Vladimir Putin i Angela Merkel Foto: EPA-EFE/SPUTNIK / KREMLIN

Rat Rusije protiv Ukrajine gurnuo je nemački establišment u mučni proces introspekcije, sumnje u sebe i optuživanja, piše Politico, navodeći da ne manjka političara, poslovnih lidera i intelektualaca koji su godinama uljuljkavali Moskvu. Nakon godina držanja lekcija Zapadu da je deo ostpolitike bilo sve što je potrebno da se Rusija drži pod kontrolom, nemačke političke, medijske i akademske elite sada su opsednute novim pitanjem: Kako smo mogli toliko pogrešiti?

Retko kada je poverenje neke zemlje u sebe i svoje mesto u svetu tako temeljno usitnjeno preko noći.

Kancelar Olaf Šolc, socijaldemokrata koji je u decembru preuzeo dužnost od Angele Merkel, odgovorio je na odbacivanje decenije nemačke spoljne politike tako što je najavio dramatičan zaokret od 180 stepeni u odnosu na svoje prethodnike. Nazvan Zeitenvende (istorijska promena), plan je uključivao obećanje da će se potrošiti oko 100 milijardi evra na odbranu u kratkom roku.

Nedeljama kasnije, međutim, panika u nemačkom establišmentu zbog pogrešne procene Vladimira Putina ustupila je mesto prkosnijem stavu prema saveznicima koji zahtevaju od Berlina da pruži Ukrajini više od ohrabrenja i nekoliko raketa iz sovjetske ere.

Olaf Šolc Foto: EPA-EFE/NEIL HALL

Takva tvrdoglavost služi kao podsetnik da Nemačka nije preko noći prodala svoju dušu Rusiji. Bio je to proces koji je trajao godinama, a na kraju je cela država bila saučesnik. Ono što sledi je delimična lista onih koji su najviše krivi za pogrešan pristup Nemačke Rusiji i njenom lideru, prenosi Danas.rs.

Angela Merkel

Nijedan Nemac nije odgovorniji za krizu u Ukrajini od Merkelove. “Nestašluci” njenog prethodnika su možda zasenili tu realnost u percepciji javnosti, ali činjenice govore same za sebe. Kao kancelarka od 2005. do 2021, Merkelova je bila pokretačka snaga napora da se odbije članstvo Ukrajine u NATO. Čak i nakon invazije Moskve na Gruziju, njenog brutalnog bombardovanja Sirije, aneksije Krima, rata u Donbasu, obaranja malezijskog aviona MH-17, ubistva čečenskog pobunjenika u centru Berlina nde i trovanja Alekseja Navaljnog, Merkelova je insistirala da se sa Putinom može razgovarati.

Bila je toliko sigurna da je angažovanje sa Rusijom put ka miru da je dala zeleno svetlo za kontroverzni projekat Severni tok 2015. uprkos Putinovoj okupaciji Krima i ratu u istočnoj Ukrajini. Otkako je počeo najnoviji rat, Merkelova je zapravo otišla u ilegalu.

Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Prošlog meseca je preko portparolke poručila da ostaje pri svojoj odluci iz 2008. da blokira ulazak Ukrajine u NATO. Poslednji put je viđena u javnosti na odmoru u Toskani.

Frank-Valter Štajnmajer

Dugogodišnji poverenik osramoćenog bivšeg kancelara Gerharda Šredera aktuelni predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer je od samog početka bio zagovornik energetskog saveza Nemačke sa Rusijom preko gasovoda Severni tok.

Poput mnogih socijaldemokrata, Štajnmajer je tvrdio da bi projekat garantovao mir stvaranjem međusobne zavisnosti između Rusije i Nemačke. Kao ministar spoljnih poslova pod mandatom Merkelove, nastavio je da pomera tu liniju suočen sa sve agresivnijim akcijama Moskve.

On je takođe igrao ključnu ulogu u pokušaju da se Ukrajini nametnu diplomatska rešenja, pre svega takozvana Štajnmajerova formula, koja bi učvrstila uticaj Rusije u zemlji. Štajnmajer je nedavno priznao da je pogrešio što je podržao Severni tok i da je pogrešno procenio Putina.

Frank-Valter Štajnmajer Foto: EPA-EFE/Radek Pietruszka

Uprkos tome, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbio da ga primi u Kijevu, primoravši Nemca da otkaže planiranu posetu.

Gerhard Šreder

Nakon što je izgubio kancelarat od Merkelove 2005, Šreder je mogao da se povuče u Hanover da bi mirno živeo sa svojom porodicom. Što se tiče politike, njegovo kancelarsko mesto je verovatno bilo najuspešnije u jednoj generaciji i verovatno bi bio poštovan kao mudar stariji državnik.

Foto: EPA/ALEXEY NIKOLSKY /RIA NOVOSTI / KREMLIN

Ali, kao i mnogi bivši političari, on je umesto toga išao za novcem. Šrederova odluka samo nekoliko nedelja nakon što je napustio funkciju da bude predsedavajući projekta gasovoda Severni tok, koji je odobrio u svojim poslednjim danima kao kancelar, “postavlja ga u vrh skale bezobrazluka”.

Jedina pozitivna stvar koja se može reći o Šrederu je da je on večno odan. Nažalost, predmet njegove lojalnosti je Putin. Bromansa ovgog političkog para – bez premca u globalnoj politici poslednjih decenija – bila bi smešna da nije tako tragičan.

PROČITAJTE JOŠ:

Možda bi se Šrederu oprostio prvi gasovod Severni tok. Na kraju krajeva, mnogi na Zapadu su pogrešili u vezi sa Putinom. Ali umesto da odstupi, Šreder je stegao još jače, postajući najveći defanzivac ruskog moćnika na Zapadu, ulogu koju on i dalje igra.

Šreder je donkihotovski pokušao da posreduje u mirovnom sporazumu tako što je u martu odleteo u Moskvu, posetu koju su mnogi videli kao nešto više od pokušaja da oživi svoj imidž.

On je nedavno za Njujork tajms rekao da je ruski rat bio “greška“, ali je prkosio svojim postupcima.

Kompletnu listu pogledajte na sajtu Danas.rs.

BONUS VIDEO: Rusi granatirali pozorište u Marijupolju

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar