Kada je Lukas prvi put čuo zaglušujuću eksploziju, zvučalo je kao da se automobil zabio u njegovu kuću. Brzo je postalo jasno da je u pitanju nešto sasvim drugačije - eksplodirala je picerija prekoputa njegove kuće - još jedan okršaj u borbi protiv droge, i ne, nije u pitanju Meksiko, niti Kolumbija, već Antverpen, drugi po veličini grad u Belgiji.
Kao dom druge po veličini evropske luke, Antverpen je postao jedno od glavnih skladišta droge, posebno kokaina koji dolazi iz Latinske Amerike, a borbe za prevlast su žestoke. U 2022. godini u gradu se dogodila 81 pucnjava i eksplozija, a u prvih pet meseci ove godine još 25, uključujući i pucnjavu u kojoj je ubijen 11-godišnjak, navodno nećak jednog od glavnih dilera.
Za gradonačelnika Antverpena, Barta De Vevera, porast nasilja je loša stvar, ali i dobra prilika, jer mu to kao šefu nacionalističke Nove flamanske alijanse (N-VA), daje vetar u leđa uoči lokalnih izbora sledeće godine, jer će tom temom udariti na belgijsku vladu, koju inače optužuje da se ne bavi ovim problemom u gradu.
U intervjuu u svojoj kancelariji koja pruža pogled na centralni gradski trg, gradonačelnik je rekao da je šverc droge mnogo veći problem od terorističke krize koja je zadesila grad 2016. godine. Kako je ocenio, nasilje u njegovom gradu je samo vrh ledenog brega, jer kriminalci ponovo ulažu svoj nezakoniti novac u ekonomiju i na taj način šire svoj uticaj širom kontinenta.
„Evropa ima problem i trebalo bi da se probudi“, smatra on.
De Vever smatra da je Antverpen privlačan narko-kartelima zbog lokacije – povezan je sa Severnim morem, nalazi se samo 40 minuta vožnje od Brisela i blizu je nekih od najvećih nemačkih industrijskih centara.
„Mi smo najvažniji lučki grad za svu trgovinu koja dolazi iz Latinske Amerike. Mi smo prva luka i za one koji se bave švercom, to je izuzetno korisno“, rekao je on.
Prošle godine, belgijske vlasti su zaplenile rekordnih 110 tona kokaina u luci, što je skoro 14 puta više nego što je zaplenjeno 2014. godine i duplo više od količine koja je zaplenjena u holandskoj luci Roterdam, gde je zaplenjeno 50 tona. Grad je takođe među prvima i po konzumaciji kokaina.
Belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden rekla je kako se kokain nabavlja u zemljama poput Ekvadora ili Kolumbije, a onda se u kontejnerima šalju preko Atlantika.
Do 2021. godine, kontrole pošiljki su bile slabe. Carinici su od 42 kontejnera skenirali samo jedan, a pomorska policija nije imala dovoljno osoblja.
„Novac od droge koristi se u lokalnoj privredi“, rekao je De Vever. Lukas, koji živi prekoputa uništene picerije, primetio je da je gradsko veće u jednom trenutku naredilo da se zatvore barovi, restorani i prodavnice.
Šefica agencije za sprovođenje zakona Evropske unije – Evropol Ketrin De Bol, upozorila je da narko-karteli nastoje da korumpiraju lokalne vlasti, sudove i policiju.
„Oni se infiltriraju u naša društva, jer žele da odlučuju o važnim državnim pitanjima“, smatra ona.
De Vever strahuje da bi Antverpen mogao da postane kao Holandija, gde je, zbog prevelike znatiželje ubijen istraživački novinar Peter De Vries i advokat Derk Viersum.
„Takav scenario je bliska budućnost ovog grada – u jednom trenutku biće nevinih žrtava“, rekao je De Vever.
U februaru je vlada podržala policiju tako što je 70 agenata prebacila sa obližnjeg nuklearnog postrojenja na carinsku kontrolu. Takođe je nabavila i dodatnu opremu za skeniranje robe i imenovala nacionalnog komesara za drogu – Ine Vane Vajmerš.
Njeno imenovanje dalo je novo lice borbama sa narko-kartelima, a ona je pokušala da privuče pažnju javnosti izjavama poput „ko popuši džoint – finansira kriminalnu organizaciju“, piše Politiko.
Belgija se takođe udružila sa Holandijom u prekograničnoj borbi protiv droge. Većina osumnjičenih koji su uhvaćeni u Antverpenu je holandskog porekla. Od početka 2022. godine lokalna policija je izvršila više od 1.600 hapšenja zbog dilovanja droge i oko 85 zbog nasilja koje je povezano sa drogom.
Policija motri i na takozvani „efekat vodenog kreveta“ – kada razbijanje jednog centra droge, problem premesti u drugi. U junu su se predstavnici šest zemalja EU sa velikim lukama – Belgije, Holandije, Francuske, Italije, Nemačke i Španije – sastali u Antverpenu kako bi koordinisali borbu protiv organizovanog kriminala.
Belgija planira da ova tema bude prioritet na Savetu Evropske unije početkom sledeće godine.
Belgija se takođe nada da bi evropski blok mogao da olakša ekstradiciju narko-bosova, koji vode neke od kriminalnih organizacija poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Maroka, gde se kriminalci ponekad hapse samo da bi kasnije bili pušteni uz kauciju.