Foto: Siniša Luković/Vijesti.me

Način na koji je država pristupila uspostavljanju takzvanog vodenog terminala Aerodroma Tivat u najmanju ruku je neozbiljan, što potvrđuje i stav najmeritornijeg organa - Agencije za civilno vazduhoplovstvo Crne Gore (ACV), koja je izrazila veliku rezervu prema tome kakav će biti uticaj tog objekta na sigurnost izvođenja operacija vazduhoplova.

ACV je Zakonom o vazdušnom saobraćaju prepoznata kao regulatorno telo u oblasti vazdušnog saobraćaja, odnosno vrhovna vazduhoplovna vlast, bez čijeg “amina” se ne može raditi ništa što ima uticaj na sigurnost, odnosno bezbednost izvođenja vazduhoplovnih operacija u državi.

”U skladu sa svojim ovlašćenjima, a na osnovu detaljne stručne analize, mišljenja smo da bilo kakva izgradnja ili aktivnosti u neposrednoj blizini operativnih površina, bilo kog aerodroma, moraju biti smanjene na minimum, kako bi se prioritet dao sigurnom obavljanju operacija vazduhoplova, posebno u uslovima vanrednih procedura, kako ne bi došlo do ugrožavanja sigurnosti putnika, vazduhoplova i opreme. S obzirom na to da se delovi infrastrukture vodenog terminala planiraju izgraditi u zoni zaštitnih površina Aerodroma Tivat (čime će se povećati prisustvo putnika, vozila i prateće opreme), smatramo da navedeno može imati negativnog uticaja na vazdušni saobraćaj, kao i na korisnike vodenog terminala na Aerodromu Tivat i u tom kontekstu neophodno je implementirati zaštitne mere, kako nova infrastruktura ne bi uticala na sigurnost obavljanja vazdušnih operacija i bezbjednost putnika koji koriste vodeni terminal”, rekli su “Vijestima” u ACV-u.

Na pitanje kakav je njihov definitivni stav u vezi sa načinom na koji je trenutno napravljen tzv. vodeni terminal Aerodroma Tivat, odnosno način i protokole za funkcionisanje tog objekta, iz ACV-a su odgovorili da “Agencija nije bila u posedu tehničke dokumentacije o bilo kakvim detaljima koji se odnose na način upravljanja objektom, uspostavljanja koridora kretanja putnika, određivanja mesta čekanja, ukrcavanja i iskrcaja u i iz vozila/autobusa i slično”.

Foto: Siniša Luković/Vijesti.me

”Sa aspekta uticaja na bezbednost civilnog vazduhoplovstva, a po sadašnjem planu korišćenje infrastrukturnog prostora nije u bezbednosno-zaštićenoj zoni aerodroma, i samim tim ne bi imao uticaja na bezbednost zaštićene zone”, istakli su.

Izgradnja privremenog tzv. vodenog terminala jedan je od prioriteta koje je istakla aktuelna Vlada premijera Dritana Abazovića, radi navodnog smanjenja problema koji putnici sa aerodroma Tivat imaju prilikom drumskog tarsnfera iz te vazdušne luke do krajnjih destinacija, a zbog leti katastrofalno zakrčene Jadranske magistrale kroz Tivat.

Vlada je krajem maja usvojila zaklučak da se krene u hitno uređenje privremenog vodenog terminala na lokaciji Kukoljina, a koju starosedeoci Tivta zovu Blato. Građevinski radovi na čišćenju i uređenju prostora na katastarkoj parceli 1261/2 KO Mrčevac koje finansira JP Morsko dobro iz Budve, počeli su bez toga da je ta firma dobila potrebne i tražene urbanističko-tehničke uslove (UTU) od Sekretarijata za uređenje prostora Opštine Tivat, ni od resornog Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, s obzirom na to da se ta lokacija nalazi u zahvatu važeće državne studije lokacije “Aerodrom Tivat”.

Zahtev za izdavanje UTU Morsko dobro je Sekretarijatu za uređenje prostora podnijelo još 8. juna, ali ih do sada nije dobilo jer taj organ još nije dobio zvanične stavove više državnih institucija ili preduzeća koji se o takvom zahtevu, prema zakonskoj proceduri, moraju izjasniti, a među kojima je i stav ACV-a.

Dritan Abazović Foto: gov.me

Morsko dobro je u uređenje “vodenog terminala” vredno oko 30.000 eura krenulo i bez osnova u svom Programu korišćenja sredstava tog JP za 2022. koji je ranije usvojila Vlada i u kojem ne postoji ta stavka, kada je reč o ulaganjima na teritoriji opštine Tivat za ovu godinu.

Uprkos tome, Morsko dobro je na lokaciji Blato proteklih dvadesetak dana izvršilo betoniranje platoa koji vodi do tamo od ranije napravljenog betonskog mula, izgradilo manji sanitarni čvor i uredilo i asfaltiralo veliki plato za parkiranje vozila, te postavilo elektroenergetsku infrarstrukturu, rasvetu i hortikulturno uredilo čitav prostor sadnjom raznog bilja i drveća.

Sve to Morsko dobro radi pozivajući se na svoj “Programu privremenih objekata u zoni morskog dobra za teritoriju Opštine Tivat za period 2019-2023”, a kojim su na ovoj lokaciji, uz jedan veći i jedan manji privremeni ugostiteljski objekat, ucrtani i jedan “montažno-demontažni privremeni objekat dimenzija 65 x 24 x 6 metara”, ukupne površine čak 1.300 kvadrata sa namjenom “montažna hala – terminal za putnike”.

U akvatorijumu kod postojećeg betonskog pristaništa predviđeno je i postavljanje u moru još jednog privremenog objekta – plutajućeg pontonskog privezišta dimenzija 50 x 2,5 metara.

Tivat Foto: Ivan Kuznetsov / Alamy / Alamy / Profimedia

Trenutno tu egzistira samo jedan manji plutajući privezni ponton dužine 15 metara.

Ovako zamišljen privremeni objekat na ovoj lokaciji mnogo je veći od onog stalnog što za konačni vodeni terminal predviđa DSL “Aerodrom Tivat”.

Ipak, i za njegovo korišćenje u smislu pristajanja plovnih objekata i po aktuelnom “Programu privremenih objekata u zoni morskog dobra za teritoriju Opštine Tivat za period 2019-2023”, neophodno je dobiti formalnu saglasnost ACV-a.

ACV je ranije propisala da ovde ne mogu pristati plovila čija je visina veća od 3 metra iznad površine mora, budući da se lokacija nalazi unutar najuže kontakt zone praga piste 14 aerodroma Tivat i “probija” njene tzv. horizontalne prelazne ravni.

Morsko dobro je to ograničenje već narušilo sadnjom više sadnica drveća koje su već sada visoke preko 3 metra u odnosu na nivo mora, a nalaze se još i bliže pragu piste 14 nego što je to slučaj sa priveznim pontonom na koji mogu pristati plovila niža od tog limita.

Nepostojanje formalne saglasnosti nadležnih organa i rezervisanost vrhovne vazduhoplovne vlasti prema ovakvom konceptu “vodenog terminala” nije međutim sprečila premijera Abazovića da prošle nedelje, u pratnji ministara kapitalnih investicija Ervina Ibrahimovića (BS), ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ane Novaković-Đurović (URA) i eokonomskog razvoja i turizma Gorana Đurovića (URA), obiđe ovu lokaciju i izrazi zadovoljstvo onim što se ovdje dešava.

U društvu premijera i ministara tada su bili i čelnici Morskog dobra Mladen Mikijelj i Blažo Rađenović, te članovi Borda direktora Aerodroma Crne Gore Nebojša Đoković i Eldin Dobardžić.

Kako je tada rečeno, Morsko dobro i ACG zajedno će upravljati pristaništem sa kojeg će putnike moći da preuzmu samo brodari koji su se već javili na oglas Morskog dobra. Za dovoženje putnika od terminalne zgrade aerodroma do pristaništa u Kukoljini, kako se čulo, koristiće se interna drumske saobraćajnice aerodroma koju sada koriste taksisti za pristup terminalu, a čime će se izbjeći zakrčena Jadranska magistrala.

”Vodeni terminal je bio obećanje predsednika Vlade a ovo što sada dobijamo u Kukoljini nije klasični vodeni terminal kakav aerodrom Tivat i Crna Gora zaslužuju, već privremeno rešenje koje smo postigli u rekordnom roku. Turisti koji budu sletali na aerorom i nakon toga koristili ovaj terminal za dalji transfer, mislim da će imati sasvim drugačiji i mnogo lepši i intenzivniji prvi doživljaj Boke i Crne Gore i neće čekati u dugim kolonama na cestama”, kazao je Abazović, dodajući da se nada da će od jeseni “imati jednog ozbiljnog operatera koji će vodeni terminal u Tivtu organizovati na još bolji način za narednu sezonu”.

On je istakao da će veliki rizorti verovatno imati besplatan vez za svoja plovila kojima budu preuzimali svoje goste sa vodenog terminala u Tivtu, a na pitanje “Vijesti” imaju li saglasnost ACV-a za ovakvo improvizovano rešenje u osetljivoj i zaštićenoj kontakt-zoni aerodroma, premijer je kazao da je “bila dilema vezano za stav ACV-a”.

”Podržavam to apsolutno jer su oni izrazili svoju zabrinutost zbog blizine vodenog terminala u odnosu na pistu i ogradu aerodroma. To je, po meni, profesionalan pristup ACV-a. Ipak, mislim da projekat može da se kompletira i da se operacije preko njega vrše bez restrikcija”, kazao je Abazović, dodajući da “sigurnost i bezbednost ostaju prioritet da ne dođemo u situaciju ugrožavanja letelica i putnika”.

POGLEDAJTE JOŠ:

Da je u svemu, međutim, reč o velikoj improvizaciji koja se radi bez adekvatne dokumentacije, potvrđuje i odgovor ACV-a na pitanje “Vijesti” jesu li njihovi inspektori u međuvremenu obišli ovu lokaciju jer se ona nalazi u vrlo osetljivoj zoni s obzirom na horizontalne prelazne ravni tivatskog aerodroma.

”Inspektor Agencije je 22. 06. 2022. godine na zahtev JP Morsko dobro pregledao navedenu lokaciju i izvršio uvid u stanje na pristanišnom doku, a kako nema adekvatne dokumentacije za navedeni objekat, usmenim putem dao smernice predstavnicima Morskog dobra, na koji način i pod kojim uslovima je moguće urediti površinu pristanišnog doka. Površina pristanišnog doka se nalazi u zoni prilazne površine za prag 14 poletno sletne staze, odnosno odletne površine sa praga 32 poletno sletne staze Aerodroma Tivat, i shodno tome moraju biti zadovoljeni visinski kriterijumi za izgradnju/postavljanje fizičkih objekata, kako isti ne bi predstavljali vazduhoplovnu prepreku”.

Poručuju da ipak ne mogu zabraniti rad improvizovanog “vodenog terminala” jer se njihove nadležnosti “isključivo odnose na subjekte vazdušnog saobraćaja”.

Uzimajući u obzir činjenicu da terminal nije objekat koji je sastavni deo aerodromske infrastrukture, već zasebni objekat, koji je izgrađen na obalnom području kojim upravlja JP Morsko dobro “ACV u skladu sa sadašnjim planom i datim smernicama, ne bi imala razloga da zabrani korišćenje ovog objekta”.

”Takođe, rad terminala (prihvat/transport putnika na delu vodenog terminala), ne bi bio u nadležnosti nadzora ACV-a, jer će ti putnici biti predmet redovne bezbednosne procedure Aerodroma Tivat”.

Terminal za VIP putnike sa letova biznis avijacije?

Iako su iz Vlade i Morskog dobra u javnosti stvorili utisak da će preko “vodenog terminala” biti transferisani svi putnici koji to budu želeli, iz ACG je indirektno potvrđeno da to neće biti slučaj, već će ga koristiti samo izuzetno mali broj putnika.

”Sa predstavnicima dva rizorta koji su zasada iskazali interesovanje za brodski transfer putnika od Aerodroma Tivat i do njega, usaglašene su procedure prihvata i transfera putnika od terminala 2 do vodenog terminala. Nakon izlaska iz terminalne zgrade, putnici će biti usmereni do terminala 2, gde će ih čekati hotelsko vozilo koje ih prevozi do vodenog terminala. Na taj način vozila sa putnicima neće izlaziti na magistralni put Budva-Tivat. Aerodromi Crne Gore će postaviti rampu ispred terminala 2 i na taj način će se regulisati ulazak/izlazak vozila. Radovi na uređenju ove saobraćajnice su u toku”, saopšteno je iz ACG nakon posete Abazovića i ministara.

”Vijesti” sazanju da će ovaj vid transfera moći da koristi samo manji broj VIP gostiju koji idu prvenstveno u rizort Portonovi u Kumboru, odnosno manjim delom u Porto Montenegroo u Tivtu, a koji dolaze na aerodrom Tivat letovima privatnih i biznis aviona iz segmenta tzv. generalne avijacije.

Tih putnika nije ni izbliza toliko puno da bi oni svojom i brojnošću automobila kojim se prevoze, uticali na stvaranje gužvi na Jadranskj magistrali do Tivta i Kumbora.

Da “vodeni terminal” zapravo neće rešiti problem zakrčenja u drumskom saobraćaju, pokazuje i indirektno priznanje ACG da taj objekat uopšte neće moći koristiti za brodski transfer eventualno zaniteresovani putnici sa brojnih komercijalnih letova koji dolaze na aerodrom Tivat i da to pitanje (suštinski motiv za ulazak u celu priču zvanu vodeni terminal) uopšte nije ni regulisano.

”U cilju eventualnog prevoza putnika komercijalne avijacije, a koji izraze želju za prevoz vodenim putem do određenih destinacija, ACG nastavlja komunikaciju sa predsednikom Opštine Tivat”, poručili su iz ACG.

”Vijesti” još čekaju odgovore Morskog dobra na set pitanja u vezi sa načinom na koji su pristupili uređenju, opremanju i organizaciji funkcionisanja kontroverznog novog privremenog objekta na obali Tivta.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar