0
Kineska državljanka Sisi (27) ne želi decu dok ne napuni bar 35 godina. Njena majka vrši pritisak na nju da se uda i sebi stvori stabilan život, ali Sisi je okupirana poslom u tehnološkoj kompaniji u Pekingu, a skoro je završila i master studije prava, tako da jedva da ima vremena da razmišlja o osnivanju porodice. Njena priča nije jedina - širom ove zemlje mladi ljudi odlažu brak i osnivanje porodice. Taj fenomen je u Kini toliko akutan da se prošle godine stanovništvo smanjilo za 850.000, što je prvi pad u više od 50 godina.
Kako dolazi do smanjivanja broja stanovnika, nastaju ozbiljni problemi po kinesku ekonomiju. Iako Sisina priča nije nepoznat problem u mnogim bogatim zemljama, Kina još uvek nije postala deo te grupe. Iako je prihod po osobi u Kini naglo skočio u 21. veku, u 2022. dostigao je samo 12.850 dolara. Stoga mnogi ekonomisti strahuju da će Kina „ostariti pre nego što se obogati“.
Zato se sada prave poređenja između Kine i Japana, koji je početkom 90-ih ušao u sumoran ekonomski period. Okidač za ono što je postalo poznato kao japanske „izgubljene decenije“ bio je krah berze, ali ga je pogoršalo starenje stanovništva zemlje.
Oko 14 odsto kineske populacije sada ima više od 65 godina, što je prag koji je Japan prešao 1993. godine. Ali dok je Japanu trebala skoro decenija da bi dostigao taj nivo sa 10 odsto, Kina je to dostigla za samo šest godina. U naredne dve decenije, Kina je na putu da svojoj populaciji doda više ljudi koji su stariji od 65 godina nego što ih imaju Sjedinjene Američke Države.
Vlada je i te kako svesna ovih problema. Stoga pružaju do 30 dana plaćenog odmora za mladence, popuste na vantelesnu oplodnju i novčane subvencije za drugu i treću bebu.
Ovi podsticaji su napravili malu razliku. Kina sada ima generaciju mladih žena poput Sisi koje su obrazovanije od svojih roditelja i ne žele da se pridržavaju patrijarhalnih normi oko planiranja porodice.
Ona kaže da, pre osnivanja porodice, želi da se ostvari na poslovnom planu. Zajedno sa dečkom mora da uštedi do 270.000 dolara da bi kupili neku nekretninu u Pekingu, gde su prosečne cene u julu bile 9.500 dolara po kvadratnom metru.
Sve dok bude bilo mladih ljudi koji razmišljaju kao Sisi, radna snaga u Kini će nastaviti da se smanjuje. Između 2019. i 2022. godine, broj ljudi u radnom dobu opao je za više od 40 miliona.
Kineska akademija društvenih nauka 2019. godine je upozorila da bi glavni državni penzioni fond mogao da ostane bez novca do 2035. godine.
„Penzijski deficit može biti privremeni problem, ali sa sve manjim brojem stanovnika postaje veoma teško povećati penzijsku osnovu, zato morate da povećate svoje investicije. Ako privredi ne ide dobro, ako investicije ne idu dobro, a vlada nastavi da smanjuje stope doprinosa, onda će se problem deficita pogoršati“, kaže saradnica u istraživačkim centrima Saveta za spoljne odnose Zoe Zongjuan Liu, prenosi Gardijan.
Pročitajte još...
Ne pomaže ni činjenica da Kina ima jednu od najnižih starosnih granica za penzionisanje na svetu. Muškarci mogu da odu u penziju sa 60 godina, dok je za žene 55, odnosno 50 za radničku klasu. Predlozi o podizanju starosne dobi izazvali su negodovanje javnosti.
Ove godine državni mediji su rekli da Peking nastavlja sa planovima za podizanje starosne dobi, ali nije precizirano kada će se to dogoditi.
