Noćna ekonomska oluja: Najveću hrvatsku kompaniju preuzimaju Arapi, Vlada nema objašnjenje

„Saif Alketbi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, stekao je 43,4 odsto udela u hrvatskoj kompaniji Fortenova Grupa. Finansijska transakcija, koja se odnosi na 43,4 odsto udela Fortenova Grupe d.d., dovršena je u ponedeljak 31. oktobra“, glasilo je službeno saopštenje te je bilo logično pomisliti kako se u tako velikom poslu pazilo na sve detalje.Otprilike uporedno s pojavom te oficijalne informacije i ruska Sberbanka potvrdila je transakciju, pa se i stoga činilo kako će se raditi tek o pomalo neobičnom raspletu dugačkog poslovnog trilera oko preuzimanja Fortenove. Naime, do sada je već propao ulazak mađarskog preduzetnika Daniela Jelineka, a u nedelji iza nas u zadnji tren srušila se konstrukcija u kojoj su četiri hrvatska penziona fonda zajedno sa krupnim domaćim preduzetnikom, Pavom Vujnovcem, trebali da kupe udeo Sbera za 500 miliona evra, prenosi Jutarnji list.Međutim, kao da nije bilo dosta neizvesnosti oko Fortenove, odmah po objavi prodaje udela Sbera Saifu Alktebiju, reagovala je Uprava Fortenove upozorenjem kako arapski investitor uopšte nije zatražio dozvole nadležnih tela vezane uz međunarodne sankcije protiv Rusije te stoga navodno uopšte neće moći da uknjiži vlasništvo nad udelom u Fortenovi. Još je veće uzbuđenje nastalo kada je postalo jasno da za transakciju s arapskim investitorom nije znao vrh vlade, niti Ministarstvo finansija, inače ključno kod davanja licence za preuzimanje. Stoga se čini kako će se pitanje budućeg vlasništva nad Fortenovom sada svesti na pitanje može li arapski investitor doći do potrebnih potvrda o tome da ne krši sankcije.

Noćna ekonomska oluja: Koja je ‘prava pozadina‘ preuzimanja najveće hrvatske kompanije?https://t.co/jcoopnyvmbpic.twitter.com/J2YyvLo5Wb

Noćna ekonomska oluja: Koja je ‘prava pozadina‘ preuzimanja najveće hrvatske kompanije?https://t.co/jcoopnyvmbpic.twitter.com/J2YyvLo5Wb

— Jutarnji List (@jutarnjihr) November 3, 2022

Kako su objasnili dobro upućeni u transakciju koju su prethodno neuspešno uz podršku Uprave Fortenove pripremali hrvatski penzioni fondovi, traženje odobrenja za preuzimanje kod regulatornih tela koja proveravaju izloženost sankcijama izuzetno je pravno kompleksan posao. Prvo je trebalo da se dobiju potvrde nadležnih britanskih i američkih tela o tome da jurisdikcije Britanije i Sjedinjenih Država nisu nadležne. Nakon toga trebalo je pravnu priču nastaviti s EU regulatornim telima i hrvatskim nadležnim institucijama. U Hrvatskoj postoji radno telo koje se bavi tim pitanjem te je sastavljeno od predstavnika više institucija i ministarstava, ali je ključno Ministarstvo finansija, čiji predstavnik potpisuje rešenje/licencu. Na upit da li je arapski investitor zatražio odobrenje po pitanju sankcijskih mehanizama, ministar finansija Marko Primorac odgovorio je za Jutarni list kako Ministarstvo koje vodi tom poslovnom subjektu nije izdalo nikakvo odobrenje niti ga je taj subjekt tražio, te je utvrdio kako nakon 31. oktobra to ionako više niti neće biti moguće.S obzirom na to da se sama transakcija između Sbera i arapskog investitora Saifa Alktebija navodno dogodila pre 31. oktobra, sada je ostalo nejasno šta će biti s ulaganjem i ima li Fortenova legitimnog novog velikog deoničara u vlasničkoj strukturi umesto Sberbanke. Pojedini iskusniji hrvatski preduzetnici smatraju kako će arapski investitor verovatno odraditi sve nužne korake da dokaže legitimnost transakcije, što bi Upravu Fortenove moglo dovesti u nezgodnu situaciju. No, to je samo njihov stav.

Iz Fortenova grupe su poručili kako nemaju službenih saznanja o ovoj transakciji što sve čini još malo čudnijim#rtl#danashrhttps://t.co/lUL78xQ7Xv

Iz Fortenova grupe su poručili kako nemaju službenih saznanja o ovoj transakciji što sve čini još malo čudnijim#rtl#danashrhttps://t.co/lUL78xQ7Xv

— Danas.hr (@danas_hr) November 3, 2022

Navodno je za razumevanje pravne problematike oko preuzimanja Fortenove najvažnija Uredba Veća EU donesena još 2014. godine nakon ruske aneksije Krima. Po toj Uredbi br. 269/2014 o merama ograničavanja u odnosu na delovanja koja podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni intrgritet, suverenintet i nezavisnost Ukrajine, važan je član 2. koji govori sledeće:„1. Zamrzavaju se sva sredstva i privredni izvori koji pripadaju, u vlasništvu su, u posedu ili pod kontrolom bilo koje fizičke ili pravne osobe, subjekta ili tela, ili fizičke ili pravne osobe, subjekta ili tela koji su povezani s njima, kako je navedeno u Prilogu I./2. Nikakva sredstva ili privredni izvori ne stavljaju se na raspolaganje, direktno ili indirektno, u ili za korist fizičke ili pravne osobe, subjekta ili tela, ili fizičke ili pravne osobe, subjekta ili tela povezanih s njima, kako je navedeno u Prilogu I.“Za ovu situaciju bitan je i član 6. koji kaže:„Odstupajući od članka 2., nadležna tela države članice mogu, pod uslovima koje smatraju primerenima, odobriti oslobađanje određenih zamrznutih sredstava ili privrednih izvora, ili stavljanje na raspolaganje određenih sredstava ili privrednih izvora subjektu uvrštenom na popis pod rednim brojem 108 u Prilogu I., nakon što su utvrdila da su sredstva ili privredni izvori potrebni za dovršetak, do 31. oktobra 2022., tekuće prodaje i prenosa vlasničkih prava koja su u ditektnom ili indirektnom vlasništvu tog subjekta u pravnoj osobi, subjektu ili telu sa poslovnim centrom u Uniji.“

#Croatian retailer Fortenova said late on Wednesday they have no official information on the sale of 43.4 percent stake in the company to the investor from #UAE, who bought the shares from the #Russian state bank Sberbank, which is under sanctionshttps://t.co/gOMot67KUJ

#Croatian retailer Fortenova said late on Wednesday they have no official information on the sale of 43.4 percent stake in the company to the investor from #UAE, who bought the shares from the #Russian state bank Sberbank, which is under sanctionshttps://t.co/gOMot67KUJ

— N1english (@N1info) November 3, 2022

Drugim rečima, ako je Sber odradio prodaju udela arapskom investitoru do 31. oktobra, to bi trebalo značiti da se teoretski transakcija možda mogla naknadno proglasiti valjanom od strane Republike Hrvatske i njenih nadležnih tela. Jedna strana tvrdi kako je po tom osetljivom pitanju arapski investitor ranije kontaktirao jurisdikciju u Amsterdamu, te da tek nameravaju da odrade posao s nadležnim hrvatskim institucijama te se zbrka dogodila upravo zbog žurbe transakcije. Druga strana, u čemu je proaktivna uprava Fortenove, procenjuje kako to više niti nije moguće.Iskusni biznismeni koji su bili upućeni u neke od detalja vezanih uz prethodnu propalu transakciju penzionih fondova ocenjuju kako je arapski investitor najverovatnije dobio dodatni diskont na 500 miliona evra, koliko su penzioni fondovi bili spremni dati za isplatu ruske Sberbanke. S obzirom na to da je i tih 500 miliona evra od strane finansijskih bilo ocenjeno kao vrlo povoljno u odnosu na aktualne pokazatelje poslovanja Fortenove, priča se kako je arapski investitor možda čak spreman na rizik da ne može uknjižiti vlasništvo duže vreme, sve do smirivanja geopolitičke situacije. No, to je samo jedna od teorija, i to ona koja ne nudio odgovore o neposrednoj budućnosti Fortenove.Isto tako, nejasno je može li novi zaplet oko prodaje udela Sbera u Fortenovi uticati na poslovanje najvažnije i najveće kompanije u Hrvatskoj. Iz Fortenove i daje odlučno poručuju kako poslovanje kompanije neće imati problema, ali nejasno je zašto je onda nastala drama nakon što je propala transakcija sa penzionim fondovima.Ostaje činjenica da je juče u večernjim satima Vlada RH ostala iznenađena informacijom o preuzimanju, pa su tako izostala i službena tumačenja mogućih konsekvenci po Fortenovu, kao što su mogući problemi s finansiranjem. Deo poslovne zajednice razočaran je time da se pitanje vlasničke strukture Fortenove rešavalo tako dugo da su u zadnji tren morali da uskoče arapski investitori poput padobranaca-diverzanata.Inače, do redakcije Jutarnjeg lista stiglo je više nezvaničnih verzija o ‘pravoj pozadini‘ preuzimanja 43 odsto udela u Fortenovi od strane Saifa Alktebija. Deo tih priča uvezuje najnoviju transakciju s poznatim hrvatskim preduzetnicima sa dugim poslovnim iskustvom u Rusiji, ali se potvrda tih spekulacija ne može dobiti niti službeno niti neslužbeno, bez obzira na to što se radi o krupnim preduzetničkim imenima.Sve u svemu, nakon što se činilo da poslovni triler u Fortenovi ne može biti zanimljiviji nakon što su nemački predstavnici u Nadzornom odboru društva za upravljanje AZ penzionim fondovima u zadnji tren glasali protiv transakcije, činilo se da će nastavak priče teško biti tako uzbudljiv.Ono što je ključno pitanje: Kako je moguće da se Fortenova kao najveći i najvažniji poslovni sistem u Hrvatskoj uopšte našao u ovakvoj situaciji te zbog čega pitanje vlasništva nije rešilo puno ranije, nego se čekalo i s prethodnom transakcijom, koja je uključivala penzione fondove sve do zadnjeg trena, pa je nastala panika kad je celu priču minirao nemački div Alianz. Do danas nema objašnjenja zbog čega je prvi čovek Alianza za srednju i istočnu Evropu iscrpno elaborirao zbog čega im je transakcija neprihvatljiva.Trenutno, po svemu sudeći, traju obaveštajne, sigurnosne, političke i ekonomske procene značenja ulaska arapskog kapitala u Fortenovu.BONUS VIDEO: Milanović: Hrvatska nikakav igrač, gas i naftu dobijamo iz Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milanovichrvatskanijenikakavigracgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3602720"]