi mogući kupci, nacionalne vlade, privatnici, posrednici u prodaji, mešetari. Pojedni brokeri kao Majkl Korti rekao je za Njujork Tajms da kineske fabrike koje su najveći svetski proizvođač medicinske opreme, ponekad na listu prioriteta premeštaju one kupce koji odmah plaćaju u kešu i ne pitaju mnogo.
Jagma postoji i oko što brže isporuke opreme, pa je tako Robert Kraft, američki milijarder, ustupio svoj „Boing 767“ guverneru Masačusetsa Čarliju Bekeru da preveze 1,2 miliona maski koje je kupio u Kini za ovu američku saveznu državu.
Kraft smatra da lične veze i poznanstva igraju ogromnu ulogu u prednosti ko šta i po kojim cenama kupuje. Interesantno je da važun ulogu u ovom slučaju odigrao je i generalni konzul Kine u Njujorku Huang Pina, koji je munjevito rešavao sve zahteve. Avionu koji je sleteo na aerodrom u Šenženu trebalo je manje od tri sata da se oprema ukrca.
Međutim neke stvari ne funkcionišu ni u samoj Americi, pa se tako odvija pravi međusobni trgovinski rat između savezne administracije i vlasti svih 50 država, koje pokušavaju da prevare jedni druge da što pre nabave opremu, jer su se guverneri zbog porasta obolelih suočili sa činjenicom da ta oprema jako brzo nestaje. Ulje na vatru dodao je i sam Tramp koji je izjavio da će na distirbuciju pomoći uticati i politička opredeljnost svake države, odnosno da li su na vlasti republikanci ili demokrate. S druge strane, američka Federalna agencija za upravljanje kriznim situacijama za sad uprokos međusobnom ratu za medicinsku opremu koordiniše sve letove za američke kupce, ali distributivna mreža opreme za bolnice još uvek nije centralizovana.
Za razliku od SAD, najveća zemlja Latinske Amerike, Brazil, koja se takođe suočava sa epidemijom korone nije imala sreću, jer su svi pokušaji da se od Kine kupi zaštitna oprema propali.
„Postoji problem prekomerne potražnje za maskama“, rekao je ministar zdravlja Luiz Enrike Mandeta.
Turska
U borbu za medicinsku opremu uključile su se Španija i Turska. Naime, Madrid je optužio Tursku da ova zemlja namerno otežava isporuku 116 respiratora koji su neophodni za lečenje najtežih slučajeva. Kad se digla prašina oko respiratora Turska je najavila da će ta oprema biti uskoro dostavljena Španiji. Navodno kupljena oprema vredna je tri miliona evra.
„Hvala vam što ste odobrili izvoz turskih respiratora“, napisala je španska ministarka spoljnih poslova Aranča Gonzalez Laja na Tvitteru , pošto je javno kritikovala Ankaru za otezanje isporuke kupljene opreme za španske oblasti Navara na severu i Kastilja-La Manča istočno od Madrida kako bi se izborile sa jednom od najsmrtonosnijih epidemija.
Inače Turska je već isporučila određenu količinu medicinske opreme Italiji i Španiji, obe članice NATO, ali kad je naglo porastao broj obolelih o ovoj zemlji, a ambulante i bolnice postale prenatrpane obolelima, krenulo je usporavanje prodaje i prevoza medicinske opreme. Turski ministar spoljnih poslova Čavošoglu objavio je podatak da su čak 94 zemlje od Turske zatražile nabavku medicinske opreme za borbu protiv korone, pa je izvršen snažan pritisak na medicinsku industriju da pojača proizvodnju. Inače, za izvoz medicinskih potrepština iz ove zemlje je zaduženo ministarstvo zdravlja, a Turska je rekla da je čitavu isporuku i transport kineskih i turskih respiratora zakočila spora birokratija.
Britanski Indipendent piše da je turski ministar Čavašoglu u jednom od govora oštro udario na privatne firme koje proizvode medicinsku opremu da su „Stavili su zemlju Tursku u tešku situaciju zbog zarade. Ovo nije u redu.“, jer su samostalno sklapali poslovne aranžmane sa brojnim zemljama sveta.
I Interpol se uključio u priču
Nedostatak medicinske opreme i jurnjavu za njom počele su da iskorištavaju i određene kriminalne grupe, koje su u tome videle priliku za odličnu zaradu, posebno u Evropi.
U Holandiji su uhapšeni muškarac i žena za koje se sumnja da su pokušali da prevare tamošnje bolnice za sumu od milion evra. Radilo se o isporuci antibakterijskih maramica, koje nisu ni postojale.
Interpol je upozorio da su se na mreži pojavile lažne prodavnice, veb stranice, imejlovi, pa i lažne stranice na društvenim grupama, koje prodaju hiruške maske i drugu medicinsku opremu.
Međutim, na meti su i obični građani koje kriminalci zovu i obaveštavaju ih da je njihov rođak oboleo od korone i zahtevaju da oni plate lečenje.
„Zločinci iskorištavaju strah i nesigurnost koji su stvorili Covid-19 da bi pljačkali nevine građane koji samo žele da zaštite svoje zdravlje i zdravlje svojih najmilijih“, rekao je generalni sekretar Interpola Jirgen Stok, koji je upozorio da svi oni koji se odluče da kupuju medicinski materijal putem interneta, treba da odvoje trenutak i provere da li zaista se radi o legitimnoj kompaniji, ili je u pitanju prevara da se na brzinu zaradi ogoroman novac.
Slovenija
Jedna od država koja je bila žrtva prevare bila je i Slovenija, koja je naručila tri miliona hirurških maski, koje nikad nisu stigle do Ljubljane, zbog čega je u toj zemlji izbila afera.
Tri miliona maski naručene su od preduzeća čiji je direktor iz Bosne i Hercegovine, a trebalo je da budu isporučene iz Švajcarske.
Slovenački ministar privrede zvao je vozača kamiona koji je trebao da doveze maske koji je rekao da je na granici Italije i Slovenije, pa onda, da toči gorivo u Postojni i da ”samo što maske nisu stigle”, a onda se više nije javljao.
